Дијалог култура 14.03.2010.

Тема: ИНДУСТРИСКО, НАУЧНО-ТЕХНИЧКО И ТЕХНОЛОШКО НАСЛЕЂЕ

Наука, техника, индустрија и нове технологије су битан елемент европске, светске цивилизације, те су знамења тог наслеђа међу најзначајнијим обележјима наше и светске културне баштине. Опште је место да је индустријска револуција настала у осамнаестом веку, када је ручну производњу почела да замењује парна машина. Убрзо потом она је нашла примену и као погонско средство. Тако је развој машинства добио на убрзању не само у индустрији и рударству него и на пољу комуникација, посебно у другој половини деветнаестог века. Рударство и индустрија су тада били међусобно условљени, јер су парне машине морале бити од чврстих руда, од железа, а и да би се вода загревала био је потребан угаљ… И тако је почела прича о индустријској револуцији крајем осамнаестог и почетком деветнаестог века. Индустријско и техничко-технолошко наслеђе и комуникационе технологије из тог времена па до краја двадесетог века, чији су симбол постале роботика и интеракције, развојне условљености информационих технологија и савремене науке – јесу предмет пажње свих актера очувања светске културне баштине. Појединачни научно-технички музеји, који се у индустријски развијеним земљама појављују већ између два светска рата, почетком седамдесетих година двадесетог века, на подстицај UNESCO-а се чак умрежавају, због тога што је сазрела свест о томе да је потребно индустријско и научно-технолошко наслеђе што је могуће више сачувати као спомен на једно доба развоја човечанства. Тако је велики број напуштених индустријских објеката широм Европе успешно ревитализован архитектонским адаптиацијама и оживљен новим садржајима и музеолошким функцијама. Уједно, најширу могућу подршку добили су и добијају пројекти који имају за циљ очување баштине индустријског наслеђа на местима где су затечени, где им беше изворна намена, као и попис и окупљање разних машина, старих локомотива, аутомобила, авиона, фото-апарата, радио и ТВ апарата, камера, помагала у домаћинству и уређаја у најширој употреби, те спречавање њиховог физичког пропадања и, коначно, ширење културе очувања и вредновања културно-историјског и едукативног значаја индустријског, техничког и научно-техничког наслеђа. Гост овог изадња Дијалога култура Радио Новог Сада је Богдан Станић, носилац израде елабората за оснивање техничког музеја „Теслијанум“ у Новом Саду, секретар Народне технике Војводине и председник Удруђења проналазача Нови Сад.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Спикери: Мирјана Војводић и Горан Костић

Тон-мајсторка: Марица Јунг