Дијалог култура 26.12.2010.
Тема: ИСТОРИЈА САПУНА
Корени купања и личне хигијене налазе се у дубинама праисторијских времена. Вода је од суштинског значаја за живот. Тако је још и праисторијски човек за своја станишта тражио места поред ње. Врло брзо је уочио да му вода може послужити и за купање.
Најранији остаци материјала који има својства сапуна нађени су у древно-вавилонским ћуповима. Потичу из 2800. године пре наше ере. Дакле, сапун је стар 5000 година. Записи на вавилонски глиненим плочицама сведоче о томе да се сапун добијао тако што су се масноће кувале са пепелом. Међутим у тим записима не налазимо ништа о намени сапуна, али поуздано се зна да су нешто касније, смесе куване масноће и пепела служиле за обликовање косе. Писани трагови указују да су се Египћани редовно купали.
Еберсов папирус, медицински документ из 1500. године пре наше ере описује смесе од животињских и биљних уља и алкалних соли које личе на данашњи сапун, а које су се користиле и за лечење кожних болести и за купање. Баш у то исто време, према записима, Мојсије је Израелцима прописао правила о личној хигијени. Он је такође довео у везу личну хигијену са здрављем и религиозним очишћењем. Библијски записи сугеришу да су Израелци знали тајну мешања пепела и уља за израду гела за косу.
Антички грци купали су се из естетских разлога, али они, по свему судећи нису користили сапун. Уместо тога они су тела прали тако што би се прво трљали комадима иловаче, песком, каменом-плавцем и пепелом, затим намазали уљем и на крају скидали и уље и прљавштивну…
О историји сапуна говори др Љиљана Њагојевић.
Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић
Музички уредник: Предраг Јовановић
Тон-мајстори: Владимир Ракић и Сабина Недић