Дијалог култура 12.12.2010.

Тема: ДИХОТОМИЈА СТВАРАЛАШТВА И АСКЕТИЗМА

Наша песничка традиција је богата молитвама, биле оне део литургијске праксе или стваралачки израз. Мр Милош Зубац покушао је да проникне у тајну тог феномена. „Најпогоднији кључ који сам пронашао био је у дихотомији стваралаштва и аскетизма. Ту дихотомију разматрао је Берђајев и она ми је послужила да разрешим сакралне традиције нашег песништва, тог двојства аскетског и стваралачког“, каже Милош Зубац. Том анализом Милош Зубац се бавио у магистарском раду „Молитва у песничком палимпсесту Десанке Максимовић.“

Реч палимпсест грчког је порекла и образована од палин што значи поново и псао – огребати, стругати. Израз се користи највише у архитектури и археологији, те у старим записима. „У изворном значењу палимпсест подразумева античке и средњевековне рукописе на пергамету или папирусу. Ти рукописи били су исписани преко првобитног текста претходно уклоњеног ножем или опраног цеђењем. Како је пергамент изузетно скуп и редак, нови текстови наношени су преко постојећих, ради уштеде. Нанесени текстови најчешће су били хришћанског садржаја. На тај начин многи драгоцени антички рукописи били су састругани или оштећени хемијским средствима. Данас се такви рукописи откривају фото-техником употребом инфрацрвених зрака“.

Палимпсест је вишезначни појам којим се најбоље може означити слојевитост поезије Десанке Максимовић, објашњава Милош Зубац и наставља: „Доживљај Апсолута Десанке Максимовић показао се веома разноврсним. Листајући њен песнички Требник, све књиге које је она написала, пронашао сам више од 80 молитава. Десанка Максимовић никада није организовала своје осећање вере, није била доктринарни верник и њен доживљај божанског принципа манифестовао се у пет различитих хипостаза: као слика персонализованог Апсолута, када се обраћала Богу; као слика сетог лица, када се обраћала апостолу Луки, рецимо; као слика сакралне грађевине у чувеној антологијској песми Грачаница; као слика сакрализованих личности њеног живота (она је највише песама посветила својој мајци, сестри, брату, оцу, свима које је морала да испрати у свом животу); и напослетку као слика Апсолута на земљи у чувеној књизи Тражим помиловање.“

У емисији упознаћемо Зупца и као композитора, извођача и песника.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Интерпретација: Тања Савовић

Тон-мајстор: Влада Ракић