Дијалог култура 14.11.2010.

Тема: НИКОЛА ТЕСЛА, ЊЕГОВИ РАНИ БИОГРАФИ ИЗ СТАРОГ КРАЈА И НАУЧНО-ТЕХНИЧКИ МУЗЕЈИ

Знатижеља и жудња за сазнањем непрекидно нас воде до нових или још непрочитаних штива и до разнородних области посматрања и анализе. Међутим, свако има макар неколико књига којима се често враћа и за које се посебно стара да му увек буду при руци. Готово без изузетка, оне нас увек изнова воде до нових уочавања и синтеза. Међу мојим таквим књигама јесте „Никола Тесла – преписка с родбином“. Ту књигу су пре двадесет година приредиле Зорица Циврић и Дубравка Николић, у издању Музеја Николе Тесле у Београду.

Гост овог издања Дијалога култура Радио Новог Сада је Зорица Циврић, шефица Одељења електропривреде Музеја науке и технике у Београду. Њено дружење с Теслином архивом, његовим биографима, Теслиним рукописима, изворно забележеним мислима и идејама о експлоатацији енергије на добробит човечанства, водећи рачуна о природи, а што данас зовемо одрживи развој, нашло је одраза у њеном бављењу тим темама данас, као и питањима будућности садржаја и концепата одељења који се баве енергијом и електропривредом при научно-техничким музејима, те превентивном конзервацијом.

Ипак, од најмање подједнаког значаја је њен рад на приређивању мало пре поменте књиге „Никола Тесла – преписка с родбином“. Та хронолошки поређана писма оживљавају Теслино време, удахњују живот у податке из биографија и сужавају простор за субјективне, „одокативне“, интерпретације, осветљавајући Теслину личност изворношћу његове писане речи и рукописима његових најближих. Како су они, у време када је само телеграф био врхунски домет брзих комуникација, успевали да, у далекој Лици, готово у реалном времену дођу до америчких и европских новина и у њима проналазе и разумевају суштину и значај Теслиних проналазака, остаје тајна. Јер, природно, у времену најинтензивнијих експеримената и – што се често дешавало – у месецима када ствари нису ишле глатко, Тесла, према правилу, није писао. Оглашавао би се после, кад узмогне. Ових дана, тако узех да се подсетим шта преписка каже о оној години, пре тачно једног века, када Никола Тесла после спектакуларних експеримената у Колорадо Спрингсу, ипак није није учествовао на Париској изложби, где је требало да своје откриће о бежичном преносу енергије у облику сигнала предочи свету. Налазим писмо Теслине сестре Марице Косановић: „Драги Брате, ја ово пишем само да се ишто разонодим надом, да ћеш се ипак можда смиловати, па ми се бар једном ријечи јавити. Ево Изложбе и ми се сви тврдо надасмо, и тјем се тјешисмо, да ћемо бар из новина што о теби чути, али ево за сада још нема ништа! Ја те молим, да ми опростиш што сам овлико насртљива те нећу твоје ћутање да разумјем, али сестринска њежност ми не да мира, те када се сита наплачем онда сједем, те ти писмо напишем, али га наравно не пошаљем, бојећи се да би ми замјерити могао. Ово ево пуштам у свјет бијели, па шта му Бог даде… Моли те и преклиње да нам се јавиш – у духа те љубећа захвална сестра Марица.“ Само годину дана пре тога, Марица Косановић писала је Николи Тесли овако: „Мили брате Никола, од једног инжинера сам чула, да ћеш ти заиста учествовати на Париској изложби и да ћеш почети сада у Новембру преносити своје ствари… Сава је администратор ове парохије и долази сваке неђеље служити службу. Он ми је рекао и молио ме да Ти пишем, да би он дошао у Париз, да се с Тобом састане“.

Зорица Циврић у емисији говори о Николи Тесли, Теслиним раним биографијама из старог краја и научно-техничким музејима.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Спикери: Мирјана Војводић и Горан Костић

Тон-мајстори: Атила Францишковић и Марица Јунг