Аутор: ПМФ

Дијалог култура 23.01.2011.

Тема:АРТЕС МЕЦХАНИЦАЕ – Први део

У првом делу истоимеог рада Дренка Добросављевић трага за првим додирима између науке и технике који су водили ка интердисциплинарности и међузависности науке и технологије савременог доба и, претходно, за тим шта чини корпус знања артес мецханицае у односу на артес либералес и за узроцима њиховог постојања као светова без међусобних додира – од прадавних времена до средине петнаестог века.

Почетак духовне климе друштваног и научног признавања техничког знања сазрева у доба ренесансе.

Тек тада артес меканике или технè, занатске, инжењерске, техничке и уметничке вештине ће почети да стичу друштвено признање и остварити први корак према науци која ће истовремено, такође тек тада почети да се окреће према њима и да ослушкује шта казује њихово искуство. До тада техничка знања и уметност сматране су пуким умећима која су недоснојна ученог, контемплативног човека и уваженог зналца филозофије природе и њеног сазнајног корпуса, метафизичких промишљања и теолошких доктрина.

Техничка знања и нотио еxперименталис, емпиријска сазнања, припадала су све до друге половине 15. века другом мисаоном свету који се ничим није доводио у везу с науком, с артес либералес. Слободне науке, сматрало се, морале су бити слободне од свега практичног, емпиријског, чулног, и у сваком погледу овоземаљског, што спречава ум да досегне истине. Зато су у античко доба и у средњем веку наука и техника били светови без међусобних додира.

Артес либералес представљају корпус знања још у античко доба. Та класификација знања подразумевала је седам дисциплина: граматику, реторику, логику, аритметику, геометрију, астрономију и музичку хармонију. Аналогно, артес мецханицае које су првобитно чак називане артес вулгарес ет сордидае – обичне и прљаве односно ознојане вештине, биле су класификоване у седам умећа која су служила за изградњу фортификација, палата, храмова и њихово украшавање, као и за изградњу градова, мостова, путева, иригационих система, израду оруђа, оружја, алата, инструмената, а њима је била придодата и медицина. Процеси настанка научне мисли с једне стране и процес развоја техничког односно техничко-технолошког знања, с друге стране, дуго су се одвијали независно једни од других, од прадавних времена па све до новијег доба.

Технолошки детерминизам, историјске околности на макро и на микро-плану, положај науке у друштву, чији је саставни део и однос науке и религије, културолошке околности и импулс и виталност мисли илуминираних личности, те сазнајна и културна покретљивост и миграција идеја кроз историјско-цивилизацијска кретања, део су приче о сусрету науке и технике и рађања научно-технолошке развојне међузависности.

Адаптација за радио истоименог рада Дренке Добросављевић и уредница емисије:Дренка Добросављевић

Музички уредник:Предраг Јовановић

Спикер:Горан Костић

Тон-мајсторка:Марица Јунг

Дијалог култура 09.01.2011.

Тема:НАУКА И ТЕХНИКА У КРИМИНАЛИСТИЦИ

Повод:Истоимена изложба у Галерији науке и технике САНУ

Мултидисциплинарност је обележје свих научних дисциплина и области рада савременог доба. Обично је реч о два, три, евентуално четири поља која се међусобно сазнајно допуњују или су у међусобној интеракцији. Али, постоји једна област у којој су у примени сазнања готово свих наука, као и сва савремена техничка достигнућа, па чак и већина грана уметности. Та област је криминалистика.

Научно-техничка револуција 19. века и диференцијација научних дисциплина која је започела у претходном, те експлозивни развој нових научних дисциплина последњих 150 година, како у области природних наука тако и хуманистичких, убрзали су примену науке и технике у криминалистици. Међутим, историја бележи да су људи и у античком добу и средњем веку трагали за што поузданијим индикацијама и доказима. Древни Египћани су, на пример, користили детаљне усмене описе личности, који ће у новије доба постати прво цртани портрети, а касније фото-роботи. Вавилонци су користили отиске прстију на глиненим плочицама за идентификацију аутора текста написаног клинастим писмом.

Отисци прстију примењивали су се и древној кинеској цивилизацији ради идентификације и потврде.

Надаље, на пример, на тлу данашње Европе, концепт упоређивања и идентификације рукописа установио је император Источног римског царства, Јустинијан 529. године наше ере кодексом који носи име овог цара нашег порекла – обновитељ јединственог Римског царства.

Као претеча модерног детектора лажи, литература бележи методу која се примењивала у Индији: Осумњичени је у мрачној просторији требало да повуче магарца за реп, а претходно био упозорен да ће, ако је крив, магарац зањакати. Реп је био упрљан црним прахом. Они чисте савести, повукли би магарца за реп, а они други не. Трагови црног праха на рукама или њихов недостатак били су индикација истинитости исказа.

Како се дефинише криминалистичка техника као наука, ко су утемељивачи савремене криминалистичке технике као науке, те како је текао развој форензичких наука, пре свега научно-техничких, јесу питања о којима у Дијалогу култура Радио Новог Сада говори дипломирани електроинжењер Илија Ђиновић, вештак у Националном криминалистичко-техничком центру МУП-а Србије, коаутор теме „Развој криминалистичке технике“ изложбе Наука и техника у криминалистици, постављене у Галерији науке и технике Српске академије наука и уметности.

Изложба је организована кроз следеће теме: „Сваки контакт оставља траг“, „Развој криминалистичке технике“, „Криминалистичка фотографија“, „Дактилоскопија – утврђивање идентитета лица путем отисака“, „Криминалистичка балистика“, „Полиграф“, „Развој наставе из судске медицине“, „Форензичка токсикологија“, „Форензичка хемија“ и „Вештачење биолошких трагова“.

Уредница и ауторка:Дренка Добросављевић

Музички уредник:Предраг Јовановић

Спикери:Мирјана Војводић и Горан Костић

Тон-мајсторка:Марица Јунг