Аутор: ПМФ

Дијалог култура 29.05.2011.

Тема:РУЂЕР БОШКОВИЋ – Друга емисија

Повод:300. годишњица рођења Руђера Бошковића и предавање проф. Драгослава Стоиљковића „Допринос Бошковићеве теорије савременом схватању структуре материје“, које је одржао у Огранку САНУ у Новом Саду

Научни доприноси Руђера Бошковића нису довољно познати широј јавности. Томе је посвећена ова, друга емисија поводом трисогодишњице његовог рођења.

Један кратер на месецу добио је Бошковићево име. „Бошковић је много тога изучавао: кретање тела у сунчевом систему, затим појаве као што су плима и осека, помрачења, затим одређивање стаза планета и комета и ту је дао један оригиналан метод…“, каже, између осталог, др Драгослав Стоиљковић, редовни професор Технолошког факултета Универзитета у Новом Саду и објашњава: „Вредно је да се помене да је Француска академија наука расписала конкурс. Очекивало се да се појави једна комета, али није се знала њена путања. Расписан је наградни конкурс како да се одреди стаза те комете, да се изврше одређена мерења и да се претходно нађе која је метода за то најпогоднија. Бошковић је предложио метод који је прилично једноставан, да се из три мерења у току једне ноћи, када комета направи мали пут, мали помак, да се из три мерења одреди стаза комете. Међутим, један француски научник је предложио прецизнију методу. Знало се да ће комета седам ноћи да прелази преко неба и он је предложио да се једне ноћи изврши једно мерење, друге ноћи друго, треће ноћи треће…, јер су тада много већи помаци, па и много прецизнија израчунавања. Сам Бошковић рекао је да његово мерење није толико прецизно и чак је рекао колика ће грешка бити. У том конкурсу победио је француски научник, а Бошковићева метода је извргнута мало руглу и подсмеху… Француз је добио награду и приступило се мерењу по његовом методу. Прву ноћ су снимили положај те комете. Онда су чекали другу ноћ да се она мало помери, па да сниме други положај, али, било је облачно. Таква је била и трећа ноћ и наредна… и свих седам дана било је облачно. Нису ништа урадили, а комета је прошла. Тада су схватили – да су послушали Бошковића и да су извршили мерења прве ноћи која је једина била видљива ноћ, имали би бар неке податке о кретању комете. Овако, остали су без ичега.“ Затим, указује професор Стоиљковић, Бошковић је први који је одредио облик Земље. Рекао је да Земља није ни округла ни елиптична, него је мало крушкаста. И заиста је потврђен тај облик Земље. Сада се то зове геоидни облик.

У овом издању Дијалога култура радио Новог Сада професор Стоиљковић детаљно представља Бошковићеву астрономију, физику, оптику… и све друге дисциплине у којима је оставио траг. Посебно је драгоцено то што професор Стоиљковић у емисији прецизно указује и на потоња достигнућа појединих научника, како оних који су се надовезивали на Бошковића, тако и на оне за које не постоје трагови да су непосредно били упознати с Бошковићевим делом, а који су дошли до истих сазнања као и Бошковић, али чак век и по касније и који се уобичајено сматрају творци модерне науке.

Уредница и ауторка:Дренка Добросављевић

Музички уредник:Предраг Јовановић

Спикер:Миодраг Матовић

Тон-мајсторка:Марица Јунг

Дијалог култура 15.05.2011.

Тема:РУЂЕР БОШКОВИЋ – Прва емисија

Повод:300. годишњица рођења Руђера Бошковића и предавање проф. Драгослава Стоиљковића „Допринос Бошковићеве теорије савременом схватању структуре материје“, које је одржао у Огранку САНУ у Новом Саду

Руђер Бошковић је пре двеста педесет година сматрао да један једини закон сила важи за све честице, што је потврдила савремена наука. На то и друге Бошковићеве доприносе указао је редовни професор Технолошког факултета у Новом Саду др Драгослав Стоиљковић, на предавању „Допринос Бошковићеве теорије савременом схватању структуре материје“, а које је одржао у Огранку САНУ у Новом Саду поводом тристогодишњице Бошковићевог рођења.

Професор Стоиљковић је недавно приредио и монографију „Руђер Бошковић, утемељивач савремене науке“. Он указује на то да је „Теорија природне филозофије сведена на један једини закон сила које постоје у природи“ најзначајније дело Руђера Бошковића јер се ту налази мноштво идеја које су тек у модерној физици дошле потпуно до израза, како је уочио и Хајзенберг, један од утемељивача савремене науке, односно да је Бошковићева теорија кључ за модерну физику, како је недавано написао Нобеловац Леон Ледерман. Уједно, то дело је најзначајније у области Њутнове физике у времену у којем је Бошковић живео.

У првој емисији посвећеној Руђеру Бошковићу професор Стоиљковић говори о Бошковићевом школовању и животном путу, као и времену у којем је стварао. Бошковић је написао дела од фундаменталног значаја за физику, оптику, астрономију, био полихистор, један од најобразованијих људи свог времена и један од најпризнатијих научника и најславнијих људи у свом веку, члан Француске академије наука и Краљевског друштва у Лондону. Али и он је морао да утире пут условима у којима ће радити! Било је периода у којима је чак егзистенцијално био угрожен. На његовом узбудљивом научном и стваралачком путу били су родни Дубровник, затим Рим, Павија, Милано, Венеција, Париз, Лондон, Беч… као и путовања у Холандију, Белгију, Немачку, Турску, Бугарску, Молдавију и Пољску. Професор Стоиљковић говори и о обележјима Бошковићу у част у Дубровнику, Милану, Загребу, Београду, Паризу, Лондону… и посебно о чувеној Астрономској опсерваторији у Милану. Бошковић је не само њом управљао, него је према његовом пројекту и грађена. Руђер Бошковић је сахрањен у Милану, у цркви Свете Марије Подоне. По неким указивањима, на његову жељу, срце му се чува у Дубровнику.

Уредница и ауторка:Дренка Добросављевић

Музички уредник:Предраг Јовановић

Спикерка:Јадранка Ковач

Тон-мајсторка:Марица Јунг

Дијалог култура 01.05.2011.

Тема:БИТИ, РАДИТИ, ИМАТИ – ПРИМЕЊЕНА ПСИХОЛОГИЈА

„За разлику од нас, просечни човек западне цивилизације информативно је далеко сиромашнији, тј. знање му је значајно мање – али од онога што зна – може, уме и примењује много већи проценат него што је то код нас случај. Ово се протеже практично на све аспекте живота, те отуда још један парадокс – да иако имамо огромне потенцијале у знању – ипак смо у ситуацији да често и за велику суму новца купујемо туђи кноw-хоw, односно примењено знање“, пише професор на Факултету за спрорт и туризам у Новом Саду, гост емисије, доктор Никола Чанак у књизи „Бити, радити имати – Водич ка квалитетнијем животу“. Индивидуална мотивација кључ је успеха – између осталог указује доктор Чанак.

„Прави изазов за човека који жели да напредује, који жели да реализује животне мисије и циљеве, јесте у томе да тежи да осваја она пространства знања за која и не зна да их не познаје, односно не зна да постоје“, каже он и подсећа на следећу пословицу непознатог аутора: Ко зна, а не зна да зна – пробуди га! Ко не зна, а зна да не зна – научи га! Ко зна, а зна да зна – следи га! Ко не зна, а не зна да не зна – обиђи га! „Прави изазов за човека који жели да напредује, који жели да реализује своје животне мисије и циљеве, јесте у томе да тежи да осваја она пространства знања за која и не зна да их не познаје, односно не зна да постоје. Немојте никада заборавити да се у овој области знања, односно незнања, крију они изазови који су учинили да од малог, радозналог детета постанемо људи пун разних знања – од елементарних као што су ходање и комуницирање, задовољавање физиолошких потреба, па све до узвишених знања на којима почива људска духовност и интелектуалност. Такође, на моју велику жалост, већину човечанства (а неки то процењују на 95%) чине људи који су се учаурили у своје дневне рутине и незаинтересовани су за било какву надградњу, таворе у животу без изазова интелектуалних, духовних и емоционалних перспектива. То су људи који верују да су формално (зато што су достигли пунолетство, некакве дипломе, радна места и друштвене положаје и статусе) остварили своју животну мисију. То не само да није тако већ, напротив, угасивши у себи дечју радозналост и тежњу ка новим изазовима интелекта и освајања нових знања, себе су практично херметизовали у функције једва 2% мождане коре. Откривање нових хоризоната човековог незнања, како у индивидуалном тако и у друштвеном смислу, предуслов је напретка појединца и човечанства уопште.“

Уредница и ауторка:Дренка Добросављевић

Музички уредник:Предраг Јовановић

Тон-мајсторке:Војислава Вукеља и Сабина Недић

Дијалог култура 17.04.2011.

Тема:ПСИХОЛОГИЈА РАДА – ЧОВЕК И РАД У САВРЕМЕНОМ ПОСЛОВНОМ ОКРУЖЕЊУ

„Психологија рада по својој тематској одређености, нужно прати промене у сфери рада и одговоре појединца, људске природе на те промене“, пише професорка докторка Добрила Вујић у књизи „Психологија рада. Човек и рад у савременом пословном окружењу“. Између осталог она указује: „Оно што промене у којима данас живимо чини посебним је њихова убрзаност, свеобухватност и интензитет, а тиме и снажан видљив утицај на све елементе функционисања друштвених заједница и човека као појединца… Рад је у корену људске индивидуалне егзистенције. Стога, све досадашње велике промене у животу људи имале су у свом темељу трансформације у сфери рада. Као научна дисциплина психологија рада настала је у индустријско доба. Како се рад „на траци“ одразио на човека, шта је тада уочено и које поуке су и извршиоци и менаџери из тих испитивања добили јесу тек почетна питања овог издања Дијалога култура Радио Новог Сада. Постиндустријско доба и информатичка револуција намећу нове изазове у производњи и привреди, које заједно са глобализацијом узрокују промене у сфери рада, веза између знања, вештина и способности и посебно значаја особина личности, социјалне и емоционалне интелигенције у услужним делатностима које су у данашњем времену доминантне на тржишту рада, а што је такође условљено технолошким развојем.

Стално учење и континурано самообразовање су предуслови у свим сферама рада.

Корените су промене и у могућностима стварања каријере. Очекивања на плану вертикалних напредовања су ствар прошлости. Хоризонтална каријера се заправо односи на чињеницу да се компаније да би уштеделе и правиле што мање трошкова, смањују по вертикали. Све је мањи број нивоа руковођења и број организационих нивоа. Самим тим се сужавају могућности за вертикалну каријеру, указује професорка Вујић и скреће пажњу на нове комплексне и вишеслојне изазове који су пред човеком у савременом пословном окружењу. Говори и о томе које теорије постоје о људској природи и креативним потенцијалима, те шта све из те области треба да знају и извршиоци и менаџери, као и они који конкуришу и траже посао. „Данас је на делу интегративни приступ. Сматра се да је човек и економско и друштвено биће и самоактуелизујуће биће.“

Уредница и ауторка:Дренка Добросављевић

Музички уредник:Предраг Јовановић

Спикерка:Јадранка Ковач

Тон-мајсторка:Марица Јунг

Дијалог култура 03.04.2011.

Тема:ОД АЛХЕМИЈЕ ДО НАНОХЕМИЈЕ

Повод:Истоимено предавање поводом Међународне године хемије и њене поруке – Хемија је наш живот и наша будућност

Уједињене нације прогласиле су 2011. годину Међународном годином хемије. Један од циљева је да се под окриљем УНЕСКА и Међународне уније за чисту и примењену хемију у 2011. години обезбеде предуслови да, као једна од базичних природних наука, хемија има креативну будућност и улогу у примени и свакодневном животу. „Основни циљ обележавања Међународне године хемије је заправо да се свакоме од нас, без обзира на то чиме се бавимо, приближи значај хемије и чињеница да је све оно што се око нас може купити, видети, добити направљено од неке супстанце која свој корен има у некој хемијској лабораторији. Стога је мото Међународне године хемије – Хемија наш живот и наша будућност“, нагласила је проф. др Драгана Милић са Универзитета у Београду на предавању „Од алхемије до нанохемије“, које је одржала у Коларчевој задужбини. Том приликом додала је да је Међународна година хемије посебно посвећена охрабривању младих да се баве хемијом, као и охрабривању жена да се посвете тој науци, као и успомени на Марију Кири којој је пре 100 година додељена Нобелова награда из хемије. Алхемија је једна од најстаријих сазнајних дисциплина. У давна времена, науке нису биле издиференциране као данас. „Алхемија је у почетку била део филозофије“ указује проф. др Драгана Милић. „Једно филозофско учење које се зове херметизам, засновано је на три основна принципа, на алхемији, астрологији и теургији, односно проучавању утицаја звезда. Херметисти су најзаслужнији, у оном најнегативнијем смислу, што су се под алхемијом врло дуго подразумевале магијске вештине и нешто што није продуктивно и што не доприноси развоју цивилизације. По мишљењу херметиста, алхемија се бави утицајем Сунца на људе, астрологија се бави утицајем планета, а теургија се бави утицајем звезда…“ У емисији Дијалог култура Радио Новог Сада проф. др Драгана Милић предочава историју хемије као науке од алхемије до наших дана, о настанку и развоју алхемије, њеном доприносу настанку и развоју савремене хемије, као и о нанохемији, као једној од најмлађих научних дисциплина и њеном значају.

Уредница и ауторка:Дренка Добросављевић

Музички уредник:Предраг Јовановић

Спикерка:Јадранка Ковач

Тон-мајстори:Атила Францишковић и Влада Ракић

Дијалог култура 20.03.2011.

Тема:ФИЗИКА И КЊИЖЕВНОСТ – Други део

Прву емисију „Физика и књижевност“, према истоименом предавању физичара проф. др Дарка Капора, завршили смо његовом анализом дела Руђера Бошковића „Спев о помрачењу Сунца и Месеца“. „Строго гледано ово је већ научно-популарна књига“, указао је професор Капор на предавању које је одржао у Огранку САНУ у Новом Саду и наставио: „Овај просветитељски дух се преноси и надаље. С једне стране, појављују се научно-популарне књиге, а са друге фантастика која тежи да поучи. Просветитељска идеја води и Жила Верна (Јулес Верне, 1828-1905). Он наравно нема више науку као основу, ту је увек авантура, али сваки научни детаљ је испричан педантно. Чак и ‘Пут око света за 80 дана’ има онај сјајни расплет да када господин Фог, што ће рећи ‘магла’, мисли да је закаснио и изгубио опкладу, схвата да због тога што је путовао на исток он је добио један дан. Важна поука о стандардима временских зона. Уосталом и Умберто Еко пише о ‘Острву дана пређашњег’. Обично њега сврставају у ‘очеве’ научне фантастике, заједно са Хербертом Велсом. Велс (Херберт Георге Wеллс, 1866 – 1946) је изузетан интелектуалац који је писао о много различитих тема. У научно-фантастичним причама он се бави и поукама (о науци) (…) Но, у романима, Велс прави искорак у другом смеру, наука му је само средство да постигне, обично врло страшан ефекат, као у ‘Рату светова’, ‘Невидљивом човеку’ или ‘Времеплову’ којим је започео нови правац у фантастици и отворио врата многим парадоксалним причама. Тако стижемо до тог другачијег става, да у литератури не треба да се појављује садржај науке.“ Управо научној фантастици посвећена је ова друга емисија о односу физике и књижевности. „Права научно-фантастична дела скоро увек имају неку моралну дилему“, на конкретним примерима, између осталог, у емисији указује професор Капор. У првој емисији с професором Дарком Капором разговарали смо о оним текстовима који поучавају читаоца о науци и то прибегавајући песничком или прозном књижевном изразу. Такви текстови су и научно и научно-популарно штиво, а манифестују се, пре свега, у античко и ренесансно доба.

Уредница и ауторка:Дренка Добросављевић

Музички уредник:Предраг Јовановић

Спикери:Јадранка Ковач и Горан Костић

Тон-мајстори:Марица Јунг и Влада Ракић

Дијалог култура 06.03.2011.

Тема:ФИЗИКА И КЊИЖЕВНОСТ – Први део

Повод:Предавање „Физика и књижевност“

На предавању „Физика и књижевност“ које је физичар др Дарко Капор, редовни професор Универзитета у Новом Саду, одржао у Огранку САНУ у Новом Саду, уводом, говорећи о односу физике и књижевности, професор Капор је рекао: „У суштини највећи део општих ставова може да се прошири на све природне науке, мада су примери физичарски. Онако како ја то видим, имали смо прво један ’просветитељски’ или ’поучан’ приступ, где се књижевно дело користи за приближавање науке читаоцу. Новији приступ је литерарна анализа последица и могућих последица физичких истраживања. Коначно, спајање или ’помирење’ ова два приступа се појављује у делима инспирисаним животима великих научника и у научно-популарној литератури. Почињемо од онога што је сигурно много старије, а то је излагање физике, тј. описивање и евентуално тумачење физичких појава у једном литерарном делу. Ово сам назвао ’просветитељски’ приступ, али је ствар у томе што се дешава много раније од епохе просветитељства. Ипак, основна идеја је слична. Изложити научне идеје на такав начин да буду што приступачније ширем читалачком кругу. Навешћу неколико веома упадљивих примера. Идемо прво у Рим где нам је Тит Лукреције Кар (99 – 55) у првом веку п.н.е. оставио спев о природним наукама назван ’О природи ствари’ – Де рерум натура’. Сви који се овим спевом баве слажу се да Лукреције излаже Епикурову (341 – 270 п.н.е.) филозофију (…) Нас међутим занима разумевање природе, јер објашњење које добијамо је материјалистичко, атомистичко, вероватно добрим делом Демокритово и Леукипово (5. и 4. век п.н.е. 460 – 370), мада се и критички осврће на Демокрита.“ Грађа коју је анализирао проф. др Дарко Капор обухвата целокупну историју науковања од античких времена до данас и текстове у којима је сама наука изложена у литерарној форми или је наука инспирација литерарном делу. Томе ћемо посветити више емисија. Ова, прва емисија посвећена је спеву „О природи ствари“ Тита Лукреција Кара, из првог века наше ере, затим Галилејевим дијалозима у делима „Дијалог о два система света“ и „Две нове науке“, као и „Спеву о помрачењу Сунца и Месеца“ Руђера Бошковића и његовом делу у целини. Дакле, у првој емисији с професором Дарком Капором разговарамо о оним текстовима који поучавају читаоца о науци и то прибегавајући песничком или прозном књижевном изразу. Такви текстови су и научно и научно-популарно штиво, а манифестују се, пре свега, у античко и ренесансно доба. Друга емисија коју већ сада најављујемо биће посвећена литератури која отвара једно ново поље односа физике и књижевности, а то је домен научне фантастике.

Уредница и ауторка:Дренка Добросављевић

Музички уредник:Предраг Јовановић

Спикери:Јадранка Ковач и Миодраг Костић

Тон-мајсторка:Марица Јунг

Дијалог култура 20.02.2011.

Тема:СПЕКТРОСКОПИЈА

„Пошто смо у астрономији само неми посматрачи неопипљивих небеских објеката и процеса, светлост је све што имамо. Обичним посматрањем можемо на основу уоченог кретања ових објеката сазнати нешто о природи свемира и Сунчевог система (као на пример о хелиоцентричном систему). Међутим, тек анализом светлости која нам стиже са ових објеката можемо извести закључке о њиховим физичким карактеристикама као што су температура, хемијски састав и слично и на основу тога научити нешто о њиховом настанку и еволуцији. Стога је спектроскопија у астрономији средство које нам омогућава да извучемо обиље информација из светлости која нам стиже са небеских објеката и из васионе уопште“, пише др Тијана Продановић у уџбенику „Увод у спектроскопију за астрономе“. Такође објашњава: „Најпростије речено, спектроскопија је научна област чија је основна метода разлагање светости на спектар, где се мери интензитет зрачења у зависности од таласне дужине. То је начин да уочимо интеракцију (апсорпцију, емисију, расејање) светлости са материјом и да на основу тога дођемо до квалитативних и квантитативних сазнања о материји и физичким процесима“. Међутим, данас се термин спектроскопија користи и када се говори о честицама (на пример спектар космичког зрачења), што значи да је спектроскопија у ширем смислу речи, метода при којој анализирамо неко својство зрачења или материје у зависности од њихове енергије“. У „Дијалогу култура“ Радио Новог Сада, с Тијаном Продановић разговарамо о спектроскопији у астрофизици, као и историји настанка те научне дисциплине. Повод је њена недавно обљављена књига „Увод у спектроскопију за астрономе“. С њом такође разговарамо о актуелним питањима астрономије и астрофизике, као и о активностима Астрономског друштва Нови Сад. Докторка Тијана Продановић је доценткиња на Департману за физику Природно-математичког факултета у Новом Саду где предаје спектроскопију васионе студентима четврте године студијског смера Астрономија са астрофизиком. На мастер студијама предаје радио-астрономију. Уједно је председница Научног одбора астрономског друштва Нови Сад.

Уредница и ауторка:Дренка Добросављевић

Музички уредник:Предраг Јовановић

Спикер:Горан Костић

Тон-мајсторка:Марица Јунг

Дијалог култура 06.02.2011.

Тема:АРТЕС МЕЦХАНИЦАЕ – Други део

У другом делу истоименог рада Дренка Добросављевић трага за одговором на питање: Шта је покренуло вишеслојне друштвено-економске и сазнајне промене које ће увести европску цивилизацију у модерног доба? Залазећи у свестраности и плодоносно врење ренесансних занатских и уметничких радионица, из дубина тих векова, израња – широј јавности мање познат – допринос и утицај тог знања у историјском простору и времену – на настанак и развој нове науке.

Примена нових технологија пресудна је у развоју фундаменталних наука. И обрнуто, применом науке – технологије и технолошки процеси све брже мењају целокупну нашу цивилизацију, све области стваралаштва, свакодневицу, друштене, политичке и економске односе у глобалним везама наше планете, па чак и природу, све више залазећи и у саму феноменологију и настанак живог и живота. Корени модерне науке су дубоки. Галилејев поглед у небо телескопом 1609, Везалијусов поглед у човека дисекцијом и поглед Левенхука, (првобитно трговца тканинама), кроз микроскоп у бочицу с водом из језера, најкрупнији су покретачки искораци из схоластичких првенствено теолошких и метафизичких преокупација. Према Александру Коареу, 1543. годину треба посебно запамтити из два разлога. Те године објављено је Коперниково дело Де Револутионибус Орбиум Цоелестиум и анатомија Андреаса Везалијуса Де Хумани Цорпорис Фабрица. Истовремено, у 15. и 16. веку инжењери, технички и уметници, унлеарнед мен, неуважавани у науци због непознавања латинског – језика науке – и непознавање филозофије, физике, астрономије, математике, геометрије, логике, као и етике и права и других дисциплина које се изучавају на универзитетима, почињу да скрећу пажњу на значај свог искуства и да се залажу за то да их наука уважи, као и да у своје окриље прими и њихове трактате писане живим језицима. „Пред крај средњега века обелодањује се једна нова духовна настројеност“, закључује Алфред Норт Вајтхед и додаје: „Изумевање је подстакло мишљење, мишљење је убрзало спекулацију у вези с физиком, хеленски рукописи су предочили оно што су открили људи у антици. Напокон, мада је 1500. Европа знала мање од Архимеда, који је преминуо 212. године пре наше ере, ипак је 1700. било написано Њутново дело Принципија, и свет је подобро закорачио у модерну епоху“. И Александар Коаре сматра да се обнављање и усвајање Архимедових дела налазе у основи научне револуције до које ће доћи у 17. веку. Према Паолу Росију, повратак Архимеду догодиће се у ренесанси, с Леонардом и биће од епохалног значаја јер ће покренути дефинитиван раскид презира према техничком, инжењерском и уметничком раду и знању (као и према предузетништву) у односу на интелектуална прегнућа. То ће дати нови правац европској, данас светској цивилизацији. Инжењери, мајстори, уметници нису више безимени и на дну друштвене хијерархије, напротив. Према Вајтхеду, сједињење између трагања за општим идејама и бележења тврдих чињеница није могло да наступи пре него што је битно увећан углед занатства и техничког постигнућа, а то се десило тек када су предузетници и занатлије у великим градовима постали друштвена класа која је себе сматрала једнаком са земљопоседницима и њиховим чиновницима, као и свештеницима. Арнолд Хаусер сажима иста сазнања на закључак да се преокрет догодио у 16. веку, када се Карло Пети сагнуо да подигне четкицу која је Тицијану испала из руке.

Адаптација за радио истоименог рада Дренке Добросављевић и уредница емисијеДренка Добросављевић

Музички уредник:Предраг Јовановић

Спикери:Јадранка Ковач и Горан Костић

Тон-мајсторке:Марица Јунг и Сабина Недић