Дијалог култура 06.02.2011.

Тема: ARTES MECHANICAE – Други део

У другом делу истоименог рада Дренка Добросављевић трага за одговором на питање: Шта је покренуло вишеслојне друштвено-економске и сазнајне промене које ће увести европску цивилизацију у модерног доба? Залазећи у свестраности и плодоносно врење ренесансних занатских и уметничких радионица, из дубина тих векова, израња – широј јавности мање познат – допринос и утицај тог знања у историјском простору и времену – на настанак и развој нове науке.

Примена нових технологија пресудна је у развоју фундаменталних наука. И обрнуто, применом науке – технологије и технолошки процеси све брже мењају целокупну нашу цивилизацију, све области стваралаштва, свакодневицу, друштене, политичке и економске односе у глобалним везама наше планете, па чак и природу, све више залазећи и у саму феноменологију и настанак живог и живота. Корени модерне науке су дубоки. Галилејев поглед у небо телескопом 1609, Везалијусов поглед у човека дисекцијом и поглед Левенхука, (првобитно трговца тканинама), кроз микроскоп у бочицу с водом из језера, најкрупнији су покретачки искораци из схоластичких првенствено теолошких и метафизичких преокупација. Према Александру Коареу, 1543. годину треба посебно запамтити из два разлога. Те године објављено је Коперниково дело De Revolutionibus Orbium Coelestium и анатомија Андреаса Везалијуса De Humani Corporis Fabrica. Истовремено, у 15. и 16. веку инжењери, технички и уметници, unlearned men, неуважавани у науци због непознавања латинског – језика науке – и непознавање филозофије, физике, астрономије, математике, геометрије, логике, као и етике и права и других дисциплина које се изучавају на универзитетима, почињу да скрећу пажњу на значај свог искуства и да се залажу за то да их наука уважи, као и да у своје окриље прими и њихове трактате писане живим језицима. „Пред крај средњега века обелодањује се једна нова духовна настројеност“, закључује Алфред Норт Вајтхед и додаје: „Изумевање је подстакло мишљење, мишљење је убрзало спекулацију у вези с физиком, хеленски рукописи су предочили оно што су открили људи у антици. Напокон, мада је 1500. Европа знала мање од Архимеда, који је преминуо 212. године пре наше ере, ипак је 1700. било написано Њутново дело Принципија, и свет је подобро закорачио у модерну епоху“. И Александар Коаре сматра да се обнављање и усвајање Архимедових дела налазе у основи научне револуције до које ће доћи у 17. веку. Према Паолу Росију, повратак Архимеду догодиће се у ренесанси, с Леонардом и биће од епохалног значаја јер ће покренути дефинитиван раскид презира према техничком, инжењерском и уметничком раду и знању (као и према предузетништву) у односу на интелектуална прегнућа. То ће дати нови правац европској, данас светској цивилизацији. Инжењери, мајстори, уметници нису више безимени и на дну друштвене хијерархије, напротив. Према Вајтхеду, сједињење између трагања за општим идејама и бележења тврдих чињеница није могло да наступи пре него што је битно увећан углед занатства и техничког постигнућа, а то се десило тек када су предузетници и занатлије у великим градовима постали друштвена класа која је себе сматрала једнаком са земљопоседницима и њиховим чиновницима, као и свештеницима. Арнолд Хаусер сажима иста сазнања на закључак да се преокрет догодио у 16. веку, када се Карло Пети сагнуо да подигне четкицу која је Тицијану испала из руке.

Адаптација за радио истоименог рада Дренке Добросављевић и уредница емисије Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Спикери: Јадранка Ковач и Горан Костић

Тон-мајсторке: Марица Јунг и Сабина Недић