Дијалог култура 23.01.2011.
Тема: ARTES MECHANICAE – Први део
У првом делу истоимеог рада Дренка Добросављевић трага за првим додирима између науке и технике који су водили ка интердисциплинарности и међузависности науке и технологије савременог доба и, претходно, за тим шта чини корпус знања artes mechanicae у односу на artes liberales и за узроцима њиховог постојања као светова без међусобних додира – од прадавних времена до средине петнаестог века.
Почетак духовне климе друштваног и научног признавања техничког знања сазрева у доба ренесансе.
Тек тада artes mekanike или tehnè, занатске, инжењерске, техничке и уметничке вештине ће почети да стичу друштвено признање и остварити први корак према науци која ће истовремено, такође тек тада почети да се окреће према њима и да ослушкује шта казује њихово искуство. До тада техничка знања и уметност сматране су пуким умећима која су недоснојна ученог, контемплативног човека и уваженог зналца филозофије природе и њеног сазнајног корпуса, метафизичких промишљања и теолошких доктрина.
Техничка знања и notio experimentalis, емпиријска сазнања, припадала су све до друге половине 15. века другом мисаоном свету који се ничим није доводио у везу с науком, с artes liberales. Слободне науке, сматрало се, морале су бити слободне од свега практичног, емпиријског, чулног, и у сваком погледу овоземаљског, што спречава ум да досегне истине. Зато су у античко доба и у средњем веку наука и техника били светови без међусобних додира.
Artes liberales представљају корпус знања још у античко доба. Та класификација знања подразумевала је седам дисциплина: граматику, реторику, логику, аритметику, геометрију, астрономију и музичку хармонију. Аналогно, artes mechanicae које су првобитно чак називане artes vulgares et sordidae – обичне и прљаве односно ознојане вештине, биле су класификоване у седам умећа која су служила за изградњу фортификација, палата, храмова и њихово украшавање, као и за изградњу градова, мостова, путева, иригационих система, израду оруђа, оружја, алата, инструмената, а њима је била придодата и медицина. Процеси настанка научне мисли с једне стране и процес развоја техничког односно техничко-технолошког знања, с друге стране, дуго су се одвијали независно једни од других, од прадавних времена па све до новијег доба.
Технолошки детерминизам, историјске околности на макро и на микро-плану, положај науке у друштву, чији је саставни део и однос науке и религије, културолошке околности и импулс и виталност мисли илуминираних личности, те сазнајна и културна покретљивост и миграција идеја кроз историјско-цивилизацијска кретања, део су приче о сусрету науке и технике и рађања научно-технолошке развојне међузависности.
Адаптација за радио истоименог рада Дренке Добросављевић и уредница емисије: Дренка Добросављевић
Музички уредник: Предраг Јовановић
Спикер: Горан Костић
Тон-мајсторка: Марица Јунг