Skip to main content

Сарадња Природно математичког факултета у Новом Саду и Continentala – Врхунско образовање за врхунски кадар

Нови Сад, 7. октобар 2021., Природно математички факултет Универзитета у Новом Саду и компанија Continental Automotive Serbia из Новог Сада потписали су данас Споразум о сарадњи који има за циљ да успостави дугорочну сарадњу на пословима од заједничког и општег интереса и да обезбеди јединство образовне, научноистраживачке и стручне делатности. Природно-математички факултет, Департман за математику и информатику има програме основних и мастер студија информатичке струке, те у складу са светским трендовима, својим студентима континуирано омогућава развој и најновије резултате светске праксе у ИКТ сектору. Посебна погодност за студенте информатичких смерова на Факултету која је обухваћена овом сарадњом биће упућивање на стручну праксу у компанију Continental Automotive Serbia.

У име Природно – математичког факултета Споразум о сарадњи потписала је декан, проф. др Милица Павков Хрвојевић која је том приликом изјавила: „Свесни капацитета ИТ струке, школујемо информатички кадар, но осим квалитетног теоријског знања нашим студентима омогућавамо и праксу у компанијама овог кластера. Већ имамо потписано много уговора са водећим компанијама у региону и на менаџменту ове куће је да континуирано обезбеђује шансе за нова сазнања и праксу.“

„Изузетно ми је драго да успостављањем сарадње са Природно математичким факултетом у Новом Саду ширимо мрежу образовних институција које школују наше будуће инжењере. Као компанија која ради на развоју и производњи најсавременијих технолошких решења и производа за ауто индустрију, студентима и овог факултета понудићемо могућност и прилику за стицање додатног, практичног знања и искуства кроз праксу и учествовање на атрактивним пројектима у нашој компанији. За све њих ова прилика је прилика и да уколико то желе, започну своје професионалне каријере код нас, као што је то био случај са до сада више од 150 студената који су прошли кроз наш програм пракси.“, рекао је приликом потписивања Споразума генерални директор компаније Continental Automotive Serbia, Саша Ћоринга.

Компанија Continental Automotive Serbia је део светске технолошке корпорације Continental AG која развија пионирске технологије и услуге за одрживу и повезану мобилност људи и њихових добара. Continental Automotive Serbia развија решења за путничке аутомобиле и комерцијална возила. То обухвата широк спектар производа као што су инструмент табле, радари, камере, контролне јединице за даљинско праћење позиције и параметара возила, приступни системи засновани на приступу возилу помоћу паметних телефона или даљинског откључавања, управљачки склоп за контролу електричних система у возилу, инфраструктура wеб базираног сервиса, мобилне апликације и главни иновативни пројекат за високо аутономну вожњу за путничке аутомобиле и комерцијална возила.

Тренутно више од 650 инжењера ради на развоју најиновативнијих технологија за ауто -индустрију у Истраживачко развојном центру Continental Automotive Serbia у Новом Саду. Са атрактивним пројектима из области електронских уређаја за кабину возила и системима и сензорима за аутономну вожњу, компанија је за четири године рада израсла у једног од највећих послодаваца у инжењерском сектору у земљи. У марту ове године је отворила и своју прву фабрику у Новом Саду у којој ће се производити најмодернији електронских производи за унутрашњост возила као што су „head up display“, велики екрани, камере у возилу, комплексни кокпит „high performance computer“. Крајем јуна, такође у Новом Саду, компанија Continental Automotive Serbia је почела изградњу друге фабрике која ће бити четири пута већа од недавно отворене и то ће бити прва “high tech” фабрика у Новом Саду.

Достигнућа

Иновациони радар Европске комисије препознао Природно-математички факултет као иноватора

Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду (УНСПМФ) препознат је као иноватор захваљујући недавно завршеном пројекту финансираном из ЕУ Оквирног програма за истраживање и иновације Хоризонт 2020 под називом I-BiDaaS.

Главни истраживач и координатор пројекта на УНСПМФ-у је проф. Душан Јаковетић са Департмана за математику и информатику.

Иновациони радар Европске комисије (European Commission’s Innovation Radar) је на основу анализе резултата I-BiDaaS пројекта закључио да је УНСПМФ, заједно са партнером BARCELONA SUPERCOMPUTING CENTER, кључни иноватор у развоју иновације која је категорисана као:

Innovation Title: ADMM Machine Learning Algorithms;

Market Maturity of the Innovation: Market Ready;

Market Creation Potential of the innovation: Addresses needs of existing markets.

Достигнућа

Наши студенти освојили 3. место на међународној конференцији у Кини

Александра Рогановић, Срђан Гутовић, Лука Гергељ и Борис Кнебл, студенти Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине, освојили су 3. место на конференцији „International Students Conference on Environment and Sustainability (ISCES) 2021“, Универзитета Тонџи у Шангају, Кина, која је одржана је 5. и 6. јуна 2021. године. Награђени су у оквиру категорије Green Cities где су изнели иновативно решење под називом „Sustainable Buildings for Greener World“. Ментор рада била је др Снежана Паповић.

Честитамо им на постигнутом резултату и успешном представљању нашег факултета, тим пре што су били и једини европски добитници награде на овом интернационалном такмичењу.

Достигнућа

Проф. Стеван Пилиповић промовисан у професора емеритуса на свечаности поводом Дана УНС-а

Дан Универзитета у Новом Саду и 61. годишњица оснивања Универзитета свечано су обележени у Ректорату 28. јуна 2021. године промоцијом нових професора емеритуса, као и отварањем изложбе „60 година Универзитета у Новом Саду“ Музеја Војводине.

Присутне је на почетку свечаности поздравио ректор Универзитета проф. др Дејан Јакшић, а честитке поводом Дана Универзитета упутила је путем видео поруке ректорка Универзитета у Београду и председница Kонференције универзитета Србије проф. др Иванка Поповић.

На свечаности су промовисани нови професори емеритуси, којима је Сенат Универзитета у току школске 2020/2021. године доделио ово престижно универзитетско признање: проф. др Јован Поповић (Медицински факултет), академик Стеван Пилиповић (Природно-математички факултет), проф. др Љиљана Пешикан-Љуштановић (Филозофски факултет) и проф. др Тихомир Петровић (Педагошки факултет у Сомбору). Нове професоре емеритусе на свечаности је представила проф. емеритус др Рамила Маринковић Недучин, председавајућа Председништва Kлуба професора емеритуса Универзитета, а повеље о додели звања професор емеритус уручио је ректор Јакшић.

У наставку свечаности, у холу Ректората отворена је изложба „60 година Универзитета“, коју је приредио Музеј Војводине, у сарадњи са Универзитетом и свим његовим факултетима и институтима. Ауторка изложбе је Чарна Милинковић, виши кустос – историчар у Музеју Војводине.

Достигнућа

Истраживачи са Департмана за физику постали чланови DUNE колаборације

Истраживачи са Природно-математичког факултета, тачније, са Департмана за физику, званично су постали чланови DUNE (Deep Underground Neutrino Experiment) колаборације, преко пројекта GENESIS (Boosting excellence of UNSPMF NPG in neutrino physics research), финансираног од стране Фонда за науку Републике Србије, а у оквиру Програма сарадње српске науке са дијаспором.

DUNE тренутно чини преко 1000 истраживача из више од 30 земаља (преко 190 институција), а као прва истраживачка група из Србије укључена је група научника са Катедре за нуклеарну физику – проф. др Наташа Тодоровић, редовни професор, проф. др Јована Николов, ванредни професор и др Никола Јованчевић, доцент, као и четири студента докторских студија нуклеарне физике. Чланство у Колаборацији омогућиће сарадницима са Природно-математичког факултета у Новом Саду оспособљавање стручњака који ће се бавити истраживањима физике неутрина и имати значајну улогу у експерименту DUNE током наредних 20 година.

DUNE је водећи међународни експеримент за проучавање неутрина, најзаступљенијх честица материје у свемиру, а носилац пројекта је америчка лабораторија за физику елементарних честица Fermilab у Илиноису. DUNE се састоји од два неутринска детектора, смештена под земљом на растојању од 1300 километара. Ови детектори ће омогућити научницима да боље разумеју физику неутрина и њихову улогу у настанку свемира, као и механизме распада протона. Два прототипа ових детектора налазе се у истраживачком центру CERN. DUNE настоји да реши велике мистерије: порекло материје, уједињење сила које делују у природи и формирање црних рупа. Очекује се да ће добивени резултати по значају бити једнаки са открићем Хигсове честице на великом хадронском сударачу у CERN-у.

Чланови Катедре за нуклеарну физику већ имају остварену међународну сарадњу са низом еминентних научних центара из нуклеарне физике: CERN-ом у Женеви, Обједињеним институтом за нуклеарна истраживања у Дубни (Русија), истраживачким центром JRC (Joint Research Centre) у Белгији, Argon националном лабораторијом у Чикагу, универзитетима у Француској, Италији, Великој Британији, Сједнињеним Америчким Државама, као и научним институтима у Немачкој, Мађарској и Хрватској.

Достигнућа

Љиљана Миловановић, студент биохемије, освојила награду Фонда Ненада М. Костића

Ове године, на конкурс Фонда Ненада М. Костића за хемијске науке за најбоље дипломске и мастер радове одбрањене у периоду од 1. априла 2020. до 31. марта 2021. године пријавило се двадесет троје свршених студената са осам факултета универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и први пут из Сарајева (Босна и Херцеговина).

Награду су освојили Милан Бељкаш, са Фармацеутског факултета Универзитета у Београду и Љиљана Миловановић, мастер студенткиња биохемије на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду.

Љиљанин дипломски рад „Антиоксидантни потенцијал и сензорна анализа производа од тартуфа (Tuber aestivum Vittad.)“, урађен под менторством др Иване Беара, редовног професора на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду, део је истраживања која се спроводе у оквиру пројекта Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку делатност („Функционални производи од војвођанских тартуфа – биохемијски потенцијал, хемијски састав и сензорне особине састојака као основа нових рецептура“) и директне сарадње са привредом кроз пројекат Фонда за иновациону делатност („Pilot plant truffle“).

Достигнућа

Потписан Споразум о пословној сарадњи између Пореске управе Републике Србије и ПМФ-а

Директор Пореске управе Републике Србије Драгана Марковић и декан Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду др Милица Павков Хрвојевић, потписали су Споразум о пословној сарадњи на научном истраживању, чиме се наставља успешна сарадња започета 2018. године и омогућује наставак истраживачког пројекта „Детектовање ризика од избегавања плаћања пореза на доходак грађана на основу одговарајућих метода употребом вештачке интелигенције“.

Тежиште заједничког рада у наредном периоду ће бити остваривање већег утицаја и употребе резултата анализе масовних података у пракси откривања пореске утаје и то ослањањем на већ започете и планиране процесе модернизације рада Пореске управе Републике Србије. Сарадња ће се одвијати по највишим стандардима, у складу са надлежностима и овлашћењима потписника споразума, законима, подзаконским актима и интерним актима по којима потписници поступају.

Носиоци сарадње на овом пројекту, испред Пореске управе Републике Србије биће Одељење за стратешке ризике, односно Департман за математику и информатику испред Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду.

Достигнућа

Лабораторија за инфрацрвену спектроскопију постала члан GLOSOLAN мреже

Лабораторија за инфрацрвену спектроскопију Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине постала је члан GLOSOLAN (Global Soil Laboratory Netwok) мреже. GLOSOLAN мрежа функционише под Организацијом за храну и пољопривреду у оквиру организације Уједињених нација (ФАО Фоод анд Агрицултуре Органисатион оф тхе Унитед Натионс). Официјелни представник лабораторије за инфрацрвену спектроскопију Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине је ванредни професор Бранислав Јовић.

Достигнућа

Студенткиња мастер студија хемије освојила награду на конференцији ICEWE-2021

Дана 31. марта 2021. године студент Мастер академских студија – Хемија, Александра Зукић освојила је награду на међународној онлајн конференцији „International Conference on Energy, Water and Environment – ICEWE-2021“, Лахоре, Пакистан у конкуренцији од 350 учесника из 17 земаља.

Награду је добила за најбоље усмено излагање у области „Environmental Category“ за презентовани рад под насловом „Photocatalytic removal active component of Presolol drug and optimization of UFLC method for its analysis in water samples“, аутора Зукић А., Узелац М. и Армаковић С.

Достигнућа

Отвaрање Хербара БУНС и Малаколошке збирке

У уторак, 23. марта 2021. на Департману за биологију и екологију проф. др Зоран Милошевић, Покрајински секретaр за високо образовање и научноистраживачку делатност отворио је Хербаријум Herbarium Universitatis Studiorum Neoplantensis – БУНС у присуству својих сарадника, декана Универзитета у Новом Саду Природно-математичког факултета, проф. др Милице Павков Хрвојевић и гостију са других департмана нашег Факултета. У присуству уважених гостију у холу Департмана отворена је и Малаколошка збирка која обхвата љуштурице 302 врсте маринских мекушаца и бодљокожаца. Догађају су присуствовали бројни представници медија.

Хербаријум Департмана за биологију и екологију је научна колекција која је од 2003. године регистрована у међународном регистру научних хербаријума Index Herbariorum, када јој је и додељен препознатљив акроним БУНС. Прва колекција је настала 1947. године на тадашњој Вишој педагошкој школи у Новом Саду у оквиру групе ботаничких предмета. Данас Хербаријумска збирка Herbarium Universitatis studiorum Neoplantensi, броји више од 250.000 ексиката организованих у 13 колекција – у збирци се налазе и материјали са подручја Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске, Словеније, Македоније, Мађарске, Румуније, Бугарске, Аустрије, Русије, Белорусије, Грчке, Албаније, Италије, Русије, Украјине, УСА и са Тајланда. Хербаријум је као музејска колекција отворен за научну, стручну делатност и за посетиоце.

Хербаријумски простор је реконструисан средствима које је обезбедио Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност у укупном износу од осам милиона динара. Овим средствима трајно су решени проблеми простора, и постављање савремених компакт ормана за чување ексиката. Обиман посао реконструкције обављан је сукцесивно три године, припремајући се за трајно лоцирање научно важне, али и национално и историјски вредне колекције. Катедра за ботанику је из средстава пројеката који се реализују у њеним лабораторијама обезбедила техничке уређаје за одржавање микроклиме у Хербаријуму као и оптичке уређаје за рад са колекцијама и информатичку и фото подршку. У Хербаријуму се чувају и примерци који су старији од датума оснивања Хербаријума добијени разменом материјала као и примерци многих врста које се данас више не могу наћи у природи и на стаништима првенствено Аутономне покрајине Војводине.

Достигнућа