Skip to main content

Poseta načelnika Južnobačkog upravnog okruga PMF-u

Načelnik Južnobačkog upravnog okruga, Milan Novaković posetio je Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu. Nakon razgovora sa dekanom Prirodno-matematičkog fakulteta prof. dr Milicom Pavkov-Hrvojević, koja ga je upoznala sa aktuelnom organizacijom i delatnostima ove institucije, načelnik je posetio naučno-istraživačke laboratorije koje funkcionišu u okviru PMF-a.

Razgovarao je sa istraživačima angažovanim u Laboratoriji za hemijska ispitivanja životne sredine „doc. dr Milena Dalmacija“ na Departmanu za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine, a zatim i Laboratoriji za ispitivanje radioaktivnosti uzoraka i doze jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja na Departmanu za fiziku. Potom je razgledao kompleksnu laboratorijsku postavku za merenje apsolutnih sudarnih preseka između jona i neutrala u okviru katedre za Fizičku elektroniku, kao i izuzetno opremljen prostor za sticanje praktičnih znanja studenata strukovnih studija iz oblasti optometrije i optičarstva, takođe na Departmanu za fiziku. Načelnik je posebno istakao značaj jedinstvenih i praktično primenljivih metoda ispitivanja koja se realizuju u laboratorijama fakulteta.

Nauka i projekti

Era veštačke inteligencije počinje na PMF-u

Na Konkursu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za izbor novih master studijskih programa iz oblasti veštačke inteligencije, nagrađen je predlog Departmana za matematiku i informatiku, novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta.

Vrlo značajan uslov konkursa je bio da ustanova ima nastavnike i saradnike sa relevantnim kompetencijama za izvođenje nastave, kao i mogućnost da u realizaciji nastave, pored nastavnika i saradnika, učestvuju i stručnjaci iz privrede. S obzirom na to da ove uslove novosadski PMF besprekorno ispunjava, imajući u vidu naučni kadar priznat u svetskim okvirima kao i dugogodišnju uspešnu saradnju sa privredom, od naredne školske godine, naš fakultet će na ovaj aktuelan i perspektivan master program upisati 40 studenata, od kojih će pola imati mogućnost da bude na budžetu.

Ovaj master kurs će doprineti napretku veštačke inteligencije u našoj državi, a bez sumnje je da će doprineti razvoju mnogih veština za poslove budućnosti. Program je osmišljen sa naglaskom na praktični aspekt rada kroz mnogobrojne obavezne projekte jer je krajnji cilj da studenti po završetku budu osposobljeni za praktičan rad u privredi u oblasti veštačke inteligencije.

Veštačka inteligencija je jedna od oblasti koja ima najveći potencijal u perspektivi, te je zato prošle godine usvojena Strategija za razvoj veštačke inteligencije u Republici Srbiji do 2025. godine, kojom je planirano uspostavljanje dva master akademska programa iz oblasti veštačke inteligencije do kraja 2021. godine.

Ponosni smo što je prvi takav program osmišljen baš od strane naučnika Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu. Podsećamo, PMF je još pre četiri godine uveo dvogodišnje master studije „Big Data“ (Primenjena matematika – nauka o podacima), sa dva izborna modula – analitika na podacima i računarstvo visokih performansi.

Inače, veštačka inteligencija je počela da se razvija pre nekoliko decenija sa periodima uspona i stagnacija da bi u prvim godinama ove decenije krenuo nagli razvoj i širenje primene zahvaljujući prodorima u oblasti dubokih neuronskih mreža, sve veće količine dostupnih podataka pogodnih za mašinsko učenje, kao i sve veće dostupnosti mikroprocesora pogodnih za obimna numerička izračunavanja. Veštačka inteligencija ima karakteristike tehnologije opšte namene, poput parne mašine, železnice ili električne struje, jer njena primena prožima sve oblasti privrede i društva i u mnogim od njih unosi revolucionarne promene.

Dostignuća

Erazmus+ projekat NETCHEM izabran za najbolji primer dobre prakse u 2015. i 2016. godini

Izvršna agencija za obrazovanje, audiovizualnu politiku i kulturu (Education, Audiovisual and Culture Executive Agency – EACEA) izabrala je Erazmus+ projekat NETCHEM – ICT Networking for Overcoming Technical and Social Barriers in Instrumental Analytical Chemistry Education (573885-EPP-1-2016-1-RS-EPPKA2-CBHE-JP) za najbolji primer dobre prakse od ukupno 287 projekata koji su bili odobreni za realizaciju u 2015. i 2016. godini. Prirodno-matematički fakultet i Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu bili su učesnici projekta kojim je rukovodio Univerzitet u Nišu.

Tom prilikom je kreiran video materijal za prezentaciju:

Dostignuća, Nauka i projekti

Student PMF-a dobitnik Pupinove nagrade

Pupinova nagrada Matice srpske ustanovljena je u spomen Mihajla Pupina, stipendiste i dobrotvora Matice srpske. Dodeljuje se od 1996. godine u intervalu od tri godine iz Fonda Mihajla Pupina i sredstava Matice srpske.

Ove godine, prvu nagradu su dobili Trivko Kukolj, student novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta sa Departmana za fiziku i Aleksandar Stanisavljević sa Fakulteta tehničkih nauka, takođe iz Novog Sada.

Nagrada se dodeljuje za diplomske, master, magistarske i druge naučne radove studenata redovnih studija u prethodnom trogodišnjem periodu koji predstavljaju doprinos tehničkim i prirodno-matematičkim disciplinama kojima se bavio ovaj naučnik. Pravo učestvovanja imaju studenti svih univerziteta sa srpskog govornog područja na osnovu predloga nadležne katedre, nastavno-naučnog veća ili drugog odgovarajućeg organa fakulteta.

Žiri u sastavu: prof. dr Vladimir Katić (predsednik), prof. emerita dr Mirjana Vojinović Miloradov, akademik Miljko Satarić, prof. emeritus dr Dušan Surla, prof. dr Branislav Borovac i prof. dr Vladimir Vujičić su odlučili da, s obzirom na visok kvalitet radova, dodele dve prve, tri druge i četiri treće nagrade. Svečano uručenje nagrada je 15. oktobra u Matici srpskoj.

Dostignuća

Nagrada Fonda „Nenad M. Kostić“ za najbolji master rad iz oblasti hemije u 2019/2020. godini

Fond „Nenad M. Kostić“ za hemijske nauke nagrađuje najbolje diplomske i master radove iz svih oblasti čiste i primenjene hemije odbranjene na Univerzitetima u Srbiji i Banja Luci (Republika Srpska). Ove godine se na konkurs prijavilo 17 svršenih studenata Univerziteta u Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu i Prištini-Kosovskoj Mitrovici i Banja Luci (Republika Srpska) sa master i diplomskim radovima odbranjenim u periodu od 1. aprila 2019. do 30. aprila 2020. godine.

Svršena studentkinja našeg fakulteta master biohemije Nikolina Todorović je osvojila prvu nagradu za svoj master rad pod nazivom „Biohemijska karakterizacija molekulskih determinanti uključenih u fotokonverziju, signalnu transdukciju i stabilnost homodimerne fitohrom-aktivirane diguanilat-ciklaze“, koji je urađen pod mentorstvom dr Nataše Simin, vanrednog profesora Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu sa Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine i dr Andreasa Vinklera, docenta na Tehničkom univerzitetu z Gracu (Austrija). Univerzitet u Kragujevcu bio je domaćin svečanosti dodele nagrada Fonda „Nenad M. Kostić“ za hemijske nauke koja se održala 22. septembra 2020. godine. Ova nagrada se dodeljuje svake godine jednom dobitniku.

Dostignuća

Veliki uspeh naših studentkinja „Ladies in Tourism“ na takmičenju u okviru Akademije Svetske turističke organizacije

„Turizam i ruralni razvoj“ slave jedinstvenu sposobnost sektora da pokreće ekonomski razvoj i pruža mogućnosti van velikih gradova, uključujući one zajednice koje bi inače bile izostavljene. Svetski dan turizma 2020. takođe naglašava važnu ulogu koju turizam igra u očuvanju i promociji kulture i nasleđa širom sveta.

U decembru 2019. godine studentkinje turizma: Marija Vukadin, Magdalena Jevđić, Dajana Kopuz, Željana Rudić i Nikoleta Račićević pod mentorstvom doc. dr Igora Stamenkovića, prijavile su se na konkurs za takmičenje koje je raspisala Svetska turistička organizacija.

Studentsko takmičenje „Svetska turistička liga“ vođeno je u okviru Akademije Svetske turističke organizacije pod sloganom „Mladi su neprocenjiva imovina“.

Prvi zadatak bio je da studentkinje kroz kratkometražni, jednominutni video predstave svoj fakultet, a na osnovu čega je vršena prva selekcija timova. Naš Departman, odnosno fakultet, selektovani su u uži krug od 60 fakulteta iz čitavog sveta. Takmičile su se kao tim pod nazivom „Ladies in Tourism“.

Tokom nekoliko meseci takmičenja studentkinje su rešavale četiri zadatka a za svaki od njih su dobijale određeni broj bodova. Na kraju takmičenja sa ukupno osvojenih 427 bodova „Ladies in Tourism“ našle su se na sredini tabele.

U okviru tzv. istočnog bloka gde je svrstan i naš fakultet, zauzele su 15. mesto.

Zahvaljujemo svima koji su pomogli da se učešće na ovom takmičenju realizuje. Veoma smo ponosni na naše studentkinje i radujemo se budućim učešćima u okviru takmičenja koje raspiše UNWTO!

Svim turističkim radnicima, organizacijama i kompanijama želimo srećan Svetski dan turizma sa nadom da će 2021. godina biti uspešnija sa neuporedivo više rezultata i ostvarenih noćenja, domaćih i stranih gostiju.

Dostignuća

Odobren novi Erazmus+ projekat: Development of education in relation to the influence of ongoing climate change to hunting tourism (HUNTOUR)

Prema odluci Agencije za mobilnost i programe EU Republike Češke odabrano je finansiranje projekta HUNTOUR – Development of education in relation to the influence of ongoing climate change to hunting tourism (Erazmus+ Ključna aktivnost 2: Strateška partnerstva (KA203)).

Nosilac projekta je Czech University of Life sciences Prague (Faculty of Forestry and Wood Sciences), a ostali partneri na projektu su Univerzitet u Novom Sadu (Prirodno-matematički fakultet), University of Helsinki (Ruralia Institute) i National Agricultural Research and Innovation Centre (Mađarska). Rukovodilac projekta u ime Univerziteta u Novom Sadu je dr Milosava Matejević, a ostali članovi tima su dr Vladimir Marković, dr Zoran Ristić, dr Milutin Kovačević, Igor Ponjiger i dr Biljana Basarin (Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo).

Glavni cilj ovog projekta je da se kroz razvijanje transnacionalnog zajedničkog programa učenja za ključne kompetencije i veštine u sprovođenju adekvatnog i odgovornog lovnog turizma podrži razvoj lovnog turizma u evropskim zemljama isključivo na održiv način koji je presudan kako za unapređenje kvaliteta ovog vida turizma, tako i za zaštitu divljači i njenih staništa.

Očekivani rezultati projekta su: objavljivanje naučne publikacije koja bi obuhvatila analizu trenutne situacije u odabranim zemljama u pogledu ekonomske, ekološke i društvene dimenzije lovnog turizma; otvorena digitalna edukacija; evaluacija potencijala zemalja za razvoj lovnog turizma; multiplikativni efekat izračunavanja ekonomskog uticaja lovnog turizma na ekonomiju; studije najbolje prakse – studije slučaja u vezi sa lovnim turizmom; kreiranje transnacionalnog zajedničkog programa učenja za ključne kompetencije i veštine u sprovođenju adekvatnog i odgovornog lovnog turizma.

Projekat je počeo u septembru 2020. godine i trajaće 3 godine.

Nauka i projekti

Prirodno-matematički fakultet osvojio prvi koordinatorski projekat iz EU Programa Horizont 2020

Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu će u naredne tri godine realizovati značajan naučnoistraživački projekat u vrednosti od oko 900.000 evra, vezan za proučevanje hidro-meteoroloških ekstrema, poplava i suša.

Proučavanje hidrometeoroloških ekstrema je zbog svoje složenosti od posebnog značaja za jugoistočnu Evropu. Predviđanja nam govore da usled klimatskih promena dolazi do promena hidrološkog ciklusa, što bi moglo da dovede do povećanog rizika od poplava – kaže rukovodilac EXtremeClimTwin projekta dr Biljana Basarin sa Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo (Katedra za fizičku geografiju). – Pamtimo da je nekoliko razornih poplava u centralnoj Evropi tokom poslednjih 20 godina prouzrokovano upravo ekstremnim padavinama. Složenost odnosa između atmosferskih uslova, ekstremnih padavina i poplava, zajedno sa uočenim rastućim trendovima, ukazuju na neophodnost unapređivanja nauke i izgradnje istraživačkih kapaciteta u ovoj oblasti i u Srbiji.

Gubici usled ekstremnih klimatskih i hidroloških događaja iznosili su 453 milijarde evra, u proseku 12 milijardi evra godišnje, 79.200 evra po kvadratnom kilometru ili 811 evra po stanovniku.

Prirodno-matematički fakultet je prepoznao ovu potrebu i predlogom projekta uspešno konkurisao na poziv iz Okvirnog programa Evropske unije za istraživanje i inovacije pod nazivom Horizont 2020 (H2020-WIDESPREAD-2020-5 Twinning). Predlog projekta je ocenjen sa maksimalnih 15 poena kao najbolji iz Srbije. Projekat će se realizovati pod nazivom „Twinning for the advancement of data-driven multidisciplinary research into hydro-climatic extremes to support risk assessment and decision making“ (ExtremeClimTwin), i Prirodno-matematičkom fakultetu i partnerima obezbeđuje skoro 900.000 evra za izgradnju istraživačkih kapaciteta u oblasti otkrivanja i opisa ekstremnih hidro-klimatskih događaja.

Partneri PMF-a na ovom projektu su tri izvrsne istraživačke institucije iz EU: kompanija Climate Risk Analysis iz Nemačke, Loughborough University iz Velike Britanije i Centre for International Climate Research iz Norveške. EU partneri će putem obuke za članove istraživačkog tima sa PMF-a preneti znanje i istraživačke veštine. Umrežavanje s EU partnerima će se ostvarivati na svim nivoima, a takva razmena znanja je svakako na korist svih učesnika u projektu, šire naučne zajednice i svakako, zbog aktuelnosti problema, mnogih zainteresovanih strana iz neakademskog sektora. Projekat je značajan i za negovanje potencijala mladih istraživača PMF-a i strateško povezivanje fakulteta s međunarodnim istraživačkim institucijama kroz održiva partnerstva i transfer znanja, rezultata i naučnih metodologija.

Projekat kreće od 1. novembra 2020. i trajaće 36 meseci.

Dostignuća, Nauka i projekti

Odobren novi Erazmus+ projekat: InAMath – An interdisciplinary approach to mathematical education

Prema Odluci Agencije za mobilnosti programe EU Republike Hrvatske odobreno je finansiranje projekta InAMath – An interdisciplinary approach to mathematical education (Erazmus+ Ključna aktivnost 2: Strateška partnerstva (KA201)). Projekat je okupio eminentne obrazovne ustanove iz regiona, i to iz Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine i Srbije.

Nosilac projekta je Sveučilište u Rijeci (HR), a Univerzitet u Novom Sadu, odnosno Prirodno-matematički fakultet, je jedan od partnera na projektu. Pored Univerziteta u Novom Sadu, partneri na projektu su i Centar tehničke kulture Rijeka (HR), Osnovna škola Nikola Tesla iz Rijeke (HR), Osnovna škola heroja Janeza Hribarja (SLO), Univerzitet Primorska (SLO) I Sveučilište u Mostaru (BiH).

Cilj ovog projekta je da se osmisle edukativni sadržaji koji će doprineti većoj zastupljenosti interdisciplinarnosti u nastavi matematike od I do IV razreda osnovne škole i koji će biti dostupni svim zainteresovanim korisnicima. Projektne aktivnosti uključuju osmišljavanje i realizaciju edukativnih sadržaja sa učenicima osnovnih škola koristeći interdisciplinarne metode rada, izradu nastavnih materijala koji će biti dostupni učiteljima/nastavnicima, kao i edukaciju učitelja/nastavnika za pripremu i primenu takvih aktivnosti. Zadatak Univerziteta u Novom Sadu jeste da doprinese navedenim projektnim aktivnostima, a posebno da učini vezu između matematike i hemije i geografije atraktivnijom za učenike osnovne škole.

Projekat je počeo u septembru 2020 i trajaće tri godine.

Dostignuća, Nauka i projekti, ,

GRASP – Novi projekat iz oblasti veštačke inteligencije

Projekat GRASP iz oblasti veštačke inteligencije na kom rade istraživači novosadskog PMF-a, ispunjava vrlo visoke i precizne kriterijume Fonda za nauku, koji finansira projekte sa jasnim i održivim ciljevima, konceptom i sistematičnom i dobro osmišljenom metodologijom rada.

Istraživanje mora imati visok nivo naučne izvrsnosti, kvaliteta i inovativnosti, a projekat „GRASP“ (Graphs in Space: Graph Embeddings for Machine Learning on Complex Data), se bavi se problemima predstavljanja grafova, odnosno mreža, u „tradicionalnoj“ formi podataka – tabeli, sa posebnim osvrtom na primenu tehnika veštačke inteligencije. Grafovi, odnosno mreže, su jedan od najvažnijih načina za shvatanje sveta koji nas okružuje. Tačke (čvorovi) grafa mogu predstavljati entitete (npr. ljude), dok veze (grane) između tačaka izražavaju neki odnos ili interakciju (npr. poznanstvo) između njih. Na taj način se gotovo svaka pojava, od nivoa atoma do nivoa galaksija, može modelovati u formi grafa. S druge strane, jedna od ključnih operacija koja je dostupna nad grafovima je njihova transformacija u „tradicionalnu“ formu podataka – tabelu. U tabeli, entiteti su predstavljeni redovima, dok kolone označavaju atribute koji opisuju entitete. Ako se vratimo na primer ljudi, atributi koji ih opisuju mogu biti ime, prezime, visina, težina, itd.

Oblast mapiranja grafova (eng. graph embedding) bavi se načinima da se grafovi transformišu u tabelarni oblik, što je važno jer omogućava primenu „tradicionalnih“ tabelarnih tehnika veštačke inteligencije (preciznije, mašinskog učenja) i analize podataka za postizanje uvida do kojih bi bilo teško ili nemoguće doći direktnim posmatranjem mreža. Na primer, primenom oprobanih tabelarnih tehnika na grafu interakcija korisnika Facebook-a možemo (1) klasifikovati korisnike u neke kategorije od interesa, (2) indentifikovati zajednice, (3) preporučiti „prijatelje“ i (4) predvideti da li će dva korisnika interagovati u budućnosti.

Unapređenje tehnika mapiranja grafova u ovom projektu omogućiće istraživačima i stručnjacima iz Srbije i sveta da primenjuju tehnike mašinskog učenja i analize podataka u oblastima gde to ranije nije bilo moguće ili nije davalo zadovoljavajuće rezultate, pre svega u naučnim istraživanjima (npr. bioinformatika, sociologija, ekonomija), ali i u tehnologiji i industriji (npr. prediktivna analiza energetskih, telekomunikacionih i transportnih mreža), obrazovanju (npr. analitika zasnovana na podacima iz sistema za elektronsko učenje), i društvu uopšte (npr. podoljšane/nove usluge sajtova društvenih mreža, ili čak nove vrste društvenog umrežavanja koje ranije nisu bile moguće).

Na projektu će se raditi dve godine, predviđen je budžet od preko 120 hiljada evra, a tim čini mešavina iskusnih i mladih istraživača Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, sa akcentom na istraživače u ranoj fazi karijere. Svi su zaposleni na Departmanu za matematiku i informatiku, na Katedri za računarske nauke i Katedri za informacione tehnologije i sisteme. Rukovodilac projekta je dr Miloš Radovanović, a u timu su još: dr Mirjana Ivanović, dr Vladimir Kurbalija, dr Miloš Savić, Brankica Bratić, Nemanja Milošević, Dušica Knežević i Aleksandar Tomčić.

Dostignuća, Nauka i projekti