Skip to main content

Природно-математички факултет освојио први координаторски пројекат из ЕУ Програма Хоризонт 2020

Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду ће у наредне три године реализовати значајан научноистраживачки пројекат у вредности од око 900.000 евра, везан за проучевање хидро-метеоролошких екстрема, поплава и суша.

Проучавање хидрометеоролошких екстрема је због своје сложености од посебног значаја за југоисточну Европу. Предвиђања нам говоре да услед климатских промена долази до промена хидролошког циклуса, што би могло да доведе до повећаног ризика од поплава – каже руководилац EXtremeClimTwin пројекта др Биљана Басарин са Департмана за географију, туризам и хотелијерство (Катедра за физичку географију). – Памтимо да је неколико разорних поплава у централној Европи током последњих 20 година проузроковано управо екстремним падавинама. Сложеност односа између атмосферских услова, екстремних падавина и поплава, заједно са уоченим растућим трендовима, указују на неопходност унапређивања науке и изградње истраживачких капацитета у овој области и у Србији.

Губици услед екстремних климатских и хидролошких догађаја износили су 453 милијарде евра, у просеку 12 милијарди евра годишње, 79.200 евра по квадратном километру или 811 евра по становнику.

Природно-математички факултет је препознао ову потребу и предлогом пројекта успешно конкурисао на позив из Оквирног програма Европске уније за истраживање и иновације под називом Хоризонт 2020 (H2020-WIDESPREAD-2020-5 Twinning). Предлог пројекта је оцењен са максималних 15 поена као најбољи из Србије. Пројекат ће се реализовати под називом „Twinning for the advancement of data-driven multidisciplinary research into hydro-climatic extremes to support risk assessment and decision making“ (ExtremeClimTwin), и Природно-математичком факултету и партнерима обезбеђује скоро 900.000 евра за изградњу истраживачких капацитета у области откривања и описа екстремних хидро-климатских догађаја.

Партнери ПМФ-а на овом пројекту су три изврсне истраживачке институције из ЕУ: компанија Climate Risk Analysis из Немачке, Loughborough University из Велике Британије и Centre for International Climate Research из Норвешке. ЕУ партнери ће путем обуке за чланове истраживачког тима са ПМФ-а пренети знање и истраживачке вештине. Умрежавање с ЕУ партнерима ће се остваривати на свим нивоима, а таква размена знања је свакако на корист свих учесника у пројекту, шире научне заједнице и свакако, због актуелности проблема, многих заинтересованих страна из неакадемског сектора. Пројекат је значајан и за неговање потенцијала младих истраживача ПМФ-а и стратешко повезивање факултета с међународним истраживачким институцијама кроз одржива партнерства и трансфер знања, резултата и научних методологија.

Пројекат креће од 1. новембра 2020. и трајаће 36 месеци.

Одобрен нови Еразмус+ пројекат: InAMath – An interdisciplinary approach to mathematical education

Према Одлуци Агенције за мобилности програме ЕУ Републике Хрватске одобрено је финансирање пројекта InAMath – An interdisciplinary approach to mathematical education (Еразмус+ Kључна активност 2: Стратешка партнерства (KА201)). Пројекат је окупио еминентне образовне установе из региона, и то из Хрватске, Словеније, Босне и Херцеговине и Србије.

Носилац пројекта је Свеучилиште у Ријеци (ХР), а Универзитет у Новом Саду, односно Природно-математички факултет, је један од партнера на пројекту. Поред Универзитета у Новом Саду, партнери на пројекту су и Центар техничке културе Ријека (ХР), Основна школа Никола Тесла из Ријеке (ХР), Основна школа хероја Јанеза Хрибарја (СЛО), Универзитет Приморска (СЛО) И Свеучилиште у Мостару (БиХ).

Циљ овог пројекта је да се осмисле едукативни садржаји који ће допринети већој заступљености интердисциплинарности у настави математике од I до IV разреда основне школе и који ће бити доступни свим заинтересованим корисницима. Пројектне активности укључују осмишљавање и реализацију едукативних садржаја са ученицима основних школа користећи интердисциплинарне методе рада, израду наставних материјала који ће бити доступни учитељима/наставницима, као и едукацију учитеља/наставника за припрему и примену таквих активности. Задатак Универзитета у Новом Саду јесте да допринесе наведеним пројектним активностима, а посебно да учини везу између математике и хемије и географије атрактивнијом за ученике основне школе.

Пројекат је почео у септембру 2020 и трајаће три године.

GRASP – Нови пројекат из области вештачке интелигенције

Пројекат GRASP из области вештачке интелигенције на ком раде истраживачи новосадског ПМФ-а, испуњава врло високе и прецизне критеријуме Фонда за науку, који финансира пројекте са јасним и одрживим циљевима, концептом и систематичном и добро осмишљеном методологијом рада.

Истраживање мора имати висок ниво научне изврсности, квалитета и иновативности, а пројекат „GRASP“ (Graphs in Space: Graph Embeddings for Machine Learning on Complex Data), се бави се проблемима представљања графова, односно мрежа, у „традиционалној“ форми података – табели, са посебним освртом на примену техника вештачке интелигенције. Графови, односно мреже, су један од најважнијих начина за схватање света који нас окружује. Тачке (чворови) графа могу представљати ентитете (нпр. људе), док везе (гране) између тачака изражавају неки однос или интеракцију (нпр. познанство) између њих. На тај начин се готово свака појава, од нивоа атома до нивоа галаксија, може моделовати у форми графа. С друге стране, једна од кључних операција која је доступна над графовима је њихова трансформација у „традиционалну“ форму података – табелу. У табели, ентитети су представљени редовима, док колоне означавају атрибуте који описују ентитете. Ако се вратимо на пример људи, атрибути који их описују могу бити име, презиме, висина, тежина, итд.

Област мапирања графова (енг. graph embedding) бави се начинима да се графови трансформишу у табеларни облик, што је важно јер омогућава примену „традиционалних“ табеларних техника вештачке интелигенције (прецизније, машинског учења) и анализе података за постизање увида до којих би било тешко или немогуће доћи директним посматрањем мрежа. На пример, применом опробаних табеларних техника на графу интеракција корисника Facebook-а можемо (1) класификовати кориснике у неке категорије од интереса, (2) индентификовати заједнице, (3) препоручити „пријатеље“ и (4) предвидети да ли ће два корисника интераговати у будућности.

Унапређење техника мапирања графова у овом пројекту омогућиће истраживачима и стручњацима из Србије и света да примењују технике машинског учења и анализе података у областима где то раније није било могуће или није давало задовољавајуће резултате, пре свега у научним истраживањима (нпр. биоинформатика, социологија, економија), али и у технологији и индустрији (нпр. предиктивна анализа енергетских, телекомуникационих и транспортних мрежа), образовању (нпр. аналитика заснована на подацима из система за електронско учење), и друштву уопште (нпр. подољшане/нове услуге сајтова друштвених мрежа, или чак нове врсте друштвеног умрежавања које раније нису биле могуће).

На пројекту ће се радити две године, предвиђен је буџет од преко 120 хиљада евра, а тим чини мешавина искусних и младих истраживача Природно-математичког факултета у Новом Саду, са акцентом на истраживаче у раној фази каријере. Сви су запослени на Департману за математику и информатику, на Kатедри за рачунарске науке и Kатедри за информационе технологије и системе. Руководилац пројекта је др Милош Радовановић, а у тиму су још: др Мирјана Ивановић, др Владимир Kурбалија, др Милош Савић, Бранкица Братић, Немања Милошевић, Душица Kнежевић и Александар Томчић.

Природно-математички факултет постао Генерални члан Савета зелене градње Србије – Serbia GBC

Савет зелене градње Србије – SrbGBC је чланска, национална, непрофитна и невладина, организација која се залаже за примену зелених и климатски свесних решења у урбаној градњи са циљем стварања одрживих и комфорних урбаних средина у Србији.

Kао координатори сарадње између ПМФ-а и SrbGBC постављени су др Драган Милошевић и Дајана Бјелајац које можете контактирати за све детаље.

Радујемо се будућој сарадњи!

Онлајн курс из европске научне дипломатије

Шпанска фондација зe науку и технологију (FECYT) учествује у пројекту S4D4C project (Using Science for/in Diplomacy for Addressing Global Challenges), који подржава научну дипломатију као средство за оснаживање посвећености Европске Уније циљевима одрживог развоја (SDG).

Онлајн курс европске научне дипломатије има за циљ да учесницима обезбеди одговарајућу обуку, знања и увиде неопходне за разумевање и кретање кроз интерфејс европске научне дипломатије.

Обука је БЕСПЛАТНА и нуди 8 модула (који се могу завршити за 15 сати) а који студентима  пружају основне и специфичније садржаје о научној дипломатији и одговоре на питања – шта је то, ко су стејкхолдери, како се спроводи у Европској Унији, какви приступи постоје, које су неопходне вештине, као и увид у емпиријске студије случаја спроведене од стране „S4D4C“.

После успешно завршеног курса добићете  „S4D4C“ сертификат.

Одржан Еразмус+ инфо дан дан за студенте и запослене ПМФ-а

На Природно-математичком факултету је у понедељак, 9. марта, одржан Еразмус + инфо дан за студенте и запослене ПМФ-а. Тим поводом, студентима и запосленима су детаљније представљене информације у вези са у том периоду актуелним ЕРАЗМУС + KА 103 KОНKУРСОМ.

Одржана радионица за запослене о заштити и управљању правима интелектуалне својине

На ПМФ-у је 28. фебруара 2020. године одржана радионица за запослене о теми актуелној за научно-истраживачки рад – заштити права интелектуалне својине (ИС) и управљању правима ИС у научним истраживањима (пројектима).

Предавачи су биле искусне колеге из Едукативног центра Завода за заштиту интелектуалне својине Републике Србије:

Три студента гастрономије ПМФ-а у јуниорском националном тиму Србије на олипијади у Штутгарту освојила бронзу

Студенти и предавачи Катедре за гастрономију, ДГТХ, ПМФ-а чине чланство и управу стуковног удружења Кулинарске федерација Србије (КФС), чији је основни циљ развој гастрономске струке у држави и региону. Ове године, и то по први пут КФС је пријавила национални јуниорски тим као учесника кулинарске олимпијаде ИКА 2020, једног од најзначајнијих светских такмичења, које је одржано у Штутгарту у Немачкој, од 14. до 19. фебруара 2020. године.

Наш национални тим је са поносом представљало 11 чланова старосне доби до 23 године, а чинили су га вредни, амбициозни и млади, пожртвовани кувари из различитих угоститељских објеката у Србији и студенти гастрономије, међу којима су се налазила и 3 студента гастрономије ПМФ-а:

  • Душан Грујић;
  • Владимир Јеж и
  • Татјана Бодваји.

Они су уз интензивне тренинге у кабинетима ПМФ заједно са својим предавачима, менторима и колегама интензивно тренирали више од 6 месаци, а на овом такмичењу су их пратили и подржавали асистент Маје Бањац и наставника Горана Радивојевића. Поред велике подршке од стране свог факултета у овом одухвату им је помогао и Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност.

Престижно светско кулинарско такмичење ИКА 2020, је највеће кулинарско такмичење које окупља преко 2.000 шефова из више од 59 земаља света, а посетило га је око 28.000 посетилаца. На Олимпијади су учествовала:

  • 31 национална сениорска тима,
  • 24 национална јуниорска тима,
  • 29 регионалних тимова и
  • још око 720 индивидуалних категорија

из укупно 74 државе.

Припрема јела се свакодневно одвијала у 14 кухиња, које су сервирале 1200 оброка, 7 кетеринг тимова је припремало 840 оброка, 6 јуниорских тимова презентовало је националне бифее и 8 националних тимова је презентовало своје шефовске столове, уз дневно по 180 индивидуалних категорија.

Наш тим се према пропозицијама такмичио у две дисциплине:

  • Ресторан нације, за коју је добио бронзану медаљу и
  • IKA бифе, за коју је добио диплома у вредности бодова за 4. место.

Ресторан нације је дисциплина у којој кувари припремају мени од три ганга (предјело, главно јело, десерт) за 60 људи у временском интервалу од 5 сати предприпреме и 2 сата припреме и издавања јела, у а ла царте ресторану.

IKA бифе је дисциплина у којој се припремају и сервирају топли и хладни, слани залогаји за 12 особа, уз јела која су прописана правилником на бази зечетине и десерт.

При чему су се оцењивали тимски рад, дисциплина, професионализам, прецизност, креативност, примена савремених техника и опреме, санитација и безбедност у раду, презентација јела и наравно сензорне каратеристике јела, које носе највише бодова. И све уз константни надзор високо цењених и професионалних WASC судија као што су: Uwe Staiger (Немачка); Adrian Bader (Швајцарска); Carlo Sauber (Луксембург); Domico Maggi (Италија); Rick Stephen (Сингапур) и многи други.

Одржан први састанак учесника Еразмус+ пројекта ECOBIAS

У периоду од 10. до 11. фебруара 2020. године у згради Ректората одржан је први састанак Еразмус+ пројекта из области изградње капацитета у високом образовању (E+ KA2 CBHE) под називом „Development of master curricula in ecological monitoring and aquatic bioassessment for Western Balkans HEIs“ (акроним: ECOBIAS).

Пројектом координира Универзитет у Новом Саду – Природно-математички факултет, а конзорцијум пројекта чини укупно 11 универзитета из пет земаља. У овом позиву су универзитети из Србије први пут аплицирали као програмски универзитети (Универзитет у Новом Саду и Универзитет у Нишу), са универзитетима из Хрватске (Свеучилиште у Загребу) и Немачке (Universitaet Duisburg-Essen), а са партнерским универзитетима из Босне и Херцеговине (Свеучилиште у Мостару, Интернационални универзитет у Травнику, Универзитет у Тузли, Универзитет у Сарајеву, Универзитет у Источном Сарајеву и Универзитет у Бањој Луци) и партнером из Црне Горе Универзитетом Доња Горица.

Координатор пројекта је проф. Снежана Радуловић, администратор проф. Душанка Цвијановић. Циљ пројекта је акредитација 27 мастер и курсева целоживотног учења из области еколошког мониторинга површинских вода, опремање седам лабораторија на Универзитетима у Босни и Херцеговини Црној Гори и успостављање регионалне ECOBIAS академске мреже. Главни реализатор пројекта у оквиру УНС-а је Природно-математички факултет, са учешћем наставника са три департмана – Департмана за биологију и екологију, Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине и Департмана за географију, туризам и угоститељство.

У том смислу се подршком успешној реализацији и имплементацији пројекта учесницима обратила Деканица ПМФ-а проф. Милица Павков Хрвојевић, а испред Универзитета Проректор проф. Стеван Станковски. Састанку је присуствовало 27 представника свих 11 универзитета чланова ECOBIAS конзорцијума.

Одржана радионица за запослене у области примене слободног софтвера и отвореног хардвера

Предавач: Обрад Вучковац, управник библиотеке на Институту за нуклеарне науке „Винча“

На Природно-математичком факултету је 17. јануара 2020. одржана радионица за запослене у области примене слободног софтвера и отвореног хардвера (ПССОХ) под називом Имплементација и коришћење отворених истраживачких података за истраживаче.

Овим је ПМФ започео серијал едукативних радионица у сврху унапређивања компетенција запослених у актуелним областима које су неодвојиви део истраживања.

Гостујући предавачи су били уважене колеге: Миљковић, Надица; Лазаревић Б., Љиљана; Вучковац, Обрад; Шевкушић, Милица, а обрађене су следеће теме:

  • Отворени истраживачки подаци (Шта су то отворени истраживачки подаци, како настају и како се проналазе?
  • Приступ отвореним истраживачким подацима
  • Шта је то управљање истраживачким подацима? Зашто је то уопште важно?
  • Метаподаци су подаци!
  • Анонимизација и дељење истраживачких података