Сазнати, знати, научити, пренети знање, применити га… све је то наука. Базичне, фундаменталне науке су у основи свега око нас. Хемија, физика, математика, астрономија,… и чини се да је баш ту почела прича о нераскидивој вези са човеком. Природно математички факултет Универзитета у Новом Саду, образовна и научна институција, ове године прославља 50 година постојања – од почетка, данас, а и убудуће, окупљамо студенте, талентоване младе људе, посвећене науци.
Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду данас изводи наставу на основним и последипломским студијама из области: биологије, екологије, заштите животне средине, физике, астрономије, географије, туризма, хотелијерства, хемије, биохемије, математике и информатике. Професори су били или јесу, истакнути чланови Српске академије наука и уметности, носиоци важних друштвених функција у извршним органима власти покрајине, ректори и проректори Универзитета у Новом Саду.
Већ пола века, имамо јасну стратегију – политику изврсности и квалитета, руководећи се реченицом чувеног физичара Глена Сиборга да је улагање у изврсност стартегија која можда у првом моменту више кошта али је осредњост, дугорочно гледано, неупоредиво скупља. Ми студентима пружамо знање. Знање и вештине стечене на нашем факултету отварају многа врата јер знање је моћ, каже стара латинска изрека.
Поводом Дана ПМФ-а, 24. маја, подељене су награде и плакете запосленима, најбољим студентима, професорима, асистентима, додељена је награда Најбољем младом научнику ПМФ-а за протеклу годину, као и Награда за највећи финансијски допринос остварен у међународној сарадњи, као и увек популарна награда за Најбољег промотера факултета.
Најбоља млада научница ПМФ-а је Снежана Паповић, истраживач-сарадник на Катедри за Аналитичку хемију. Од ране младости показивала је афинитете ка науци, започевши своје прве научне кораке под менторством професора Милана Вранеша. У научном раду бави се јонским течностима и електролитима за литијум-јонске батерије, са посебним освртом на унапређење стабилности батерија. Током докторских студија у оквиру ЦОСТ сарадње и билатералних пројеката, реализовани су студијски боравци и усавршавања у Словенији и Француској. Научно-истраживачки допринос обухвата 30 научних радова са СЦИ листе. Коаутор је на преко 35 научних саопштења од националног и међународног значаја. Укупан индекс компетентности је 262, док је укупан импакт фактор 96,8. Резултати вишегодишњег рада у научној делатности могу се сагледати и на индексном порталу СЦОПУС – Хиршов, х-индекс износи 9, а укупна цитираност 244. Свој научни доринос пружа и кроз рецензирања научних радова у еминентним међународним научним часописима. Током научно-истраживачког рада награђивана је са четири награде Универзитета у Новом Саду за постигнут успех током основних и мастер академских студија, Специјалним признањем Српског хемијског друштва за остварен изузетан успех, као и престижном првом наградом за најбоље пезентован рад на 51. Саветовању Српског хемијског друштва. Члан је Српског хемијског друштва, Хемијског друштва Војводине, Клуба младих хемичара Србије као и Друштва физикохемичара Србије.
Награда која је установљена ове године, јесте награда за највећи финансијски допринос остварен у међународној сарадњи. Добитник је Душан Јаковетић са Департмана за математику и информатику. Душан Јаковетић запослен је као доцент на ПМФ-у 2015. године. Похађао је последокторске студије у Португалији, докторске студије у Америци, где је добио награду за најбољу докторску дисертацију „А. Г. Милнес“. Добитник је награде „Др. Зоран Ђинђић“ за најбољег младог истраживача са изузетним доприносом науци у 2017. години. Области истраживања др Јаковетића су дистрибуирана оптимизација и дистрибуирано процесирање информација. Учествује у више међународних и националних пројеката, а тренутно ради као научно-технички координатор на ЕУ Х2020пројекту „И-БиДааС“, као и руководилац тима ПМФ-а на ЕУ Х2020 пројекту „Ц4ИИОТ“. Пројекат „И-БиДааС“ се бави развојем научних и технолошких иновативних метода за обраду великих количина података, а пројекат „Ц4ИИОТ“ се бави развојем сајбер-сигурноснох решења за обраду података генерисаних у контексту интернета ствари (Интернет оф Тхингс).
На свечаности у Српском народном позоришту, званицама су се обратили: др Бојан Тубић, помоћник министра за високо образовање у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, проф. Душица Ракић, заменица покрајинског секретара за високо образовање и научноистраживачку делатност, проф. др Стеван Станковски, проректор за науку Новосадског универзитета и као домаћин, проф. др Милица Павков Хрвојевић, декан ПМФ. Ево говора нашег декана:
Драги гости, даме и господо, уважене колегинице и колеге,
Данас обележавамо пола века постојања Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду. Историја дуга 50 година, ПМФ чини једним од најстаријих факултета новосадског Универзитета. Неко би можда рекао, шта је 50 у односу на 8 векова Кембриџа, или читав миленијум континуитета изучавања науке на Универзитету у Болоњи. Ја бих им одговорила као професор физике – време је релативно, просторне и временске координате догађаја су међусобно повезане, а ми смо издржали тест времена која нису била лака, на просторима на којима су наука и образовање, ретко или никад били приоритети друштва. Показали смо да можемо да се адаптирамо у модерном свету глобализације, упркос већој и старијој конкуренцији. И тако, још једанпут, релативизовали време – иако смо закаснили више стотина година за најстаријим светским кућама науке, данас можемо да им станемо раме уз раме – по научним постигнућима, по ентузијазму наших истраживача, по квалитету и условима рада.
Прешли смо дуг пут за кратко време, јер – те 1969. када смо ми правили прве кораке, направљен је један историјски корак, сећате се – онај мали за човека, а велики за човенство. А мени се све чини да је човечанство направило још већи корак од Армстронговог на месецу, оног часа када је човек схватио колико је важно ништа. Ништа – је нула; а нула се није родила из празних руку ни из празних глава ловаца и скупљача. Нула је рођена у људском уму – захваљујући размишљању неких умних људи у Индији, Кини, Грчкој, Сумеру. Математика је апстрактна, ипак многе ствари су договорљиве – да ли ћемо бројати по бинарном систему, да ли ћемо бројати до 12 или до 60 као што се бројало у старом Вавилону на пример. Или ћемо у систем увести нулу као апстрактни ентитет – дакле, чак ни ништа не постоји пре него што се замисли. Оно на шта, драги гости, хоћу да вам укажем, је оно што ми на ПМФ-у већ знамо, а то је колико је важан посао који радимо већ пола века. Колико је важно неговати мисао, подржавати науку, подстицати мислеће људе – јер, сетиите се, без те, поменуте нуле, човечанство би вероватно и даље било заглављено у средњем веку.
Овако, стигли смо до тога да на паметним телефонима можемо да посматрамо снимке залеђеног језера на већ поменутом Месецу (у нади да то ускоро неће постати једино језеро у које ћемо моћи да ускочимо). Шалу на страну, јер за мало шале има места када је реч о климатскм променама – и за будући опстанак на планети, затребаће нам математика – као кључ за целокупно људско знање и као универзални језик свих природних наука.
И зашто да не – универзални језик којим свакодневно комуницирамо међу собом, можда су бројеви и једине речи у читавом језику, које немају вишеслојна значења. Зато ћу Вам о Природно-математичком факултету говорити у бројкама, прецизности ради и јер је важно:
- Највећи ПМФ у Србији – 600 запослених и 6000 студената, 45 акредитованих студијских програма; изврстан научни кадар – у овом тренутку 3 члана САНУ.
- Два центра изврсности: Центар за репродуктивну ендокринологију и сигнализацију и Центар изузетних вредности за математичка истраживања нелинеарних феномена; једини центар изврсности за математику у земљи од 2008. године.
- Мастер академске студије Примењена математика као део Европског конзорцијума за математикуу индустрији– ПМФ је едукациони чвор, као и Мастер академске студије Примењена математика – наука о подацима (Дата Сциенце) – прве и једине акредитоване мастер студије те врсте у Србији.
- Једине докторске академске студије методике наставе природних наука (биологије, хемије, физике, географије), математике и информатике у Србији.
- Преко 20 дипломираним студената информатике су оснивачи старт уп компанија које су изузетно успешне.
- Око 110 националних пројеката (70 финанасираних од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја и 40 финансираних од стране Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку делатност) и око 50 међународних пројеката и акција.
Податак да се међу 30 најцитиранијих истразивача са територије Војводине налази чак 20 истраживача са ПМФ-а, говори да су наши професори и сарадници научна елита Новосадског универзитета. Нека имена су црвеним словом остала уписана и у историји светске науке, а нека направила темељ за нас факултет у данашњем облику:
- Проф. др Слободан Глумац, Председник Светског ентомолошког Конгреса,
и један од оснивача Департмана за биологију и екологију
- Академик Милоје Сарић, пионир и оснивач експерименталне физиологије биљака у Србији и један од оснивача Департмана за биологију и екологију
- Академик Бранислав Букуров, оснивач катедре за географију при Филозофском факултету и добитник медаље Јован Цвијић
- Академик Мирко Стојаковић, први Декан Природно-математичког факултета
- Академик Богољуб Станковић – оснивач модерне математичке анализе у Србији и новосадске школе математичке анализе
- Академик Милева Првановић – оснивач модерне геометрије у Србији
- Академик Олга Хаџић – велики допринос у теорији непокретне тачке- препознат је појам Хаџић т-конорме, али и изузетан допринос у развоју Културног туризма
- Проф. др Сободан Царић, утемељивач катедре за физику чврстог стања и један од оснивача Департмана за физику
- Проф. др Братислав Тошић – изузетан научни допринос у теорији кондензованог стања. Препозната је Аграновић Тошићева бозонска репрезентација, која је нашла низ примена
- Проф. др Лазар Маринков, доајен нуклеарне физике, утемељивач катедре за нуклеарну физику, а тиме и утемељивач Департмана за физику
- Проф. др Живојин Живанов, утемељивач Одсека за примењену хемију некадашњег Института за хемију, а касније и Катедре за хемијску технологију
- Проф. др Иштван Жиграи, један од оснивача Катедре за аналитичку хемију а тиме и оснивач Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине
- Проф. др Олга Гашић, оснивач катедре за биохемију и иницијатор истраживања у области биолошкои активних једињења биљака на територији некадашње Југославије
Данас, ми имамо част и одговорност да наставимо тим путем, у који су најбољи део себе уграђивали најбољи. А наука, знање и образовање ни у једном претходном моменту историје нису били важнији него што су данас. У савременом свету, промена је постала константа. Али промене су добре само кад су на боље – и то је пут који видим пред ПМФ-ом. Сада застанимо, да прославимо тренутак који везује првих педесет година традиције и остатка историје наше куце. Као декан, вечерас делим задовољство и понос са читавим колективом, а вас драги гости, позивам да са нама славите овај јубилеј, науку, али и традицију. Ради будућности, наравно.
У петак 22. новембра 2019. године обележен је јубилеј 30 година постојања и рада Друштва за заштиту и проучавање птица Србије. Друштво је основано на Департману за биологију и екологију активностима тадашњих запослених пок. Шоти мр Јосипа, Пургер др Јенеа и г-дина Гергељ Јожефа, уз свесрдну помоћ и ангажовање многих истраживача и љубитеља птица. Данас друштво броји велики број чланова, а међу најактивнијима су некадашњи и садашњи студенти биологије или екологије на сва три нивоа студија на Департману за биологију и екологију Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду.
