Skip to main content

Одржана VIII Конференција Биохемијског друштва Србије

VIII конференција Биохемијског друштва Србије/Serbian Biochemical Society VIII Conference „Coordination in Biochemistry and Life“ одржана је 16. новембра у згради Ректората Универзитета у Новом Саду.

Биохемијско друштво Србије (БДС) активно је већ више од 40 година, са сталним порастом броја чланова. Током претходних десетак година чланови друштва, запослени на природно-математичким, медицинским и фармацеутским факултетима и у водећим научно-истраживачким институтима Србије, својом активношћу у матичним институцијама, самом друштву и ван граница наше земље подижу ниво биохемијских истраживања и презентованих радова из области биохемије.

До сада је на Хемијском факултету Универзитета у Београду одржано седам годишњих конференција БДС, свих са међународним учешћем. Ове године је годишња конференција БДС по први пут одржана у Новом Саду, у згради Ректората Универзитета у Новом Саду, а у ко-организацији БДС и Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду.

Претходне конференције биле су веома успешне, са сталним порастом броја учесника, а на недавно одржаној VIII конференцији Биохемијског друштва Србије – Serbian Biochemical Society VIII Conference „Coordination in Biochemistry and Life“, одржаној 16. новембра 2018. године било је присутно преко 140 истраживача из Србије и иностранства, одржано је 10 предавања – 2 су одржали предавачи из иностранства а 8 биохемичари из водећих научних институција Србије, а такође су представљени резултати истраживања на 42 постера. Предавања су имала велики одјек код присутних и изазвала квалитетну дискусију. На постерској секцији радове су излагали млади истраживачи из Србије, Мађарске (5) и Белорусије (1). Према оцени чланова Научног одбора скупа, три најбоља постера су представили: Јелена Кораћ (Институт за Мултидисциплинарна Истраживања, Универзитет у Београду), Гордана Кошанин (ПМФ, УНС) и Андријана Нешић (Хемијски факултет, Универзитет у Београду), студенти докторских студија. Зборник радова са Конференције може да се преузме са сајта БДС, док део атмосфере са успешно организоване Конференције може да се види на сликама.

WATERTOUR – Радни састанак

У оквиру пројекта WATERTOUR – „Развој воденог туризма на пловним путевима који повезују Мађарску и Србију“ (HUSRB/1602/31/0204) је 12. октобра 2018. године на Факултету за спорт и физичко васпитање одржан радни састанак пројектног тима. Стручни део у вези спровођења саме наставе која је предвиђена пројектом, а одржаваће се ван Факултета, представио је проф. др Борислав Обрадовић у сарадњи са проф. др Миланом Цветковићем. Аспекте имплементације и корекције у самим активностима ФСФВ пројектног тима, представили су др Даринка Коровљев и Горан Јаничић.

Са Природно – Математичког факултета (са Департмана за географију, туризам и хотелијерство) састанку су присуствовали проф. др Кристина Кошић, проф. др Александра Драгин и проф. др Мирослав Вујичић и колегиница доц. др Рита Хорак, продеканица за науку са Учитељског факултета на мађарском наставном језику. Професори са Департмана за географију, туризам и хотелијерство су представили аспекте туристичких, културних и еколошких ресурса подручја Тисе и водотокова Дунав-Тиса-Дунав, као и идеје о будућој изради туристичке руте обогоћене спортско рекреативним и културним садржајима које ће спремити заједнички са осталим колегама из тима. Размотрено је подручје од Сегедина до Новог Сада, те ће се припремити прецизна рута са камповима за наредни сусрет већ за пар недеља.

Студенти свих наведених Факултета, као и студенти из Сегедина, биће укључени у овај јединствен пројекат који подразумева веслање рутом од Сегедина до Новог Сада Тисом и Дунавом.

WATERTOUR састанак у Сегедину

Дана 5.10.2018. године у Сегедину на Institute of Physical Education and Sports Science, одржан је састанак пројекта WATERTOUR – „Развој воденог туризма на пловним путевима који повезују Мађарску и Србију“ (HUSRB/1602/31/0204) којем су присуствовали сви чланови пројектног тима са Департмана за географију, туризам и хотелијерство (др Кристина Кошић, др Имре Нађ, др Анђелија Ивков Џигурски, др Александра Драгин и др Мирослав Вујичић). Састанку су присутвовали и представници свих факултета из Сегедина, као и представници Факултета за спорт и физичко васпитање из Новог Сада и Учитељског факултета на мађарском језику из Суботице.

Руководилац пројекта са University of Szeged, „Juhász Gyula“ Faculty of Education др Gyori Ferenc је детаљно образложио даље пројектне задатке, а потом се дискутовало о потенцијалним датумима за реализацију свих догађаја које организују пројектни партнери.

Након тога је поднет извештај о првом излету на мађарском делу Тисе, на којем су били и наши представници др Кристина Кошић и др Мирослав Вујичић.

WATERTOUR – Стручни излет у Мађарској

У оквиру пројекта WATERTOUR – „Развој воденог туризма на пловним путевима који повезују Мађарску и Србију“ (HUSRB/1602/31/0204) планирана је организација неколико излета, који обухватају обилазак долине Тисе и упознавање на терену са туристичким локалитетима. Током 12. и 13. септембра 2018. чланови пројектног тима са Департмана за географију, туризам и хотелијерство др Кристина Кошић и др Мирослав Вујичић, учествовали су на излету на мађарском делу Тисе, који су организовале колеге из Сегедина. Том приликом су обишли следеће локалитете: Szeged, Tiszakécsk, Mindszent, Csongrádu Csanytelek, Baks.

ПМФ као партнер у пројекту који финансира Европска комисија – Производња ларви и одраслих Diptera (фамилија мува) и њихова примена

Пројекат занимљивог акронима – FLYHIGH и пуног назива – Односи инсеката и биљака: увид у биодиверзитет и нове примене, био је први пројекат таквог типа финансиран на Универзитету у Новом Саду у периоду од 2015. до 2018. године. У оквиру пројекта радили су истраживачи, студенти, лаборанти и техничко особље са Универзитета у Хелсинкију (Финска), Универзитета Аликанте и компаније Bioflytech (Шпанија), Универзитета у Новом Саду и компаније AgriProtein (Јужно Афричка Република), који су се бавили проучавањем животног циклуса инсеката и биљака, са циљем да се дође до корисних подака са становишта екологије и еволуције, који ће бити усмерени ка примењеним еколошким истраживањима, као што је вештачки узгој мува. Вештачки узгој мува може да обезбеди корисне крајње производе, јер се одрасле јединке или њихове ларве могу користити у исхрани животиња, валоризацији споредних пољопривредно-прехрамбених производа или као био-агенти за опрашивање биљака у природним, полуприродним или вештачким срединама.

С обзиром на то да је пројекат окупио врсне академске стручњаке у области ентомологије и екологије, са једне стране и стручњаке који се баве масовним узгојом инсеката, са друге стране, размена знања и искуства омогућила је стварање синергије и унапређење, како основних еколошких и еволуционих истраживања, тако и развој новог интегрисаног знања и иновативних идеја за потенцијалне комерцијалне примене у области вештачког узгоја мува.

Протеклих дана, одржан је завршни састанак у Аликантеу, Шпанија. Млади сарадници су добили обуку у вези са гајењем ларви инсеката који се могу користити као опрашивачи, за разградњу органског отпада или за исхрану животиња или људи. Обуку је прошло и троје младих истраживача из Србије, са ПМФ-а и из Института Biosens. Истакнуто је да је пројекат остварио све што је било планирано, али и пуно преко тога. Са практичне стране, две компаније које су биле укључене у реализацију пројекта су знатно напредовале током протекле 3 године:

  • Компанија AgriProtein из Јужно Афричке Републике, Кајптаун је добила инвестицију од више милиона долара и на основу тога утврдила свој бренд који се сада продаје Саудијској Арабији, Изреалу, Кореји, Дубаију. Праве се две фабрике мува месечно које прерађују органски отпад и дају неколико различитих продуката, уз годишњи план да их буде просечно 25 сваке наредне године.
  • Компанија BioFlyTech из Шпаније, Аликанте је у завршни преговорима око велике милионске инвестиције која ће омогућити њихов раст и ширење.

Што се научних установа, учесница на пројекту тиче (ПМФ, Нови Сад, Зоолошки Музеј у Хелсинкију и Департман за животну средину из Аликантеа), научни резултати су заиста импресивни. Објављен је велики број научних публикација, а у припреми је далеко већи број који ће приказати добијене резултате. Као могући наставак ових истраживања и добијених резултата, очекује се масовна продукција инсекатских врста као могућих полинатора у стакларама.

Све у свему, врло импресивни резултати који имају будућност и могућу примену и у нашој земљи.

Врхунски резултат 2017. – H2020 I-BiDaaS пројекат („Industrial-driven big data as a self-service solution“)

Нове технологије интернета ствари („internet of things“), рачунања у облаку („cloud“) и великих количина података („big data“) дају велике нове могућности али и значајне изазове у области аналитике на подацима. Данас компаније из широког спектра делатности складиште детаљне податке о свом пословању, али остаје велики изазов како ефикасно екстраховати корисно знање из истих. Подаци су често фрагментисани на различите базе/подсистеме и тешко их је интегрисати, док је њихова обрада веома захтевна због хетерогености података, волумена података, и сличних разлога. Да би решиле овакве задатке, компаније најчешће морају користити услуге консултаната, различитих ИТ експерата и аналитичара, што у одрђеним ситуацијама није изводљиво или захтева сразмерно превелике ресурсе.

I-BiDaaS је истраживачко-развојни пројекат из програма Хоризонт 2020 (трајање пројекта 2018-2020.) који предлаже „self-service“ решење за аналитику на великим подацима („big data analytics“). Решење ће бити трансформативно за предузећа, јер ће омогућити директно њиховим запосленима ефективно искоришћење знања из великих количина података; другим речима, пројекат може донети кључним доносиоцима одлука знања која ће им на директан начин омогућити унапређење пословања. I-BiDaaSстога може повећати ефикасност, смањити трошкове, побољшати употребну моћ запослених, и повећати профитабилност компанија из широког спектра делатности.

Са аспекта технологије, пројекат I-BiDaaS има за циљ да обезбеди јединствено решење за ефикаснију обраду великих и сложених података, које олакшава проток података између различитих домена привреде. Пројекат ће омогућити корисницима своје ИТ платформе, чак и корисницима који нису ИТ стручњаци, да лако и ефикасно користе и интерагују са „big data“ технологијама. Предложена платформа ће бити тестирана у реалном окружењу у три изабрана привредна домена: банкарству, аутомобилској индустрији и телекомуникацијама.

Циљеви пројекта су следећи:

  • Да развије, демонстрира, тестира и подржава „big data“ решење које ће бити једноставно за конфигурисање и коришћење од стране широког спектра корисника, чак и оних који нису ИТ-стручњаци.
  • Да креира тржиште података, понуди нове могућности пословања и поспеши ефективну размену података и њихову међусобну интероперабилност.
  • Да развије безбедно окружење за методолошко експериментисање на великим подацима у циљу развоја нових производа и сервиса.
  • Да развије технике за процесирање података применљиве у реалном окружењу и значајно повећа брзину протока података и приступа великим количинама података.
  • Да развије технологије које ће повећати ефикасност и компететивност европских компанија које при свом пословању обрађују велике количине комплексних података.

Конзорцијум пројекта I-BiDaaS чине следеће институције:

  • FORTH-FOUNDATION FOR RESEARCH AND TECHNOLOGY HELLAS, Грчка
  • BARCELONA SUPERCOMPUTING CENTER – CENTRONACIONAL DE SUPERCOMPUTACION, Шпанија,
  • IBM ISRAEL – SCIENCE AND TECHNOLOGY LTD, Израел
  • CENTRO RICERCHE FIAT SCPA, Италија
  • SOFTWARE AG, Немачка
  • CAIXABANK, S.A, Шпанија
  • THE UNIVERSITY OF MANCHESTER, Велика Британија
  • ECOLE NATIONALE DES PONTS ET CHAUSSEES, Француска
  • ATOS SPAIN S.A., Шпанија
  • AEGIS IT RESEARCH LTD, Велика Британија
  • INFORMATION TECHNOLOGY FOR MARKET LEADERSHIP, Грчка
  • ПРИРОДНО МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У НОВОМ САДУ, Србија
  • TELEFONICA INVESTIGACION Y DESARROLLO SA, Шпанија.

Научно-технички менаџер пројекта је др Душан Јаковетић са Природно-математичког факултета у Новом Саду.

Пројекат I-BiDaaS је укључен у организацију Big Data Value Association (BDVA). BDVA броји преко 150 чланова (укључујући компаније, научно-истраживачке институције, и слично) широм Европе који се баве облашћу „big data“. Ова организација између осталог има за циљ да помогне истраживања, развој и иновације у Европи на тему разумевања и искоришћења вредности великих количина података („Big Data Value“).

ПМФ нас зове да гледамо звезде

Пројекат „Vojvodina and Bács-Kiskun Night Sky as a Novel Touristic Attraction“, са акронимом VoBaNISTA, одобрен је за финансирање у оквиру Interreg-IPA Cross-border Cooperation Hungary-Serbia програма (програма прекограничне сарадње Мађарске и Србије). Учесници на овом пројекту су научни сарадници и професори са Природно-математичког факултета у Новом Саду, као и чланови астрономских удружења из Новог Сада и Бачке Паланке, заједно са Фондацијом астрономске опсерваторије из Баје, Мађарска.

Циљ пројекта је да употреби нетакнути потенцијал регије Војводина/Бач-Кишкун који се огледа у квалитету ноћног неба, природним резерватима и културном наслеђу и да их развије у нове туристичке атракције овог региона. Наиме, пројекат ће бити реализован путем конструкције јединствене мобилне опсерваторије која ће туристима омогућити посматрања астрономских објеката – планета, звезданих јата и галаксија, као и појава на нашој матичној звезди Сунцу, првенствено са подручја заштићених природних резервата, али и из градских средина. Ово подразумева сарадњу са туристичким организацијама и учешће у фестивалима и другим догађајима који имају туристички значај у овом региону. Биће реализоване и радионице које ће имати за циљ да укажу на проблем светлосног загађења, као и неколико астрономских кампова на Фрушкој гори.