Skip to main content

Делегација са Обједињеног института за нуклеарна истраживања у посети Србији

Обједињени институт за нуклеарна истраживања (Joint Institute of Nuclear Research – JINR) је највећа научна установа у Русији. Ради се о међународној организацији која броји преко 20 земаља чланица. Од светских организација које функционишу по сличном принципу, можемо да је упоредимо са једино са CERN-ом. Од 2010. године Србија је придружени члан.

Делегација са JINR је у посети Србији због EXPO скупа који се одржава у Београду и где се представљају могућности сарадње између Србије и Русије у области привреде, енергетике, науке, итд.

Осим ресорног министарства, Академије наука, делегација је посетила и Природно-математички факултет у Новом Саду, а ректор новосадског Универзитета, проф. Душан Николић је за госте из Русије приредио пријем у згради ректората.

Конкретна посета ПМФ-у има за циљ да се унапреди и прошири сарадња која се већ дуже време одвија између ове две научне установе. У делегацији су директори JINR и неколико светски признатих истраживача.

Домаћини овој значајној делегацији на ПМФ-у били су декан, проф. Милица Павков Хрвојевић и проф. Миодраг Крмар.

Догађаји

Сарадњом до бољих професора математике

На Природно-математичком факултету у Новом Саду су 9. марта 2017. потписани споразуми о сарадњи из области наставе математике између ПМФ-а и деветнаест основних о средњих школа. Како је на почетку састанка нагласила др Милица Павков Хрвојевић, декан ПМФ, ово је веома важан корак у подизању квалитета образовања професора математике и сигурно ће допринети продубљивању сарадње између факултета и школа. У плану је да се слична сарадња успостави и за образовање професора из других области који се школују на ПМФ-у.

Идеја која је покренула овај пројекат јесте да се студентима који се припремају да постану професори математике омогући да на крају својих студија реализују директан контакт са окружењем школе. Они ће у оквиру предмета Методика математике и Школска пракса присуствовати настави математике у изабраним школама, упознаће се са животом и динамиком рада школе, разговараће са наставницима о конкретним проблемима који се јављају приликом интеракције са ученицима и добиће прилику да под менторским надзором држе неколико часова ученицима. Носиоци овог пројекта су сарадници практичари, који су пре месец дана изабрани на ПМФ-у, после јавног позива и који су јуче такође потписали уговоре са ПМФ-ом.

У пројекат су укључене следеће школе: ОШ „Јован Поповић“, ОШ „Вук Караџић“, ОШ „Иван Гундулић“, ОШ „Бранко Радичевић“ из Новог Сада, затим ОШ „Душан Јерковић“ Инђија, ОШ „Свети Сава“ Кикинда, ОШ „Бранко Радичевић“ Марадик, ОШ „Јосиф Маринковић“ Нови Бечеј, ОШ „Људовит Штур“, Кисач, затим гимназије „Светозар Марковић и „Исидора Секулић“, Техничка школа „Милева Марић Ајнштајн“, Медицинска школа „7. април“, Средња машинска школа из Новог Сада, као и ЕТШ „Никола Тесла“ Панчево, Техничка школа „Михајло Веркић Неша“ Пећинци, Бечејска гимназија, Четврта Београдска гимназија и Средња стручна школа „Радивој Увалић“ Бачка Паланка.

Поред студентске школске праксе, изабране школе и ПМФ ће реализовати низ других потпројеката који ће служити обостраном интересу, а све у циљу подизања квалитета како доуниверзитетског тако и високошколског образовања.

Догађаји

47. Дан ПМФ-а

Овог маја напунили смо 47 година, а наш слоган је „ЗГРАБИ ЗНАЊЕ“, јер квалитетом пружених услуга, високом компетенцијом образовног кадра, бројним истраживачким и научним пројектима, изузетно добром пословном сарадњом са националним и међународним институцијама обезбеђујемо поверење студената, привреде и друштва.

Наш дан обележили смо 20. маја свечаношћу у амфитеатру „Михајло Пупин“ у згради Департмана за математику и информатику/Департмана за физику, уз присуство преко 200 гостију, којима су се, осим декана ПМФ-а, проф. др Милице Павков Хрвојевић, обратили и министар просвете, науке и технолошког развоја Срђан Вербић, покрајински секретар за науку и технолошки развој Владимир Павлов и ректор новосадског Универзитета, проф. др Душан Николић.

На овој свечаности додељена је, ове године установљена награда за НАЈБОЉЕГ МЛАДОГ НАУЧНИКА/НАУЧНИЦУ са ПМФ-а, за изузетне резултате у области науке и истраживачког рада за претходну календарску годину, у сврху научног усавршавања, а добитница је др Марија Лесјак са Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине.

Догађаји

46. Дан ПМФ-а

На прослави 46. година ПМФ-а, додељене су награде за најбоље студенте, професоре и промотере факултета.

Студенти који су завршили факултет у школској 2013/14. години и остварили изузетан успех – просечну оцену 10.00:

  • Маја Мариновић, Департман за биологију и екологију
  • Вукосава Мишков, Департман за хемију, биохемију и заштиту животне средине
  • Милош Трујић, Департман за математику и информатику

Најбољи професори у прошлој школској години:

  • др Анте Вујић, Департман за биологију и екологију
  • др Радомир Кобиларов, Департман за физику
  • др Слободан Гаџурић, Департман за хемију, биохемију и заштиту животне средине
  • др Угљеша Станков, Департман за географију, туризам и хотелијерство
  • др Драган Машуловић, Департман за математику и информатику

Награде „ПМФ, то сам ја“

  • Соња Каишаревић, Департман за биологију и екологију
  • Петар Мали, Департман за физику
  • Јелена Марковић, Департман за хемију, биохемију и заштиту животне средине
  • Горан Радивојевић, Департман за географију, туризам и хотелијерство
  • Наташа Спахић, Департман за математику и информатику
Догађаји

Свечана академија поводом 45. година ПМФ-а

Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду обележио је 45. година постојања. Наиме, Савет Филозофског факултета је 22. маја 1969. године донео одлуку да се од Природно-математичког смера на Филозофском факултету оснује Природно-математички факултет и Скупштина Аутономне Покрајине Војводине 9. јула исте године године даје сагласност на ту одлуку.

Први декан био је проф. др Мирко Стојаковић. Јануара 1976. године, донета је одлука да се универзитетски Заводи припоје Природно-математичком факултету. Током 1989. године, изградњом чувене „Плаве зграде“, природне науке у Новом Саду добијају и свој дом. Након измена Закона о универзитету, 2003. године, институти добијају статус и назив департмана, те ПМФ чини пет департмана: Департман за биологију и екологију, Департман за физику, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Департман за хемију, биохемију и заштиту животне средине и Департман за математику и информатику.

Данас на факултету студира преко 6000 студената, наставу води близу 400 професора и сарадника, међу којима су истакнути чланови Српске академије наука и уметности и Војвођанске академије наука и уметности, као и носиоци важних друштвених функција у извршним органима власти покрајине, ректори и проректори Универзитета у Новом Саду.

Квалитет ПМФ-а чине његови професори, асистенти, сарадници и студенти. Професори ПМФ-а су према параметрима научне компетенције највише рангирани на Универзитету у Новом Саду на шта је ПМФ посебно поносан.

Свечаном академијом, 10. октобра, 2014. године у Српском народном позоришту, обележен је овај јубилеј уз присуство преко 300 званица из амбасада, републичких, покрајинских и градских институција, ректора универзитета у региону, декана и гостију из иностранства.

Догађаји

44. Дан ПМФ-а

Догађаји

43. Дан ПМФ-а

Догађаји

42. Дан ПМФ-а

Догађаји

На кафи са нобеловцима

Сваке друге године у француском граду Лиону одржава се међународни научни Форум „BioVision“, на ком учествују представници светске елите из области науке, бизниса, политике и невладиних организација, који дискутују о актуелним научним темама, са посебним освртом на економски и социолошки утицај науке у свету.

Ове године „BioVision“ одржао се 25.-29. марта 2011. године, а Наташа Стојков и Марија Лесјак, докторанткиње Природно-математичког факултета у Новом Саду, биле су две од 100 студената на свету које су позване да буду учеснице овог светског догађаја. Недуго после повратка, пуне утисака, препричавају нам шта се тамо дешавало.

Марија Лесјак:

„BioVision“ је организован у форми јавних дискусија где еминентни научници, министри из разних земаља, директори хуманитарних организација, бизнисмени и др., размењују своја мишљења и ставове о најозбиљнијим проблемима данашњице. Дискутовало се о разним темама, од проблема глади у свету, СИДИ у Африци, генској терапији до биогорива и глобалног загревања. Непроцењиво је искуство слушати шта све ти људи имају да кажу на ову тематику, и за једног младог научника на почетку каријере то је јако битно. Мени је лично много помогло да формирам свој став и проширим видике чиме наука треба да се бави данас. За мене најузбудљивији део форума јесте састанак са нобеловцима, где је свако од нас добио прилику да попије кафу са њима, а ја сам имала част да је пијем са Адом Јонат, добитницом нобелове награде за хемију за 2009. годину. Морам да кажем да је жена невероватна! Највећи утисак јесте како један такав геније и узор свим научницима, може бити једна једноставна и нормална особа, што само доказује њену величину. Поред науке, причали смо о смислу живота и шта је за њу срећа. Тај сусрет ћу памтити целог живота! Поред официјалног програма, за изабране студенте била су организована разна дружења где смо се сви још боље упознали. Студенти су дошли са свих страна света, различитих интересовања и узраста и било је сјајно проводити време са свима њима. На таквим местма се стварају познанства за цео живот и искрено се надам да ћу се у својој будућој каријери сусретати и сарађивати са многима од њих!

Наташине импресије су сличне:

Са научног форума „BioVision“ носим заиста прелепе утиске. Током Форума слушали смо пуно значајних предавања која су се бавила актуелним питањима науке, а опуштали смо се током предивних неформалних дружења како са младим људима које сам тамо упознала, тако и са великим именима науке. Потпуно фасцинантна за мене су била предавања на којима се једна научна тема сагледавала са више аспеката, тј. са гледишта људи који се баве различитим занимањима (научници, психолози, бизнисмени, лекари, министри, индустријалци…).

Било је нарочито занимљиво и поучно чути како на нека од научних питања гледају људи који се не баве истраживањима, већ привредом, производњом и сл. Овакав вид вишестране комуникације олакшава научницима увид у актуелне проблеме свакодневног живота, те на тај начин пружа могућност за усмерење даљих истраживања. Поред тога што је овај форум имао доста тога да понуди у неком научном смислу, за мене је велико богатсво могућност да се упознају млади људи из целог света, њихове културе и начин размишљања.

Нобеловка Ада Јонат (у средини), са докторанткињама новосадског ПМФ-а, Маријом Лесјак (лево) и Наташом Стојков (десно)

Нобеловка Ада Јонат (у средини), са докторанткињама новосадског ПМФ-а, Маријом Лесјак (лево) и Наташом Стојков (десно)

Догађаји