Структура студијског програма

Назив и циљеви студијског програма

Циљ студијског програма Математика је образовање математичара (теоријских као и оних који ће бити оспособљени за примене математике у привреди, индустрији, финансијским и економским институцијама.)

Врста студија и исход процеса учења

Студијски програм Математика спада у групу основних академских студија у трајању од три године. Укупан број ЕСПБ бодова је 180.

Студијски програм Математика својим наставним садржајима, као и облицима и методама наставе студентима омогућује стицање темељних математичких знања, као и разумевањe примене математичких знања у пракси. Студент савладавањем студијског програма Математика стиче способност логичког мишљења, формулисања претпоставки и извођења закључака на формалан или формализован начин.

Стручни, академски, односно научни назив

Након завршених трогодишњих студија и освојених 180 ЕСПБ бодова добија се стручни назив математичар.

Услови за упис на студијски програм

Упис кандидата се врши на основу Конкурса који расписује Универзитет у Новом Саду, а спроводи Природно-математички факултет. Да би кандитат конкурисао за упиc на прву годину студијског програма Математика треба да има завршено средњошколско образовање у четворогодишњем трајању и да положи пријемни испит из математике. На основу критеријума из Конкурса сачињава се ранг листа.

Структура студијског програма

Студијски програм се састоји од групе обавезних и изборних предмета, од којих је 21 обавезан и 19 изборних. Од обавезних, на првој години се налази 7 предмета, на другој 6 а на трећој 8.

Трајање студија

Студије се изводе кроз наставу предмета поређаних у семестре. Два семестра чине академску годину. Укупно трајање основних студија је три године (шест семестара), за које време студент треба да сакупи 180 ЕСПБ бодова.

Бодовна вредност предмета

Сваки предмет има своју бодовну вредност која је усклађена са оптерећењем потребним за савладавање појединачног предмета.

Завршни рад

У складу са могућношћу која је остављена у Закону није предвиђен завршни рад.

Предуслови за упис предмета

У листи садржаја предмета, као и у листи изборних предмета, наведени су предуслови за упис појединих предмета.

Изборни предмети са других студијских програма

Студијским програмом је предвиђена могућност избора предмета других студијских програма.

Прелазак са других студијских програма

Постоји могућност преласка са једног на други студијски програм користећи пренос бодова за исте или сродне предмете.

Сврха студијског програма

Основне академске студије математике имају двојаку сврху. С обзиром да су студије математике организоване по систему 3+2, ове трогодишње студије јесу први степен у универзитетском образовању стручњака математичара. У другом степену се кроз двогодишње студије стиче академски назив мастер математичар. У том смислу ове основне студије су према избору тема и области теоријске математике, примењене математике и сродних дисциплина – физичко-техничких с једне стране и економско-финансијских с друге стране, база за наставак и успешно овладавање академским студијама.

Поред ове сврхе унутар система 3+2, ове студије имају и самосталну улогу. Оне оспособљавају студенте за занимања у разним областима привреде, посебно индустрији и финансијским институцијама, с обзиром на обавезне и изборне предмете који дају компетенције из примењене математике. Избором групе предмета везаних за примењену математику студент се припрема за послове који изискују знање из основа примењене математике, основа физике, информатике и статистичких метода, као способности аналитичког мишљења и логичког расуђивања. Студијама се стиче и умеће основних аспеката математичког моделирања и способност решавања практичних проблема.

Циљеви студијског програма

Циљеви студијског програма обухватају образовање математичара, што је струка која омогућава рад у развојним и истраживачким центрима, савременој индустрији, привредним коморама, односно у финансијским институцијама и органима управе, као и на свим местима где постоји потреба за мултидисциплинарним радом.

Кроз групу математичких предмета студенти се, на савремен начин, упознају са класичним математичким теоријама, као и са актуелним трендовима у математици. Поред усвојених знања, оваквим образовањем се стиче способност апстракције и логичког размишљања. Квалитет образовања обезбеђен је чињеницом да га изводе професори са великим научним угледом у свету, који су учесници и носиоци више домаћих и међународних истраживачких пројеката и од којих су многи били и предавачи по позиву у иностранству.

С обзиром да се изучава велики број предмета из теоријске математике, студенти овладавају основама теоријске математике. Кроз овај тип предмета развија се научно-истраживачки подмладак који своје усавршавање и деловање наставља на универзитетима и у научним институтима.

Кроз групу изборних предмета из математике финансија, студенти овладавају основним појмовима и законитостима економије, финансија и рачуноводства. Како је формирање модела увек мултидисциплинарни процес, кроз ове предмете се студенти оспособљавају и за комуникацију са економистима и менаџерима.

Кроз групу обавезних и изборних предмета из моделирања и физике студенти овладавају основним појмовима и законитостима физике и моделирања.

Група предмета из примењене математике оспособљава студенте за формирање и решавање математичких модела у савременим технологијама, економији и финансијама. Математички модели омогућавају дубље разумевање савремених технологија и економских законитости те продуктивну примену стечених теоријских знања.

Знања из области информатике која се стичу током студија обезбеђују адекватну примену савременог софтвера неопходног за индустријски развој као и коришћење савремених софтверских алата у финансијским анализама.

Тако настају компетентни и модерно образовани стручњаци чије знање не застарева и који су веома тражени у условима тржишне економије, посебно у процесу транзиције.

Компетенције дипломираних студената

Опис општих и предметно-специфичних компетенција студената

Математичар који заврши овај студијски програм ће бити оспособљен за решавање свих основних видова математичких проблема и задатака који укључују баратање реалним и комплексним функцијама, тополошким, алгебарским и комбинаторним структурама, геометријским објектима и конфигурацијама, просторима вероватноће, те (егзактно) решавање основних типова диференцијалних једначина и основних нумеричких проблема. Осим тога, он ће бити у стању да систематски, прегледно и јасно реинтерпретира најзначајније теоријске поставке из ових области и да их примењује у моделирању једноставнијих ситуација из праксе. Најзад, он ће бити оспособљен како за извођење основних операција на рачунару, тако и за елементарне облике програмске имплементације разматраних проблема. У зависности од избора предмета студент ће владати основним појмовима и законитостима одабране дисциплине: физике и/или економије, финансија и рачуноводства. Поред тога, студенти који су изабрали одговарајуће предмете стичу способност за обликовање и разматрање математичких модела у савременим технологијама, односно у економији и финансијама.

Опис исхода учења

Успешан студент ће по завршетку студија стећи основну представу о систему математичких дисциплина и односима међу њима, и суштински разумети основне концепте и резултате грана математике наведених у циљевима студијског програма. Ова знања ће омогућити како успешно усвајање сложенијих и софистициранијих математичких садржаја, тако и примену стечених знања, и самостално неговање и унапређивање разматраних математичких теорија.

Студенти ће такође након успешног завршетка ових основних студија имати увид у концепте и стећи основна знања о најважнијим дисциплинама теоријске и (у зависноти од избора предмета) и примењене математике. То ће бити претпоставка даљег успешног овладавања специфичним областима теоријске и примењене математике, након чега се стиче целовито знање на академском нивоу (мастер). Поред тога студент ће бити у стању да стечена знања примењује у пракси, користећи технике којима је овладао, правећи основне математичке моделе. Биће у стању да у практичним проблемима из индустрије и економије препозна, одабере и употреби погодан математички апарат, као и да формира једноставније математичке моделе којима решава дати проблем.

Курикулум

Двадесет један обавезан предмет, укупне вредности 143 ЕСПБ бодова (79,44%), распоређено је на следећи начин: у првом, петом и шестом су заступљена по четири обавезна предмета, у другом, трећем и четвртом по 3 обавезна предмета. Остатак поена (до 180), студент скупља путем изборних предмета (20 предмета). Од 20 изборних предмета, 9 се слуша у зимском семестру, а 11 у летњем семестру.

Поред наведених предмета, студент може као изборни предмет да изабере предмет неког другог студијског програма (по посебном одобрењу) у максималном износу од 20 ЕСПБ.

Укупан број предмета (обавезних и изборних) је 41 и укупно вреде 253 ЕСПБ. Групу академско-општеобразовних чини 8 предмета у вредности од 42 ЕСПБ (око 16%), групу теоријско-методолошких чини 7 предмета у вредности од 50 ЕСПБ (око 20%), групу научно-стручних чини 14 предмета у вредности од 86 ЕСПБ (око 34 %) и групу стручно-апликативних чини 12 предмета у вредности од 75.5 ЕСПБ (око 30%).

Приликом уписа семестра, студент пријављује предмете, а софтвер проверава да студент има 30 ЕСПБ по семестру и 20 часова активне наставе недељно.

Распоред предмета по семестрима и годинама студија за студијски програм Математика

Изборна настава на студијском програму