Skip to main content

Свечано обележен 49. рођендан Природно-математичког факултета

Уз присусуство уважених гостију; представника амбасада, републичких, покрајинских и градских институција, ректора и декана са универзитета из региона, представника медија, запослених на ПМФ-у, као и студената, у петак, 25. маја је свечано обележен 49. рођендан Природно-математичког факултета, једне од најистакнутијих образовних и научних установа у Србији.

Традиционално, уручене су награде запосленима који су прослављали јубилеј – 10, 20 или 30 година рада на ПМФ-у, најбољим студентима у протеклој школској години, најуспешнијем промотеру наше куће, а ове године, по трећи пут и најбољем младом научнику ПМФ-а.

Гостима су се на самом почетку официјелног дела обратили проф. Зоран Милошевић, покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност, ректор Универзитета у Новом Саду, проф. Душан Николић и наравно, декан ПМФ-а, проф. др Милица Павков Хрвојевић, која се у свом излагању осврнула на постигнуте циљеве у претходном периоду и планове за наредне три године, будући да је исти менаџерски тим добио поверење запослених и у наредном мандату.

За музички интермецо је био задужен градски Поп хор радио, под диригентском палицом Душице Стојковић, који је на опуштен и весео начин забавио присутне, изводећи популарне композиције, уз неизбежну академску химну Gaudeamus Igitur.

Најбољи студенти су Јелена Матовић, са Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине, Бојана Пантић, Илија Станојковић и Никола Сарајлија са Департмана за математику, али с обзиром на то да су као најбољи, отишли на пост академске студије у иностранство, нису били у прилици да на свечаности приме плакету од проф. Павков Хрвојевић.

Награда која се додељује за изузетне резултате у области науке и истраживачког рада, у сврху научног усавршавања, односно учешћа на научним конференцијама у земљи или иностранству, ове године је отишла у руке Милоша Савића са Департмана за математику и информатику.

Милош Савић је рођен 12. октобра 1984 год. у Сарајеву. Дипломирао је, мастерирао и докторирао на Природно-математичком факултету, Универзитета у Новом Саду, а 2015. године постаје доцент на Катедри за рачунарске науке, Департмана за математику и информатику. Примарна област његовог научног интересовања и деловања је анализа комплексних мрежа са фокусом на социјалне и информацијске мреже. Ко-аутор је 7 радова публикованих у међународним часописима, 23 рада публикована у зборницима међународних конференција и једне монографије. Учесник је једног републичког научно-истраживачког пројекта и више билатералних међународних пројеката. Помоћник је главног уредника ComSIS међународног часописа.

Члан је или је био члан програмског комитета 16 међународних конференција и рецезент за 4 међународна часописа. Стручни сарадник програма рачунарства у Истраживачкој станици Петница.

„ПМФ, то сам ја“ је специјална награда која на неки начин, представља престиж. Критеријум за доделу ове награде је само један – специјални напори и акције које су допринеле већој видљивости, препознавању и промоцији нашег факултета. За протеклу годину и не само протеклу, заслужено, награда је отишла у руке Растислава Стојсављевића, доцента са Департмана за географију, туризам и хотелијерство:

Растислав Стојсављевић је уписао основне студије географије на смеру Професор географије 2006. године.

Као студент треће године (2009.) био је финалиста Лабораторије славних у организацији Британског Савета и РТС-а. Током 2010. године био је председник Друштва младих истраживача „Бранислав Букуров“.

Од 2011. године као мастер студент учествује у извођењу наставе на матичном Департману.

Члан је Маркетинг тима за промоцију ДГТХ-а од 2012. године. Учествовао је на више Фестивала науке и Ноћи истраживача као руководилац више тематских радионица. Трећу годину уназад један је од промотера ПМФ-а у средњим школама у Републици Српској и Црној Гори. Идејни је креатор догађаја „Буди студент 1 дан“ који се спроводи на читавом ПМФ-у. Идејни је креатор догађаја „Геолимпијада“ – такмичење из географије, које се спроводи две године на ДГТХ-у. Мастерирао је на историји у Новом Саду и на јесен планира да упише докторске студије из историје – ужа специјалност му је историја САД-а.

Приматијада је научно-спортско такмичење студената природних наука из региона бивше Југославије које се одржава већ 45. година и на којој сваке године учествује преко 1500 студената, који се такмиче у спорту и знању. На овогодишњој, која се одржала од 27. априла до 2. маја у Будви, наш факултет је у конкуренцији 17 факултета освојио велики број медаља како у спортским такмичењима тако и у науци. Што се тиче спортских такмичења имали смо представнике у кошарци, одбојци, рукомету, стоном тенису и фудбалу, како у женској, тако и у мушкој категорији, а представљали су нас и млади научници у области хемије, географије, биологије и физике (укупно 10 научних радова). С обзиром на то да смо у укупном пласману, рачунајући и спортске и научне резултате, освојили четврто место, Дан факултета је био одлична прилика да честитамо награђенима:

  • Златна медаља за научне радове: Дамир Гаврић – рад из биологије и Магдалена Јездић и Кристина Глишић – рад из гастрономије
  • Сребрне медаље за научне радове из области хемије: Исо Марић и Живана Гагицки, као и Дајана Лазаревић
  • Златна медаља – мушка и женска кошаркашка екипа: капитени Милош Радивојевић и Данијела Граховац
  • Сребрна медаља – мушки рукомет: капитен Александар Деветак
  • Бронзана медаља – женска одбојкашка и женска рукометна екипа: капитени Дајана Петровић и Анђела Ковачевић

Након званичног дела, гости су уживали уз коктел који су припремили студенти гастрономије и хотелијерства са Природно-математичког факултета.

Следећи сусрет у исто време наредне године, по свему ће бити посебан јер ПМФ наредне године прославља пола века.

Део атмосфере можете погледати у фото галерији.

 

Департман за биологију и екологију добитник јубиларне захвалнице Завода за заштиту природе Србије

Департман за биологију и екологију Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду је добитник јубиларне захвалнице Завода за заштиту природе Србије за остварену сарадњу и постигнуте резултате у очувању природе Србије. Захвалница је додељена на свечаној академији у згради САНУ у Београду, 9. маја 2018. године, а поводом 70 година Завода за заштиту природе и 70 година Међународне уније за заштиту природе.

Научноистраживачко друштво студената биологије и екологије „Јосиф Панчић“ добитник награде „Зелени лист“

Научно-истраживачко друштво студената биологије и екологије „Јосиф Панчић“ и удружење УГРИП из Новог Сада налазе се међу добитницима Зеленог листа за очување животне средине.

Зелени и Црни лист додељују се у акцији „Тражимо загађивача и заштитнике животне средине“, а 24.4.2018. године су у Свечаној сали Карловачке гимназије уручена признања за 2017. годину. Додељено је укупно десет Зелених и један Црни лист.

Пре 35 година је у Србији први пут осмишљено еколошко признање са циљем подизања свести и указивања на проблеме и могућа решења у области заштите животне средине. Покренули су га Еколошки магазин „Чекајући ветар“, Други програм Радио Београда и Друштво за чистоћу ваздуха. Последњих девет година, партнер Радио Београду 2 у овој акцији је Покрет горана Војводине.

Посета директора CERN-а Универзитету у Новом Саду

Универзитет у Новом Саду je 28. марта 2018. године посетила висока делегација Европске организације за нуклеарна истраживања (CERN) у којој су били госпођа Шарлот Варакуле (Charlotte L. Warakaulle), директорка за међународне односе ЦЕРН-а, професор Екхарт Елсен (Eckhard Elsen), директор за науку CERN-а, професор Петер Леваи (Peter Levai), делегат Савета CERN-а за Мађарску и директор Института Вигнер (Wigner Institute), професор Емануел Тсемелиц (Emmanuel Tsesmelis), шеф за придружене чланице и односе са земљама нечланицама и господин Анджеј Чаркиевиц (Andrzej Charkiewicz), секретар за науку. Скупу су такође присуствовали др Саша Лазовић, помоћник министра за технолошки развој, трансфер технологија и иновациони систем у Министарству просвете, науке и технолошког развоја и чланови Комисије Републике Србије за сарадњу са CERN-ом: проф. др Петар Аџић, др Александар Богојевић, проф. др Ђорђе Шијачки и др Александар Белић, као и координатор за индустријску сарадњу са CERN-ом Ђорђе Вуковић.

Госте је у Ректорату Универзитета у Новом Саду примио ректор проф. др Душан Николић са проректорима проф. др Сашом Орловићем, проф. др Снежаном Смедеравац и проф. др Биљаном Абрамовић. Састанку су присуствовали проф. др Милица Павков Хрвојевић, декан Природно-математичког факултета и проф. др Драган Шешлија, продекан Факултета техничких наука.

Висока делегација CERN-а борави у вишедневној посети Србији како би установила да ли наша земља испуњава услове за пуноправно чланство у овој организацији. Делегација под називом CERN Task Force, по налогу Савета и генералне директорке CERN-а, анализира досадашње учешће наше земље у највећој научној организацији у Европи и даје препоруку о пуноправном чланству. Поред тога, на састанку у Ректорату Универзитета у Новом Саду вођени су разговори о сарадњи са Универзитетом у Новом Саду.

Делегација CERN-а је након тога, посетила Природно-математички факултет, Факултет техничких наука и компанију РТ-РК.

Врхунски резултат 2017. – H2020 I-BiDaaS пројекат („Industrial-driven big data as a self-service solution“)

Нове технологије интернета ствари („internet of things“), рачунања у облаку („cloud“) и великих количина података („big data“) дају велике нове могућности али и значајне изазове у области аналитике на подацима. Данас компаније из широког спектра делатности складиште детаљне податке о свом пословању, али остаје велики изазов како ефикасно екстраховати корисно знање из истих. Подаци су често фрагментисани на различите базе/подсистеме и тешко их је интегрисати, док је њихова обрада веома захтевна због хетерогености података, волумена података, и сличних разлога. Да би решиле овакве задатке, компаније најчешће морају користити услуге консултаната, различитих ИТ експерата и аналитичара, што у одрђеним ситуацијама није изводљиво или захтева сразмерно превелике ресурсе.

I-BiDaaS је истраживачко-развојни пројекат из програма Хоризонт 2020 (трајање пројекта 2018-2020.) који предлаже „self-service“ решење за аналитику на великим подацима („big data analytics“). Решење ће бити трансформативно за предузећа, јер ће омогућити директно њиховим запосленима ефективно искоришћење знања из великих количина података; другим речима, пројекат може донети кључним доносиоцима одлука знања која ће им на директан начин омогућити унапређење пословања. I-BiDaaSстога може повећати ефикасност, смањити трошкове, побољшати употребну моћ запослених, и повећати профитабилност компанија из широког спектра делатности.

Са аспекта технологије, пројекат I-BiDaaS има за циљ да обезбеди јединствено решење за ефикаснију обраду великих и сложених података, које олакшава проток података између различитих домена привреде. Пројекат ће омогућити корисницима своје ИТ платформе, чак и корисницима који нису ИТ стручњаци, да лако и ефикасно користе и интерагују са „big data“ технологијама. Предложена платформа ће бити тестирана у реалном окружењу у три изабрана привредна домена: банкарству, аутомобилској индустрији и телекомуникацијама.

Циљеви пројекта су следећи:

  • Да развије, демонстрира, тестира и подржава „big data“ решење које ће бити једноставно за конфигурисање и коришћење од стране широког спектра корисника, чак и оних који нису ИТ-стручњаци.
  • Да креира тржиште података, понуди нове могућности пословања и поспеши ефективну размену података и њихову међусобну интероперабилност.
  • Да развије безбедно окружење за методолошко експериментисање на великим подацима у циљу развоја нових производа и сервиса.
  • Да развије технике за процесирање података применљиве у реалном окружењу и значајно повећа брзину протока података и приступа великим количинама података.
  • Да развије технологије које ће повећати ефикасност и компететивност европских компанија које при свом пословању обрађују велике количине комплексних података.

Конзорцијум пројекта I-BiDaaS чине следеће институције:

  • FORTH-FOUNDATION FOR RESEARCH AND TECHNOLOGY HELLAS, Грчка
  • BARCELONA SUPERCOMPUTING CENTER – CENTRONACIONAL DE SUPERCOMPUTACION, Шпанија,
  • IBM ISRAEL – SCIENCE AND TECHNOLOGY LTD, Израел
  • CENTRO RICERCHE FIAT SCPA, Италија
  • SOFTWARE AG, Немачка
  • CAIXABANK, S.A, Шпанија
  • THE UNIVERSITY OF MANCHESTER, Велика Британија
  • ECOLE NATIONALE DES PONTS ET CHAUSSEES, Француска
  • ATOS SPAIN S.A., Шпанија
  • AEGIS IT RESEARCH LTD, Велика Британија
  • INFORMATION TECHNOLOGY FOR MARKET LEADERSHIP, Грчка
  • ПРИРОДНО МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У НОВОМ САДУ, Србија
  • TELEFONICA INVESTIGACION Y DESARROLLO SA, Шпанија.

Научно-технички менаџер пројекта је др Душан Јаковетић са Природно-математичког факултета у Новом Саду.

Пројекат I-BiDaaS је укључен у организацију Big Data Value Association (BDVA). BDVA броји преко 150 чланова (укључујући компаније, научно-истраживачке институције, и слично) широм Европе који се баве облашћу „big data“. Ова организација између осталог има за циљ да помогне истраживања, развој и иновације у Европи на тему разумевања и искоришћења вредности великих количина података („Big Data Value“).

25. Копаоник бизнис форум

Од 4. до 7. марта, одржан је јубиларни, 25. Копаоник бизнис форум, у организацији Савеза економиста Србије и Удружења корпоративних директора Србије.

Традиционално, Форум се организује под покровитељством председника Владе Републике Србије, а сваке године окупи око 1000 учесника, уважених представника академске заједнице, државних званичника, чланова дипломатског кора, пословних људи и медија. И ове године, истакнути професори ПМФ-а су узели учешће на овом скупу – панел „New economy – New Technology – New society“ организовала је др Јасна Атанасијевић, доцент ПМФ-а, а учесници су били Johar Indy – Impact hub, Владимир Чупић – Atlantic група, др Наташа Крејић, редовни профессор и продекан на ПМФ-у и Александар Матановић – Serbian Bitcoin Association.

Тема ове године је „Након развојних мера штедње“ – шта српска економија треба да уради како би фискалну стабилност претворила у одрживи раст. Копаоник бизнис форум одржава и негује сарадњу између релевантних учесника и на тај начин нуди интерактивну платформу у склопу које постоји дијалог, расправа, размена мишљења и ширење знања.

Одржана презентација о Еразмус+ програму академске мобилности на ПМФ-у

Представници Канцеларије за међународну сарадњу Природно-математичког факултета су 27.02.2018. године одржали презентацију највећег ЕУ програма академске мобилности Еразмус+ и том приликом информисали студенте о изванредним могућностима стипендиране мобилности на свим нивоима студија. Презентација је била изузетно посећена и интерактивна, пружајући студетима могућност отвореног саветовања.

Студенти су сазнали више о стипендираној студентској мобилности коју омогућава Еразмус+ програм, затим о актуелним конкурсима, процесу пријаве на конкурс, критеријумима за евалуацију итд. Добили су и све друге корисне смернице и савете који се тичу самог боравка у иностранству.

Такође, имали су могућност да сазнају више и о Еразмус Студентској Мрежи (ESN) о којој је говорио председник ESN огранка за Нови Сад – Максим Карановић, редован студент ПМФ-а.

Одржан трећи Семинар о рецензирању за истраживаче

Недавно је у Ректорату одржан трећи Семинар о рецензирању за истраживаче у организацији ПМФ-а и Центра за промоцију науке. Пред више од сто истраживача и наставника, о различитим аспектима ове академске вештине говорили су научни саветник др Александар Декански из Центра за електрохемију Института за хемију, технологију и металургију (ИХТМ), др Олгица Недић научни саветник са Института за примену нуклеарне енергије (ИНЕП), др Невена Буђевац, доцент са Учитељског факултета Универзитета у Београду, др Ивана Дрвеница, научни сарадник са Института за медицинска истраживања, и Иван Умељић, уредник издавачке делатности Центра за промоцију науке.

У ректорату Новосадског универзитета додељене награде „др Зоран Ђинђић“

Награда „Др Зоран Ђинђић“ за младог научника и истраживача, отишла је руке Мирјане Љубојевић, доценткиње на Пољопривредном факултету Универзитета у Новом Саду.

Добитник награде „Др Зоран Ђинђић“ за најбољи дипломски рад, мастер или магистарски рад из филозофских и социолошких наука у 2017. години је Бранко Латинчић за мастер рад „Проблем темпоралности у Ничеовој и Бергсоновој филозофији“, који је одбранио на Филозофском факултету.

Специјалну награду „Др Зоран Ђинђић“ за посебан допринос у науци у 2017. години освојио је Душан Јаковетић, доцент на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду, који је иначе и члан екипе која је добила један од пројеката H2020, вредности преко 5 милиона еура, у оквиру ког ће се бавити темом Big Data.

Додељена је и награда за најбољег студента Универзитета у Новом Саду у школској 2016/2017. години и добила ју је Тијана Зрнић, са Факултета техничких наука.

Потписан протокол о сарадњи Фонда „Европски послови“ АП Војводине и ПМФ-а

Дана 25. децембра 2017. године на Природно-математичком факултету је потписан Протокол о сарадњи Фонда „Европски послови“ АП Војводине са Природно-математичким факултетом Универзитета у Новом Саду.

Циљ овог протокола јесте успостављање процедура за унапређење сарадње и координације између Фонда „Европски послови“ Аутономне Покрајине Војводине и Природно-математичког факултета на пословима повезивања високошколског образовања, науке и покрајинске администрације ради остваривања и обезбеђивања заједничких интереса, креирања европских пројеката, промоције образовних, економских и административних капацитета, образовања кадрова и менаџмента за потребе европских интеграција, те усклађивања сопствених програма, пројеката и активности у области европских интеграција. Уз то, сарађиваће се у оквиру информисања јавности о коришћењу претприступних и других инструмената развојне политике, промоције европских вредности и регионалне политике као инструмента за јачање привредних капацитета, посебно кроз сарадњу са релевантним међународним и домаћим институцијама.

„Фонд „Европски послови“ АП Војводине и Природно-математички факултет ће остваривати сарадњу и размену информација организовањем сусрета како би се обезбедила размена информација у вези са активностима које се односе на припрему и имплементацију пројеката у области европских интеграција, организовањем различитих облика едукације у оквиру делатности страна, утврђивањем планова и програма рада у процесима европских интеграција и то у оним областима које су од интереса за обе стране, организовањем манифестација у циљу промоције европских вредности и процеса европских интеграција, организовањем, по потреби, заједничких конференција за новинаре, организовањем стручне праксе студената Природно-математичког факултета, као и организовањем тематских, групних посета студената Природно математичког факултета Фонду „Европски послови“ АП Војводине, с циљем упознавања са делатношћу и пословном праксом Фонда“, пише у Протоколу.