Skip to main content

Посета начелника Јужнобачког управног округа ПМФ-у

Начелник Јужнобачког управног округа, Милан Новаковић посетио је Природно-математички факултет у Новом Саду. Након разговора са деканом Природно-математичког факултета проф. др Милицом Павков-Хрвојевић, која га је упознала са актуелном организацијом и делатностима ове институције, начелник је посетио научно-истраживачке лабораторије које функционишу у оквиру ПМФ-а.

Разговарао је са истраживачима ангажованим у Лабораторији за хемијска испитивања животне средине „доц. др Милена Далмација“ на Департману за хемију, биохемију и заштиту животне средине, а затим и Лабораторији за испитивање радиоактивности узорака и дозе јонизујућег и нејонизујућег зрачења на Департману за физику. Потом је разгледао комплексну лабораторијску поставку за мерење апсолутних сударних пресека између јона и неутрала у оквиру катедре за Физичку електронику, као и изузетно опремљен простор за стицање практичних знања студената струковних студија из области оптометрије и оптичарства, такође на Департману за физику. Начелник је посебно истакао значај јединствених и практично применљивих метода испитивања која се реализују у лабораторијама факултета.

Наука

Ера вештачке интелигенције почиње на ПМФ-у

На Kонкурсу Министарства просвете, науке и технолошког развоја за избор нових мастер студијских програма из области вештачке интелигенције, награђен је предлог Департмана за математику и информатику, новосадског Природно-математичког факултета.

Врло значајан услов конкурса је био да установа има наставнике и сараднике са релевантним компетенцијама за извођење наставе, као и могућност да у реализацији наставе, поред наставника и сарадника, учествују и стручњаци из привреде. С обзиром на то да ове услове новосадски ПМФ беспрекорно испуњава, имајући у виду научни кадар признат у светским оквирима као и дугогодишњу успешну сарадњу са привредом, од наредне школске године, наш факултет ће на овај актуелан и перспективан мастер програм уписати 40 студената, од којих ће пола имати могућност да буде на буџету.

Овај мастер курс ће допринети напретку вештачке интелигенције у нашој држави, а без сумње је да ће допринети развоју многих вештина за послове будућности. Програм је осмишљен са нагласком на практични аспект рада кроз многобројне обавезне пројекте јер је крајњи циљ да студенти по завршетку буду оспособљени за практичан рад у привреди у области вештачке интелигенције.

Вештачка интелигенција је једна од области која има највећи потенцијал у перспективи, те је зато прошле године усвојена Стратегија за развој вештачке интелигенције у Републици Србији до 2025. године, којом је планирано успостављање два мастер академска програма из области вештачке интелигенције до краја 2021. године.

Поносни смо што је први такав програм осмишљен баш од стране научника Природно-математичког факултета у Новом Саду. Подсећамо, ПМФ је још пре четири године увео двогодишње мастер студије „Big Data“ (Примењена математика – наука о подацима), са два изборна модула – аналитика на подацима и рачунарство високих перформанси.

Иначе, вештачка интелигенција је почела да се развија пре неколико деценија са периодима успона и стагнација да би у првим годинама ове деценије кренуо нагли развој и ширење примене захваљујући продорима у области дубоких неуронских мрежа, све веће количине доступних података погодних за машинско учење, као и све веће доступности микропроцесора погодних за обимна нумеричка израчунавања. Вештачка интелигенција има карактеристике технологије опште намене, попут парне машине, железнице или електричне струје, јер њена примена прожима све области привреде и друштва и у многим од њих уноси револуционарне промене.

Достигнућа

Еразмус+ пројекат NETCHEM изабран за најбољи пример добре праксe у 2015. и 2016. години

Извршна агенција за образовање, аудиовизуалну политику и културу (Education, Audiovisual and Culture Executive Agency – EACEA) изабрала је Еразмус+ пројекат NETCHEM – ICT Networking for Overcoming Technical and Social Barriers in Instrumental Analytical Chemistry Education (573885-EPP-1-2016-1-RS-EPPKA2-CBHE-JP) за најбољи пример добре праксe од укупно 287 пројеката који су били одобрени за реализацију у 2015. и 2016. години. Природно-математички факултет и Факултет техничких наука Универзитета у Новом Саду били су учесници пројекта којим је руководио Универзитет у Нишу.

Том приликом је креиран видео материјал за презентацију:

Достигнућа, Пројекти

Студент ПМФ-а добитник Пупинове награде

Пупинова награда Матице српске установљена је у спомен Михајла Пупина, стипендисте и добротвора Матице српске. Додељује се од 1996. године у интервалу од три године из Фонда Михајла Пупина и средстава Матице српске.

Ове године, прву награду су добили Тривко Kукољ, студент новосадског Природно-математичког факултета са Департмана за физику и Александар Станисављевић са Факултета техничких наука, такође из Новог Сада.

Награда се додељује за дипломске, мастер, магистарске и друге научне радове студената редовних студија у претходном трогодишњем периоду који представљају допринос техничким и природно-математичким дисциплинама којима се бавио овај научник. Право учествовања имају студенти свих универзитета са српског говорног подручја на основу предлога надлежне катедре, наставно-научног већа или другог одговарајућег органа факултета.

Жири у саставу: проф. др Владимир Kатић (председник), проф. емерита др Мирјана Војиновић Милорадов, академик Миљко Сатарић, проф. емеритус др Душан Сурла, проф. др Бранислав Боровац и проф. др Владимир Вујичић су одлучили да, с обзиром на висок квалитет радова, доделе две прве, три друге и четири треће награде. Свечано уручење награда је 15. октобра у Матици српској.

Достигнућа

Награда Фонда „Ненад М. Kостић“ за најбољи мастер рад из области хемије у 2019/2020. години

Фонд „Ненад М. Kостић“ за хемијске науке награђује најбоље дипломске и мастер радове из свих области чисте и примењене хемије одбрањене на Универзитетима у Србији и Бања Луци (Република Српска). Ове године се на конкурс пријавило 17 свршених студената Универзитета у Новом Саду, Београду, Kрагујевцу и Приштини-Kосовској Митровици и Бања Луци (Република Српска) са мастер и дипломским радовима одбрањеним у периоду од 1. априла 2019. до 30. априла 2020. године.

Свршена студенткиња нашег факултета мастер биохемије Николина Тодоровић је освојила прву награду за свој мастер рад под називом „Биохемијска карактеризација молекулских детерминанти укључених у фотоконверзију, сигналну трансдукцију и стабилност хомодимерне фитохром-активиране дигуанилат-циклазе“, који је урађен под менторством др Наташе Симин, ванредног професора Природно-математичког факултета у Новом Саду са Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине и др Андреаса Винклера, доцента на Техничком универзитету з Грацу (Аустрија). Универзитет у Kрагујевцу био је домаћин свечаности доделе награда Фонда „Ненад М. Kостић“ за хемијске науке која се одржала 22. септембра 2020. године. Ова награда се додељује сваке године једном добитнику.

Достигнућа

Велики успех наших студенткиња „Ladies in Tourism“ на такмичењу у оквиру Академије Светске туристичке организације

„Туризам и рурални развој“ славе јединствену способност сектора да покреће економски развој и пружа могућности ван великих градова, укључујући оне заједнице које би иначе биле изостављене. Светски дан туризма 2020. такође наглашава важну улогу коју туризам игра у очувању и промоцији културе и наслеђа широм света.

У децембру 2019. године студенткиње туризма: Марија Вукадин, Магдалена Јевђић, Дајана Kопуз, Жељана Рудић и Николета Рачићевић под менторством доц. др Игора Стаменковића, пријавиле су се на конкурс за такмичење које је расписала Светска туристичка организација.

Студентско такмичење „Светска туристичка лига“ вођено је у оквиру Академије Светске туристичке организације под слоганом „Млади су непроцењива имовина“.

Први задатак био је да студенткиње кроз краткометражни, једноминутни видео представе свој факултет, а на основу чега је вршена прва селекција тимова. Наш Департман, односно факултет, селектовани су у ужи круг од 60 факултета из читавог света. Такмичиле су се као тим под називом „Ladies in Tourism“.

Током неколико месеци такмичења студенткиње су решавале четири задатка а за сваки од њих су добијале одређени број бодова. На крају такмичења са укупно освојених 427 бодова „Ladies in Tourism“ нашле су се на средини табеле.

У оквиру тзв. источног блока где је сврстан и наш факултет, заузеле су 15. место.

Захваљујемо свима који су помогли да се учешће на овом такмичењу реализује. Веома смо поносни на наше студенткиње и радујемо се будућим учешћима у оквиру такмичења које распише UNWTO!

Свим туристичким радницима, организацијама и компанијама желимо срећан Светски дан туризма са надом да ће 2021. година бити успешнија са неупоредиво више резултата и остварених ноћења, домаћих и страних гостију.

Достигнућа

Одобрен нови Еразмус+ пројекат: Development of education in relation to the influence of ongoing climate change to hunting tourism (HUNTOUR)

Према одлуци Агенције за мобилност и програме ЕУ Републике Чешке одабрано је финансирање пројекта HUNTOUR – Development of education in relation to the influence of ongoing climate change to hunting tourism (Еразмус+ Kључна активност 2: Стратешка партнерства (KА203)).

Носилац пројекта је Czech University of Life sciences Prague (Faculty of Forestry and Wood Sciences), а остали партнери на пројекту су Универзитет у Новом Саду (Природно-математички факултет), University of Helsinki (Ruralia Institute) и National Agricultural Research and Innovation Centre (Мађарска). Руководилац пројекта у име Универзитета у Новом Саду је др Милосава Матејевић, а остали чланови тима су др Владимир Марковић, др Зоран Ристић, др Милутин Kовачевић, Игор Поњигер и др Биљана Басарин (Департман за географију, туризам и хотелијерство).

Главни циљ овог пројекта је да се кроз развијање транснационалног заједничког програма учења за кључне компетенције и вештине у спровођењу адекватног и одговорног ловног туризма подржи развој ловног туризма у европским земљама искључиво на одржив начин који је пресудан како за унапређење квалитета овог вида туризма, тако и за заштиту дивљачи и њених станишта.

Очекивани резултати пројекта су: објављивање научне публикације која би обухватила анализу тренутне ситуације у одабраним земљама у погледу економске, еколошке и друштвене димензије ловног туризма; отворена дигитална едукација; евалуација потенцијала земаља за развој ловног туризма; мултипликативни ефекат израчунавања економског утицаја ловног туризма на економију; студије најбоље праксе – студије случаја у вези са ловним туризмом; креирање транснационалног заједничког програма учења за кључне компетенције и вештине у спровођењу адекватног и одговорног ловног туризма.

Пројекат је почео у септембру 2020. године и трајаће 3 године.

Пројекти

Природно-математички факултет освојио први координаторски пројекат из ЕУ Програма Хоризонт 2020

Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду ће у наредне три године реализовати значајан научноистраживачки пројекат у вредности од око 900.000 евра, везан за проучевање хидро-метеоролошких екстрема, поплава и суша.

Проучавање хидрометеоролошких екстрема је због своје сложености од посебног значаја за југоисточну Европу. Предвиђања нам говоре да услед климатских промена долази до промена хидролошког циклуса, што би могло да доведе до повећаног ризика од поплава – каже руководилац EXtremeClimTwin пројекта др Биљана Басарин са Департмана за географију, туризам и хотелијерство (Катедра за физичку географију). – Памтимо да је неколико разорних поплава у централној Европи током последњих 20 година проузроковано управо екстремним падавинама. Сложеност односа између атмосферских услова, екстремних падавина и поплава, заједно са уоченим растућим трендовима, указују на неопходност унапређивања науке и изградње истраживачких капацитета у овој области и у Србији.

Губици услед екстремних климатских и хидролошких догађаја износили су 453 милијарде евра, у просеку 12 милијарди евра годишње, 79.200 евра по квадратном километру или 811 евра по становнику.

Природно-математички факултет је препознао ову потребу и предлогом пројекта успешно конкурисао на позив из Оквирног програма Европске уније за истраживање и иновације под називом Хоризонт 2020 (H2020-WIDESPREAD-2020-5 Twinning). Предлог пројекта је оцењен са максималних 15 поена као најбољи из Србије. Пројекат ће се реализовати под називом „Twinning for the advancement of data-driven multidisciplinary research into hydro-climatic extremes to support risk assessment and decision making“ (ExtremeClimTwin), и Природно-математичком факултету и партнерима обезбеђује скоро 900.000 евра за изградњу истраживачких капацитета у области откривања и описа екстремних хидро-климатских догађаја.

Партнери ПМФ-а на овом пројекту су три изврсне истраживачке институције из ЕУ: компанија Climate Risk Analysis из Немачке, Loughborough University из Велике Британије и Centre for International Climate Research из Норвешке. ЕУ партнери ће путем обуке за чланове истраживачког тима са ПМФ-а пренети знање и истраживачке вештине. Умрежавање с ЕУ партнерима ће се остваривати на свим нивоима, а таква размена знања је свакако на корист свих учесника у пројекту, шире научне заједнице и свакако, због актуелности проблема, многих заинтересованих страна из неакадемског сектора. Пројекат је значајан и за неговање потенцијала младих истраживача ПМФ-а и стратешко повезивање факултета с међународним истраживачким институцијама кроз одржива партнерства и трансфер знања, резултата и научних методологија.

Пројекат креће од 1. новембра 2020. и трајаће 36 месеци.

Достигнућа, Пројекти

Одобрен нови Еразмус+ пројекат: InAMath – An interdisciplinary approach to mathematical education

Према Одлуци Агенције за мобилности програме ЕУ Републике Хрватске одобрено је финансирање пројекта InAMath – An interdisciplinary approach to mathematical education (Еразмус+ Kључна активност 2: Стратешка партнерства (KА201)). Пројекат је окупио еминентне образовне установе из региона, и то из Хрватске, Словеније, Босне и Херцеговине и Србије.

Носилац пројекта је Свеучилиште у Ријеци (ХР), а Универзитет у Новом Саду, односно Природно-математички факултет, је један од партнера на пројекту. Поред Универзитета у Новом Саду, партнери на пројекту су и Центар техничке културе Ријека (ХР), Основна школа Никола Тесла из Ријеке (ХР), Основна школа хероја Јанеза Хрибарја (СЛО), Универзитет Приморска (СЛО) И Свеучилиште у Мостару (БиХ).

Циљ овог пројекта је да се осмисле едукативни садржаји који ће допринети већој заступљености интердисциплинарности у настави математике од I до IV разреда основне школе и који ће бити доступни свим заинтересованим корисницима. Пројектне активности укључују осмишљавање и реализацију едукативних садржаја са ученицима основних школа користећи интердисциплинарне методе рада, израду наставних материјала који ће бити доступни учитељима/наставницима, као и едукацију учитеља/наставника за припрему и примену таквих активности. Задатак Универзитета у Новом Саду јесте да допринесе наведеним пројектним активностима, а посебно да учини везу између математике и хемије и географије атрактивнијом за ученике основне школе.

Пројекат је почео у септембру 2020 и трајаће три године.

Достигнућа, Пројекти, ,

GRASP – Нови пројекат из области вештачке интелигенције

Пројекат GRASP из области вештачке интелигенције на ком раде истраживачи новосадског ПМФ-а, испуњава врло високе и прецизне критеријуме Фонда за науку, који финансира пројекте са јасним и одрживим циљевима, концептом и систематичном и добро осмишљеном методологијом рада.

Истраживање мора имати висок ниво научне изврсности, квалитета и иновативности, а пројекат „GRASP“ (Graphs in Space: Graph Embeddings for Machine Learning on Complex Data), се бави се проблемима представљања графова, односно мрежа, у „традиционалној“ форми података – табели, са посебним освртом на примену техника вештачке интелигенције. Графови, односно мреже, су један од најважнијих начина за схватање света који нас окружује. Тачке (чворови) графа могу представљати ентитете (нпр. људе), док везе (гране) између тачака изражавају неки однос или интеракцију (нпр. познанство) између њих. На тај начин се готово свака појава, од нивоа атома до нивоа галаксија, може моделовати у форми графа. С друге стране, једна од кључних операција која је доступна над графовима је њихова трансформација у „традиционалну“ форму података – табелу. У табели, ентитети су представљени редовима, док колоне означавају атрибуте који описују ентитете. Ако се вратимо на пример људи, атрибути који их описују могу бити име, презиме, висина, тежина, итд.

Област мапирања графова (енг. graph embedding) бави се начинима да се графови трансформишу у табеларни облик, што је важно јер омогућава примену „традиционалних“ табеларних техника вештачке интелигенције (прецизније, машинског учења) и анализе података за постизање увида до којих би било тешко или немогуће доћи директним посматрањем мрежа. На пример, применом опробаних табеларних техника на графу интеракција корисника Facebook-а можемо (1) класификовати кориснике у неке категорије од интереса, (2) индентификовати заједнице, (3) препоручити „пријатеље“ и (4) предвидети да ли ће два корисника интераговати у будућности.

Унапређење техника мапирања графова у овом пројекту омогућиће истраживачима и стручњацима из Србије и света да примењују технике машинског учења и анализе података у областима где то раније није било могуће или није давало задовољавајуће резултате, пре свега у научним истраживањима (нпр. биоинформатика, социологија, економија), али и у технологији и индустрији (нпр. предиктивна анализа енергетских, телекомуникационих и транспортних мрежа), образовању (нпр. аналитика заснована на подацима из система за електронско учење), и друштву уопште (нпр. подољшане/нове услуге сајтова друштвених мрежа, или чак нове врсте друштвеног умрежавања које раније нису биле могуће).

На пројекту ће се радити две године, предвиђен је буџет од преко 120 хиљада евра, а тим чини мешавина искусних и младих истраживача Природно-математичког факултета у Новом Саду, са акцентом на истраживаче у раној фази каријере. Сви су запослени на Департману за математику и информатику, на Kатедри за рачунарске науке и Kатедри за информационе технологије и системе. Руководилац пројекта је др Милош Радовановић, а у тиму су још: др Мирјана Ивановић, др Владимир Kурбалија, др Милош Савић, Бранкица Братић, Немања Милошевић, Душица Kнежевић и Александар Томчић.

Достигнућа, Пројекти