Skip to main content

Пројекат „Stone Monument Ensembles and the Climate Change Impact“ (STECCI)

Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду је од 1. септембра 2023. званично започео реализацију новог научно-истраживачког пројекта из ЕУ Програма за истраживање и иновације под називом Хоризонт Европа (2021-2027) под насловом „Stone Monument Ensembles and the Climate Change Impact“ (STECCI). Пројекат је изванредно оцењен од стране евалуатора Европске комисије и програма Хоризонт Европа са 14 од 15 могућих бодова.

Пројекат ће сигурно побудити интересовање и код оних који знају шта су стећци, а свакако свима који се први пут упознају са овим видом средњовековних камених, надгробних споменика, јединственог облика и орнаментике, са изузетном културном и документарном вредношћу с правом уврштен на УНЕСКОВУ листу светске баштине.

Тема истраживања је веома актуелна јер се ради о утицају климатских промена на споменике културног наслеђа, овде конкретно на стећке, у сваком, па и у смислу негативног антропогеног утицаја, нарушавања животне средине, небриге о културном наслеђу итд. Такође, истраживање које ће се реализовати у пројекту је веома мултидисциплинарно, јер спаја различите научне дисциплине и експертизе које овде делују синергетски. Тема стећака је и више него релевантна баш за географски обухват нашег региона где су стећци јединствени феномен- земље Западног Балкана, еx-Ју државе: доминантно Босна и Херцеговина, Србија, Црна Гора, Хрватска, дочим су међународни партнери из Француске, Немачке, Аустрије и са Малте.

Интердисциплинарним, трансдисциплинарним и мултидисциплинарним приступом процењиваће се будућност средњовековних стећака (и сличних камених УНЕСКО споменика културе широм Европе) у контексту климатских промена, као и биолошких и антропогених притисака. У оквиру два климатска сценарија (SSP2-4.5 i SSP5-8.5) ће се радити на демо случајевима стећака у Босни, Црној Гори, Хрватској и Србији, као и УНЕСКО споменика од компактног кречњака, магнезијског кречњака и доломита у Француској, Аустрији, Малти и Немачкој, а који треба да дају резултате примењљиве на паневропском али и глобалном нивоу.

Под координацијом Универзитета у Сарајеву, ПМФ је партнер у веома компактном интернационалном конзорцијуму који комбинује све релевантне научне дисциплине: климатологија, друштвене науке, дигитализација, економија, креативне индустрије, очување и конзервација културног наслеђа у својим најсавременијим издањима. Додатна ведност је активно укључивање грађана у пројекат (енгл. Citizen Science).

Пројекат траје од 01.09.2023 – 31.08.2027.

Руководилац пројекта на ПМФ-у је проф. др Снежана Радуловић са Департмана за биологију и екологију, а шири тим истраживача обухвата скоро све департмане ПМФ-а: Департман за географију, туризам и хотелијерство, Департман за физику, Канцеларију за међународну сарадњу и пројекте, што је одличан пример интердисциплинарне сарадње на самом факултету.

Улога истраживача са ПМФ-а је двострука – осим релевантног истраживачког доприноса, ПМФ је задужен за јединствени радни пакет под називом „Дисеминација, комуникација и експлоатација резултата пројекта“, што је додатна вредност учешћа у пројекту имајући на уму колико је важна научна комуникација и подизање свести о важности овог пројекта – како стручној тако и широј јавности.

Сарадња са Министарством за бригу о породици и демографију у области демографије

Министарка за бригу о породици и демографију проф. др Дарија Кисић и декан Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду проф. др Милица Павков Хрвојевић потписале су Протокол о сарадњи, чији је циљ успостављање међуинституционалне сарадње у области демографије.

Министарство и Факултет ће сарађивати, поред осталог, на анализи, обради и тумачењу индикатора демографских кретања и промена становништва, у реализацији и припреми пројеката, као и другим активностима у области демографије.

Споразум са Покрајинским секретаријатом за урбанизам и заштиту животне средине о реализацији стручне праксе

Потписан је споразум о реализацији стручне праксе између Природно-математичког факултета у Новом Саду и Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине. Споразум су потписали покрајински секретар за урбанизам и заштиту животне средине Немања Ерцег и деканица Факултета проф. др Милица Павков Хрвојевић.

Студенти основних и мастер студија хемије и заштите животне средине од наредне школске године имаће прилику да стечено знање са факултета примене у пракси у оквиру активности Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине.

Слободан Б. Марковић добитник покрајинског признања „Милутин Миланковић“

Наш професор са Катедре са физичку географију Департмана за географију, туризам и хотелијерство и члан САНУ, Слободан Б. Марковић добитник је покрајинског признања у области науке „Милутин Миланковић“ за 2022. годину.

Професор Марковић је истраживач у области геонаука познат на глобалном нивоу, а уврштен је на престижну листу најуспешнијих истраживача у свету Универзитета Стенфорд за резултате постигнуте у 2020. и 2021. години.

За 2020. и 2021. годину је награђен за научну изврсност као најцитиранији научник у АП Војводини, у области природне науке, подобласт за физику, хемију и физичку географију.

Три „Пупинове награде Матице српске“ за студентске радове урађене на нашем Факултету

„Пупинова награда Матице српске“ установљена је у спомен Михајла Пупина, стипендисте и добротвора Матице српске. Додељује се од 1996. године у интервалу од три године из Фонда Михајла Пупина и средстава Матице српске.

Награда се додељује за дипломске, мастер, магистарске и друге научне радове студената редовних студија у претходном трогодишњем периоду који представљају допринос техничким и природно-математичким дисциплинама којима се бавио овај научник.

Право учествовања имају студенти свих универзитета са српског говорног подручја на основу предлога надлежне катедре, наставно-научног већа или другог одговарајућег органа факултета. Право предлагања имају и чланови оцењивачке комисије. Зa „Пупинову награду Матице српске“ за 2023. годину конкурисало je 18 студeнтских рaдoвa сa унивeрзитeтa у Бeoгрaду, Нишу, Крагујевцу и Нoвoм Сaду.

„Пупинова награда Матице српске“ за 2023. годину додељена је Видаку Раичевићу и Милици Стевановић, студентима докторских студија Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине, као и студенту Департмана за физику Слађану Јелићу.

Дoбитник првe нaгрaдe je Видак Раичевић, истраживач-сарадник, за научни рад „Ferrocenylmethylation of estrone and estradiol: Structure, electrochemistry, and antiproliferative activity of new ferrocene–steroid conjugates“ публикован у часопису Applied Organometallic Chemistry.

Другу награду добио је Слађан Јелић, тренутно асистент-мастер на Факултету техничких наука, за мастер рад одбрањен на нашем Департману за физику под називом „Простирање таласа у вискоеластичном материјалу фракционог Бургерсовог типа“, који је урађен под менторством др Душана Зорице и др Жељке Цвејић.

Трећа нaгрaда припала је Милици Стевановић, истраживачу-приправнику, за мастер рад под називом „Синтеза и in silico тестирање 10-алкокси естранских деривата“. Мастер рад је урађен под менторством др Ивaне Кузминaц.

Медеље гастронома са престижних међународних такмичења у Солуну и Риминију

Студенти гастрономије основних и докторских студија са Катедре за гастрономију у периоду од 17. до 20. фебруара 2023. године учествовали су на међународном кулинарском такмичењу International Culinary Competition of Southern Europe у Солуну. Такмичење је одржано под покровитељством Светске кулинарске асоцијације (WACS) и националног удружења кувара из Грчке. После два месеца интезивног тренирања са својим професорима-менторима Гораном Радивојевићем, др Мајом Бањац и др Бојаном Калењук Пиварски, ови млади гастрономи у јуниорским и сениорским категоријама освојили су:

  • Златну медаљу у категорији ресторански десерт, Милана Чугаљ;
  • Сребрну медељу у категорији ресторанкси десерт, Велибор Ивановић;
  • Сребрну медаљу у категорији јело од перади, Стефан Шмуговић;
  • Бронзану медаљу у категорији јело од перади, Милица Петрушић;
  • Бронзану медаљу у категорији јело од перади, Милана Чугаљ;
  • Бронзану медаљу у категорији јело од тестенине, Милица Петрушић.

Подршку за одлазак тима на такмичење у великој мери је подржао Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистражиовачку делатност АПВ, Департман за географију туризам и хотелијерство и Природно-математички факултет.

Упоредно уз припреме за Солун у нашој лабараторији за гастрономију интезивно су се одвијали тренинзи за одлазак на Global Chef Challenge у Риминију који је одржан у периоду од 19. до 22. фебруара 2023. године. Ово је најзначајније такмичење после Кулинарске олимпијаде и Светског купа.

Наш наставник вештина Горан Радивојеић и студенткиња Савета Бикић су као чланови тима Кулинарске федерације Србије бранили боје наше заставе у категорији веган и освојили су сребрну медаљу и квалификацију на Светски куп у Сингапуру 2024. године. Овим резултатом исписујемо историју српске гастрономије на светској кулинарској сцени јер Република Србија први пут има представнике на овако великом и значајном глобалном скупу.

Ови репрезентативни резултати су само корак ка изазовима који их чекају и који постављају пред њих озбиљне професионалне задатке у циљу унапређења образовања, српске гастрономије и очувања струке.

Генерисали смо и имплементирали део спектралне библиотеке земљишта Србије у Open Soil Spectral Library

Проф. др Бранислав Јовић и  доцент др Бранко Kордић са нашег Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине, уз сарадњу са колегама са Пољопривредног факултета у Новом Саду, успешно су по први пут у Србији развили и имплементирали део спектралне библиотеке земљишта у светске организације, базе података и веб интерактивне платфоме (SoilSpec4GG/USDA-funded Food and Agriculture Cyberinformatics Tools Coordinated Innovation Network, GLOSOLAN Global Soil Laboratory Network, FAO).

Део резултата пројекта „Изградња спектралне библиотеке земљишта Војводине у циљу повезивања са глобалним системима за процену квалитета земљишта на бази вештачке интелигенције“ (бр 142-451-2198/2022-01) финансираног од стране Покрајинског секретаријата за научно истраживачку делатност имплементиран је у wеб софтверску платформу Open Soil Spectral Library / OSSL за процену параметара земљишта на бази инфрацрвених спектара и вештачке интелигенције.

Спектрална библиотека земљишта Србије је почетна фаза у развоју модерних инструменталних метода прецизне пољопривреде и повезивању научних институција Србије са глобалним мрежама за развој система одрживих развоја у пољопривреди и заштитити животне средине. Сервис за процену и локације из спектралне библиотеке земљишта Србије биће доступне у наредном периоду на OSSL Explorer-у.

Награду за најбољу докторску дисертацију у области молекуларне биологије деле Исидора Кешељ и Маја Мариновић

Фондација „Горан Љубијанкић“ награђује најуспешније истраживаче у области молекуларне биологије. На овогодишњем Конкурсу за најбоље докторскe дисертације и мастер радове из ове области одбрањене 2022. говине, Комисија Фондације је др Исидору Кешељ (Старовлах) и др Мају Мариновић издвојила међу сличнима и одабрала као једне од кандидата који ће поделити награду. Колегиницама Исидори и Маји честитамо на постигнутом успеху.

Исидора Кешељ добитник награде „Иван Ђаја“ за најбољу докторску дисертацију у 2022. години

Институт за физиологију и биохемију Биолошког факултета Универзитета у Београду једногласном одлуком Комисије доделио је овогодишњу награду „Иван Ђаја“ за најбољу докторску дисертацију колегиници др Исидори Кешељ (Старовлах) за докторску дисертацију под називом „Митохондријална биогенеза као механизам адаптације специфичних типова ћелија репродуктивне осовине“.

Мина Јанковић – Студент генерације у области природно-математичких наука у школској 2021/2022. години

На свечаности одржаној 28. децембра 2022. године у Ректорату Универзитета у Новом Саду уручене су награде најбољим студентима Универзитета у Новом Саду у школској 2021/2022. години. Том приликом ректор Универзитета у Новом Саду проф. др Дејан Мадић уручио је Мини Јанковић награду Студент генерације у области природно–математичких наука.

Мина Јанковић је завршила Основне академске студије хемије (смер: Хемија) на Департману за хемију, биохемију и заштиту животне средине са просечном оценом 10,00. Дипломирала је 13. јула 2022. године као прва у генерацији.

Добитница је награде за Научни и стручни рад у школској 2020/2021. години Универзитета у Новом Саду, као и награда Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду за постигнути успех током студирања.

Тренутно је студент Мастер академских студија – Биохемија на Департману за хемију, биохемију и заштиту животне средине Универзитета у Новом Саду Природно-математичког факултета.