Skip to main content

Српско хемијско друштво покренуло иницијативу за реформу наставе хемије

Српско хемијско друштво (СХД) је покренуло иницијативу за реформу наставе хемије у доуниверзитетском образовању, која ће бити корисна ученицима, али и целом друштву.

Забрињава чињеница да се фонд часова хемије у средњим школама континуално смањује, нарочито у средњим стручним школама и на друштвеним смеровима у гимназијама. Такође се смањује број стручних предмета базираних на хемији, које могу да предају хемичари. Хемија, као општеобразовни предмет, ученицима треба да пружи знања потребна за здрав и нормалан свакодневни живот у савременом свету, заснован на здравој храни и коришћењу козметичких, фармацеутских и других препарата и производа. Такође представља основу за стручне предмете и омогућава ученицима наставак школовања. Сходно томе, након завршене средње стручне школе по плановима и програмима са значајно смањеним фондом часова, ученици немају довољно знања – нити за компетентно бављење струком, нити за студирање на факултетима на којима се изучава хемија.

На иницијативу СХД формирана је Радна група за реформу наставе хемије, коју чине наставници хемије који у основним и средњим школама и на факултетима предају Хемију и сродне предмете. Тимови у оквиру Радне групе анализирају планове и програме и предлажу њихове измене, да би исходи и стандарди постигнућа ученика били одговарајући и задовољавајући. Обједињене анализе и предлоге радне групе руководство СХД доставило је на разматрање Националном просветном савету (НПС) и Министарству просвете, науке и технолошког развоја (МПНТР), чиме је покренута иницијатива за реформу наставе хемије у доуниверзитетском образовању.

СХД ове године обележава 125. годишњицу од оснивања, а основни задаци СХД су управо учење и промовисање хемије.

Као потврду тога наводимо речи проф. Симе Лозанића, једног од оснивача СХД:

„Знање хемијско нужно је сваком човеку јер свакога тренутка у животу нашем на хемијске појаве наилазимо, па ће нам без знања хемијског остати мистериозне; и сам живот наш друго није до продукт неких физичких и хемијских појава, па и тога ради, да бисмо свеснији били свога живота, нужно нам је знање хемијско.“

Више о иницијативи погледајте у телевизијским гостовањима проф. др Сузане Јовановић-Шанта:

Додела награда Фондације „Доцент др Милена Далмација“

Дана 26. октобра 2022. године у Ректорату УНС-а, одржана је свечаност поводом 10. ЈУБИЛАРНЕ Доделе награда Фондације „Доцент др Милена Далмација“.

Уручене су награде младим докторима наука, чија су истраживања препозната као веома значајна у области заштите животне средине.

Награду за докторску дисертацију која је дала највећи научни допринос из области заштите животне средине добио је др Милош Дубовина за докторску дисертацију под називом „Процена ризика система седимент/вода који садржи токсичне метале у току измуљивања и депоновања седимента“ урађене на Природно-математичком факултету, Универзитета у Новом Саду.

Уручена су и три специјална признање за докторску дисертацију која је дала велики научни допринос из области заштите животне средине и то:

  • др Сандри Стаменковић Стојановић за докторску дисертацију под називом „Оптимизација поступка добијања микробне биомасе и формулације микробиолошког препарата са потенцијалним биопестицидним и фитостимулаторним дејством“ урађене на Технолошком факултету у Лесковцу, Универзитета у Нишу,
  • др Ољи Шовљански за докторску дисертацију под називом „Микробиолошка преципитација карбоната – од одабира индуктора до испитивања биопроцесних параметара“ урађене на Технолошком факултету, Универзитета у Новом Саду,
  • др Милици Светозаревић за докторску дисертацију под називом „Биоразградња антрахинонске боје пероксидазом изолованом из отпадног материјала у шаржном и континуалном систему“ урађене на Технолошко металуршком факултету, Универзитета у Београду.

Препознавање значаја и видљивост науке и младих научника је веома важна, као и промоција активности саме Фондације. Овај важан задатак је постизан, током година, уз велику подршку медија. Стога, ове године уручена су и признања за десетогодишњу медијску подршку у раду Фондације појединцима и медијским кућама: Љиљани Прерадовић, испред компаније „Новости“, Дневник, Радио-телевизији Војводине, Kанал 9 ТВ, Новосадска ТВ, Новосадски информативни портал 021.

60 година јубилеја Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине

Департман за хемију, биохемију и заштиту животне средине, Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду, у петак, 23. септембра 2022. године прославио је свој јубилеј – 60 година постојања и успешног рада. Поносни смо на протеклих шест деценија које су показале да су испунили и визију и мисију оснивача као и да размишљају о будућности утемељени у прошлости, али са свешћу да је савремена мисија нашеф факултета, осим образовног дела, и научна дипломатија.

53. рођендан Природно-математичког факултета

Поводом Дана ПМФ-а, 20. маја 2022. године, подељене су награде и плакете запосленима, најбољим студентима, професорима, асистентима, додељена је награда Најбољем младом научнику ПМФ-а за протеклу годину, као и Награда за највећи финансијски допринос остварен у међународној сарадњи.

Најбољи студент Универзитета у у Новом Саду и најбољи студент Природно-математичког факултета у школској 2020/2021. години је Тривко Кукољ. Тривко је завршио математички смер Гимназије „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду. Студије Истраживачке физике је завршио за три године, са просеком 10. Ван редовне наставе, Тривко је сарадник на семинару физике у Истраживачкој Станици Петница, где држи предавања и менторише истраживачке пројекте средњошколаца. Паралелно са студијама се бави истраживачким радом у оквиру студентских пракси. Као резултат праксе на Институту за физику у Београду објавио је рад на тему вртложне динамике у часопису Physical Review A, за који је награђен Пупиновом наградом Матице српске. Мастер студије је наставио на Вајцман институту у Израелу. Његова тренутна интересовања обухватају области из физике високих енергија, укључујући холографију и теорију струна.

Награде за успех у току студирања за протеклу школску годину добили су и:

  • Никола Голеш (Студент генерације у области природно-математичких наука – студент је Департмана за физику)
  • Николина Перлић (Департман за биологију и екологију)
  • Марија Вукадин (Департман за географију, туризам и хотелијерство)
  • Ђорђе Ступар (Депарман за математику и информатику).

Као најбољи професори и сарадници по оценама студената за период од 2018. до 2021. године награђени су:

  • Дубравка Милић (професор на Департману за биологију и екологију)
  • Лазар Гавански (професор на Департману за физику)
  • Бранко Ристановић (професор на Департману за географију, туризам и хотелијерство)
  • Сања Армаковић (професор на Департману за хемију, биохемију и заштиту животне средине)
  • Драган Машуловић (професор на Департману за математику и информатику)
  • Драган Обрадов (сарадник на Департману за биологију и екологију)
  • Јована Кнежевић (сарадник на Департману за физику)
  • Драган Милошевић (сарадник на Департману за географију, туризам и хотелијерство)
  • Славен Теноди (сарадник на Департману за хемију, биохемију и заштиту животне средине)
  • Лидија Фодор (сарадник на Департману за математику и информатику)

Награду за изузетне резултате у области науке и истраживачког рада, за претходну календарску годину, у сврху научног усавршавања односно учешћа на научним конференцијама у земљи или иностранству, добила је Ивана Кузминац са Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине. Она је студије хемије уписала 2008. године и већ се на другој години студија укључила у рад истраживачке групе коју води проф. др Марија Сакач, под чијим менторством је 2018. год. одбранила докторску дисертацију. Вишеструко је награђивана за свој успех и научни рад током студија, а посебно се истичу награде за најбољег студента Универзитета у Новом Саду и прва награда за најбољи мастер рад из области хемије у Републици Србији фондације „Ненад М. Костић“. Усавршавала се у оквиру неколико курсева TRAIN програма у држави и Еразмус+ STT тренинг програма на Универзитету у Алкали у Шпанији. Аутор је и коаутор осам радова на SCI листи, три рада у часописима националног значаја, 31 саопштења на међународним и 15 на националним скуповима. Према SCOPUS-у укупан број цитата је 50, а h-индекс 4. Индекс компетенције је 74, а укупан IF радова са SCI листе 23,847. Тренутно је руководилац краткорочног пројекта финансираног од стране АП Војводине и учесник на неколико других пројеката (покрајинских и републичких).

Награду за највећи финансијски допринос остварен у међународној сарадњи добила је Биљана Басарин са Департмана за географију, туризам и хотелијерство, за пројекат EXtremeClimTwin.

Сложеност односа између атмосферских услова, екстремних падавина, поплава и екстремних температура, заједно са уоченим растућим трендовима, указују на неопходност унапређивања науке и изградње истраживачких капацитета у овој области у Србији. Пројекат под називом Twinning for the advancement of data-driven multidisciplinary research into hydro-climatic extremes to support risk assessment and decision making (EXtremeClimTwin), Природно-математичком факултету и партнерима обезбеђује скоро 900,000 евра за изградњу истраживачких капацитета у области детекције и описа екстремних хидро-климатских догађаја.

Партнери ПМФ-а на овом пројекту су три изврсне истраживачке институције из ЕУ: компанија Climate Risk Analysis из Немачке, Loughborough University из Велике Британије и Centre for International Climate Research из Норвешке. ЕУ партнери ће путем обука за чланове истраживачког тима са ПМФ-а пренети знање и истраживачке вештине. Пројекат је значајан и за неговање потенцијала младих истраживача ПМФ-а и стратешко повезивање факултета с међународним истраживачким институцијама кроз одржива партнерства и трансфер знања, резултата и научних методологија.

Курс за студенте “Биохемија у служби здравља” Биохемијског друштва Србије

Биохемијско друштво Србије организовало је курс за студенте “Биохемија у служби здравља – Изучавање биохемијских и сродних метода које нуде решења у кризним ситуацијама“.

Биохемијско друштво Србије (БДС) активно је више од 40 година. Чланови друштва запослени на природно-математичким, медицинским и фармацеутским факултетима Универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу и у водећим научно-истраживачким институцијама Србије својом активношћу у матичним институцијама, самом Друштву и ван граница наше земље унапређују ниво биохемијских истраживања и презентованих научних резултата.

Своја знања научници са искуством, чланови БДС, поделили су са студентима, полазницима курса, који је БДС организовало у циљу подизања компетенција студената из области биохемије и сродних дисциплина. Курс је одржан од 7. до 14. маја 2022. године у оквиру неколико факултета и научних института: Хемијског и Фармацеутског факултета, Института за онкологију и радиологију Србије, ИХТМ-а, ИБИСС-а и ИНЕП-а из Београда и ПМФ-а из Новог Сада. Полазници курса били су студенти основних, мастер и докторских студија свих студијских програма на којима се изучава биохемија са свих универзитета у Србији.

У лабораторијама Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине студенти су се, у оквиру курса, а уз менторство и подршку Проф. др Иване Беара, Проф. др Сузане Јовановић-Шанта и др Татјане Мајкић, упознајли са могућностима, потребама, дизајнирањем експеримената и радом у биохемијској лабораторији, изводили су експерименте, обрађивали и дискутовали резултате.

Извештаји медија о курсу БДС:

Kорак даље ка одговорном друштву – наука и струка за бољи квалитет вода

Овогодишњи Water Workshop одржан је као двадесет четврти по реду. Централне теме овогодишњег Water Workshop-a биле су:

  • Заштита вода у светлу Covid-19 пандемије;
  • Будућност одговорног друштва: Унапређени оксидациони процеси у третману вода
  • WasteWaterForce Форум: Отпадне воде – циљеви и перспективе
  • Приоритети у управљању отпадним водама

Такође, била организована и панел дискусија на тему „Значај и утицај научних истраживања на политике заштите животне средине“ као део реализације пројекта WasteWaterForce финансираног од стране Фонда за науку Републике Србије.

Kатедра за хемијску технологију и заштиту животне средине и Фондација „Доцент др Милена Далмација“ у оквиру Water Workshop-a, одржала је округли сто под називом Значај студија заштите животне средине у заштити вода. У оквиру овог округлог стола студенти основних, мастер и докторских студија имали су могућност да представе своје радове са темама из области заштите животне средине. Гости округлог стола били су Рамбо Амадеус, Андреј Јосифовски и представници Центра за промоцију науке-ЦПН.

Зашто су изабране наведене теме? Успостављање контроле кретања и присуства вируса SARS-Coronavirus-2 у ланцу од отпадне воде, преко реципијента до воде за пиће и човека као крајњег потрошача један је од најважнијих циљева коме научна заједница треба да тежи данас. Примена високо конкурентних технологија пречишћавања отпадне воде важна је у том смислу али и у смислу уклањања свих материја које се у отпадним водама могу наћи као последица живљења савременог човека. Такође, управљање отпадним водама захтева холистички приступ који за циљ има сагледавање отпадних вода не као отпада који треба одложити, већ као ресурса који се не троши, и чије правилно управљање доприноси здрављу људи, сигурности воде и хране, приступу енергији и заштити животне средине. При изградњи следеће генерације постројења за пречишћавање отпадних вода у Србији потребно је узети у разматрање новије, доказане технологије и иновације у сектору вода, о чему је било речи у програму.

Републичко такмичење из хемије за ученике основних школа на Департману за хемију, биохемију и заштиту животне средине

Републичко такмичење из хемије за ученике основних школа, у организацији Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Српског хемијског друштва, одржано је на Департману за хемију, биохемију и заштиту животне средине Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду 29. и 30. маја 2021. године.

Првог дана, 133 ученика седмог и осмог разреда решавало је тест знања. Првих 30% најбоље пласираних ученика на тесту, њих 39, добило је прилику да у лабораторијама нашег департмана другог дана такмичења ради практичну вежбу.

Најбољим такмичарима дипломе је уручио др Милан Пашић, помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја за основно образовање. Остали такмичари су добили захвалнице Српског хемијског друштва које су им предали проф. др Весна Мишковић Станковић, председник Српског хемијског друштва, и проф. др Душан Сладић, потпредседник Српског хемијског друштва.

Природно-математички факултет постао Генерални члан Савета зелене градње Србије – Serbia GBC

Савет зелене градње Србије – SrbGBC је чланска, национална, непрофитна и невладина, организација која се залаже за примену зелених и климатски свесних решења у урбаној градњи са циљем стварања одрживих и комфорних урбаних средина у Србији.

Kао координатори сарадње између ПМФ-а и SrbGBC постављени су др Драган Милошевић и Дајана Бјелајац које можете контактирати за све детаље.

Радујемо се будућој сарадњи!

Одржана радионица за запослене о заштити и управљању правима интелектуалне својине

На ПМФ-у је 28. фебруара 2020. године одржана радионица за запослене о теми актуелној за научно-истраживачки рад – заштити права интелектуалне својине (ИС) и управљању правима ИС у научним истраживањима (пројектима).

Предавачи су биле искусне колеге из Едукативног центра Завода за заштиту интелектуалне својине Републике Србије:

Одржана радионица за запослене у области примене слободног софтвера и отвореног хардвера

Предавач: Обрад Вучковац, управник библиотеке на Институту за нуклеарне науке „Винча“

На Природно-математичком факултету је 17. јануара 2020. одржана радионица за запослене у области примене слободног софтвера и отвореног хардвера (ПССОХ) под називом Имплементација и коришћење отворених истраживачких података за истраживаче.

Овим је ПМФ започео серијал едукативних радионица у сврху унапређивања компетенција запослених у актуелним областима које су неодвојиви део истраживања.

Гостујући предавачи су били уважене колеге: Миљковић, Надица; Лазаревић Б., Љиљана; Вучковац, Обрад; Шевкушић, Милица, а обрађене су следеће теме:

  • Отворени истраживачки подаци (Шта су то отворени истраживачки подаци, како настају и како се проналазе?
  • Приступ отвореним истраживачким подацима
  • Шта је то управљање истраживачким подацима? Зашто је то уопште важно?
  • Метаподаци су подаци!
  • Анонимизација и дељење истраживачких података