Мастер биолог (1 годинa, 60 ЕСПБ)

Назив и циљеви студијског програма

Циљ студијског програма Мастер биолог је образовање и оспособљавање студената за стручни и научни рад у различитим ужим научним областима биологије.

Врста студија и исход процеса учења

Мастер академске студије биолошког профила имају једногодишње студијске програме и завршавају се са сакупљених најмање 60 ЕСПБ.

У зависности од одабраног модула (Ботаника, Зоологија, Микробиологија, Молекуларна биологија или Физиологија животиња) по завршетку дипломских академских студија формирају се стручњаци способни да раде и руководе у примарно биолошким лабораторијама различитих индустријских грана и у научно-истраживачким лабораторијама. Стечени ниво знања обезбеђује формираним стручњацима његову лаку примену у пракси.

Стручни, академски, односно научни назив

Лице које заврши мастер академске студије биологије стиче академски назив мастер биолог.

Детаљнија одредница звања која дефинише одабрани модул наводи се у додатку дипломи.

Услови за упис на студијски програм

За упис на студије могу конкурисати лица са завршеним основним академским студијама биологије и сакупљених 240 ЕСПБ. За упис на студије могу конкурисати и лица са завршеним сродним основним академским студијама. У случајевима када кандидат за упис долази са сродних академских студија, Комисија за мастер студије уз консултације са руководиоцем студијског програма, по потреби одређује кандидату мањи или већи број допунских предмета, из програма основних студија на Департману за биологију и екологију, Природно-математичког факултета (који не улазе у фонд ЕСПБ прописаних одговарајућим студијским програмом мастер академских студија). Редослед кандидата у коначној ранг листи утврђује се на основу дужине студирања и општег успеха постигнутог на основним академским студијама.

Структура студијског програма

Структуру студијског програма Мастер биолог чини скуп изборних студијских подручја, односно предмета, чијим се савладавањем обезбеђују неопходна знања и вештине за стицање дипломе другог степена академских студија образовно-научног поља Природно-математичких наука.

Курикулум једногодишњих студија чини:

• Мастер биолог – модули Ботаника, Зоологија и Микробиологија

Студент бира пет изборних предмета са листе од понуђених изборних предмета за сваки модул (Ботаника, Зоологија или Микробиологија) и има обавезу да уради и одбрани завршни (мастер) рад. Постоји могућност да студент један од 5 изборних предмета одабере са листе изборних предмета другог модула или другог мастер студијског програма који се организују на Департману за биологију и екологију, ПМФ, Нови Сад, водећи рачуна о укупном збиру ЕСПБ које мора да прикупи (минимум 60 ЕСПБ).

Сваки предмет из студијског програма исказан је бројем ЕСПБ, а обим студија изражен је збиром ЕСПБ. У школској години збир од 60 ЕСПБ одговара просечном укупном ангажовању студента у обиму 40-часовне радне недеље током једне школске године. Укупно ангажовање студента састоји се од активне наставе (предавања, вежбе, практикуми, семинари), самосталног рада, колоквијума, испита и других видова ангажовања.

У структури студијског програма заступљени су научни, односно уметничко-стручни предмети и стручно-апликативни предмети.

• Мастер биолог – модул Молекуларни биолог

Студент има 2 обавезнa предметa и бира 3 изборна предмета са листе од 14 понуђених предмета и у обавези је да уради и одбрани завршни (мастер) рад. Постоји могућност да студент један од 3 изборна предмета одабере са листе изборних предмета другог модула или другог мастер студијског програма који се организују на Департману за биологију и екологију, ПМФ, Нови Сад, водећи рачуна о укупном збиру ЕСПБ које мора да прикупи (минимум 60 ЕСПБ).

Сваки предмет из студијског програма исказан је бројем ЕСПБ, а обим студија изражен је збиром ЕСПБ. У школској години збир од најмање 60 ЕСПБ одговара просечном укупном ангажовању студента у обиму 40-часовне радне недеље током једне школске године. Укупно ангажовање студента састоји се од активне наставе (предавања, вежбе, практикуми, семинари ), самосталног рада, колоквијума, испита и других видова ангажовања.

У структури студијског програма заступљени су научни, односно уметничко-стручни предмети и стручно-апликативни предмети.

• Мастер биолог – модул Физиологија животиња

Студент има 1 обавезaн предмет и бира 4 изборна предмета са листе од 9 понуђених предмета и у обавези је да уради и одбрани завршни (мастер) рад. Постоји могућност да студент један од 4 изборна предмета одабере са листе изборних предмета другог модула или другог мастер студијског програма који се организују на Департману за биологију и екологију, ПМФ, Нови Сад, водећи рачуна о укупном збиру ЕСПБ које мора да прикупи (минимум 60 ЕСПБ).

Сваки предмет из студијског програма исказан је бројем ЕСПБ, а обим студија изражен је збиром ЕСПБ. У школској години збир од најмање 60 ЕСПБ одговара просечном укупном ангажовању студента у обиму 40-часовне радне недеље током једне школске године. Укупно ангажовање студента састоји се од активне наставе (предавања, вежбе, практикуми, семинари), самосталног рада, колоквијума, испита и других видова ангажовања.

У структури студијског програма заступљени су научни, односно уметничко-стручни предмети и стручно-апликативни предмети.

Трајање студија

Мастер академске студије студијског програма Мастер биолог трају једну годину (два семестра).

Укупан број часова активне наставе разликује се у односу на одабрани модул и изборне предмете.

Бодовна вредност предмета

Бодовна вредност сваког предмета исказана је у табели распореда предмета по семестрима и годинама студија за модуле Ботаника, Зоологија, Микробиологија, Молекуларнa биологија и Физиологија животиња, као и у табелама спецификације предмета.

Завршни рад

Студијским програмом је предвиђена израда завршног рада. Бодовна вредност завршног рада на мастер академским студијама биологије је 25 ЕСПБ.

Предуслови за упис предмета

Предуслови за упис појединих предмета или групе предмета су назначени у табелама спецификације предмета.

Изборни предмети са других студијских програма

Сви изборни предмети дефинисани су у оквиру овог студијског програма те их студент бира са листе понуђених изборних предмета, са могућношћу да један предмет бира из другог модула или студијског програма мастер академских студија.

Прелазак са других студијских програма

Прелазак на студијски програм Мастер биолог са других сродних студијских програма може се вршити преношењем ЕСПБ. Критеријуми и услови преношења ЕСПБ прописани су општим актом Природно-математичког факултета у Новом Саду.

Сврха студијског програма је да целовито образује кадар биолошког профила. Структура студијског програма обезбеђује да се кроз наставне садржаје групе научних и стручно-апликативних предмета академско биолошко образовање континуирано унапређује, а стечене компетенције и вештине, на овом нивоу студија, представљају корпус фундаменталних знања за наставак образовања на докторским студијама биолошког и сродних профила.

Специфична сврха прoграма студија је да студенти који га заврше буду оспособљени за:

• истраживачки рад у развојним биолошким лабораторијама различитих специјалности у области Ботанике, Зоологије, Микробилогије, Молекуларне биологијe и Физиологије животиња и истраживачким центрима из области како фундаменталне биологије тако и у медицинским (судска медицина) и биохемијским лабораторијама,
• рад у органима државне управе, инспекцијским службама и истраживачким центрима различитих државних, приватних и јавних предузећа.

Циљ студијског програма Мастер биолог је образовање високостручног кадра из области биологије. Специфичан циљ студија кроз понуђене изборне модуле је образовање стручњака који ће на темељу широког знања из области биологије, односно молекуларне биологије које су стекли на основним студијама, сада унапредити и специјализовати одабирајући специфичне ускофокусиране садржаје у ужим научним областима Ботанике, Зоологије, Микробилогије, Молекуларне биологије и Физиологијe животиња. Исход процеса учења ће бити стручњаци припремљени за самосталан научно-истраживачки рад у институцијама које се баве фундаменталним и примењеним истраживањима. То је постигнуто повезивањем различитих садржаја научно-стручних и стручно-апликативних предмета којима се образују и оспособљавају стручњаци који примењују интердисциплинарна знања и вештине.

Опис општих и предметно-специфичних компетенција студената

Савладавањем студијског програма студент стиче опште и предметно-специфичне способности које су у функцији квалитетног обављања стручне и научне делатности.

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће опште способности:

• логичног мишљења, формулисања претпоставки и извођења закључака;
• пласирања и публиковања различитих научних и стручних информација, давање мишљења и размењивање идеја;
• за самостални и тимски истраживачки рад;
• планирања и извођења експеримената;
• за научно засновану интерпретацију експерименталних података;
• ефикасне научне комуникације;
• за руковођења истраживачким тимовима;
• за формирање става о неопходности перманентног усавршавања.

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће предметно-специфичне способности:

• примене стечених фундаменталних знања из биологије и сродних природних наука;
• планирања, сакупљања, процењивања и интерпретације релевантних информација из различитих биолошких субдисциплина;
• разумевања и решавања проблема у различитим ситуацијама које проистичу током рада везаног за биолошку научну област;
• планирања и евалуације сопственог континуираног професионалног развоја.

Опис исхода учења

Исход процеса учења је стручњак са напредним академским образовањем који поседује значајно проширена и продубљена знања у односу на знање стечено на основним академским студијама као и интегрисано знање неопходно за разумевање научне основе из области биологије. Стечено знање дипломираном студенту обезбеђује стручност за рад у лабораторијама и истраживачким центрима биолошких профила и свим гранама примењене биологије.

Минимални исходи учења:

• Препознавање значаја биолошких дисциплина у савременој науци;
• Интегрисано знање о функционалној организацији биолошких система на нивоима молекула, ткива, организма и популација;
• Стечено биолошко образовање омогућава оригиналност у развоју или примени идеја у истраживачком контексту;
• Развијена способност решавања проблема у новом окружењу са ширим, мултидисциплинарним контекстом;
• Самостално прикупљање информација из стручне и научне литературе;
• Успешна примена принципа добре лабораторијске праксе у процесима планирања, изведбе и контроле експеримента.