Skip to main content

Наставак рада на развоју образовања у области ловног туризма на европском нивоу

Шумарски факултет у Прагу (Чешки универзитет природних наука – CZU) поново је обезбедио подршку за нови пројекат фокусиран на ловни туризам на европском нивоу. Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду (Катедра за ловни туризам Департмана за географију, туризам и хотелијерство) наставља сарадњу са овом институцијом на овом пројекту након веома успешне заједничке реализације пројекта HUNTOUR. Поред ових институција, на пројекту ће учествовати и Пољопривредни факултет Универзитета у Загребу (Хрватска) и Факултет шумарства и животне средине Универзитета Аристотел у Солуну (Грчка).

SHUNTDIEM, скраћени назив пројекта, надовезује се на успех претходно завршеног пројекта HUNTOUR и јединствен је у својој области. Тренутно, ниједан други пројекат не бави се питањем ловног туризма унутар Европске уније. Пројекат ће производити едукативне материјале, успоставити заједнички академски курс о ловном туризму и покренути интернет платформу за професионалце и ентузијасте у области ловног туризма. Као кулминација, биће организована летња школа за студенте из партнерских земаља, која ће понудити примере најбоље праксе на терену.

Одушевљена сам што смо још једном успели да добијемо подршку у веома конкурентном окружењу предлога пројеката. Ово ће нам омогућити да градимо активности успешног пројекта HUNTOUR и даље их развијамо. SHUNTDIEM је врло специфичан пројекат који ће уз помоћ нових дигиталних алатки допринети стварању партнерстава међу студентима, академицима, државним и приватним субјектима из области ловног туризма у четири европске земље.

др Милосава Матејевић, руководилац пројектног тима Природно-математичког факултета у Новом Саду

Пројекат има за циљ да скрене пажњу на ловни туризам у Европи, подигне свест о његовом значају и негује позитивнију и одрживију перцепцију лова, посебно међу младима. Циљеви пројекта укључују унапређење знања и вештина у ловном туризму, фокусирање на променљиве услове изазване глобалним климатским променама, обезбеђивање стратешког развоја у сектору и унапређење међународне сарадње уз језичке вештине учесника. Иницијатива ће укључивати различите образовне радионице за професионалце и ширу јавност у свакој земљи учесници. Кључни исходи ће укључивати предавања из области ловног туризма која ће се истовремено одржати на сва четири партнерска универзитета уз помоћ дигиталних алата, веб платформу за заинтересоване стране у ловном туризму, као и унапређени и дигитализовани вишејезични речник ловног туризма, првобитно развијен у оквиру пројекта HUNTOUR. Студенти и академици са сва четири универзитета такође ће имати прилику да учествују у заједничкој летњој школи, са акцентом на практични, експериментални приступ ловном туризму.

Пројекат је одобрен на три године и суфинансиран је из програма Еразмус+ у оквиру позива за развој кооперативних партнерстава. Чешки универзитет природних наука у Прагу је главни координатор пројекта. Цео тим састао се први пут у новембру у Прагу.

Драго ми је да настављамо сарадњу са Шумарским факултетом у Прагу, као и што почињемо интензивнију сарадњу са осталим партнерским институцијама. SHUNTDIEM пројекат за нас представља нови изазов и сигуран сам да ће резултати овог пројекта помоћи студентима и академцима у Европи који се баве ловством и ловним туризмом да унапреде своја знања и практично их употребе касније на терену.

др Владимир Марковић, администратор пројектног тима Природно-математичког факултета у Новом Саду

Одржан тренинг за припрему и писање пројеката програма ИДЕЈЕ 2024

Дана 18. новембра 2024. године, у просторијама Департмана за математику и информатику Природно-математичког факултета, одржан је тренинг за припрему и писање пројеката из програма ИДЕЈЕ 2024 Фонда за науку Републике Србије.

Тренинг је обухватио преглед доступних позива Фонда за науку, специфичности текућег позива ИДЕЈЕ 2024, захтеве апликационог формулара, критеријуме за евалуацију, примере успешних пројеката са ПМФ-а, као и радионицу за идентификацију заинтересованих страна – крајњих корисника резултата пројеката у циљу очекиваног утицаја пројекта (impact).

Учесници тренинга имали су јединствену прилику да од професорице Јелене Пураћ, координаторке пројекта B-Health, чују драгоцена искуства стечена током рада на пројекту подржаном кроз програм ИДЕЈЕ. Њена презентација обухватила је кључне препоруке које могу олакшати рад будућим тимовима на сличним пројектима.

Овај тренинг представља важну прилику за развој и усавршавање припрема пројектних предлога, применљивих на различите позиве са посебним акцентом на Хоризонт пројекте.

Тренинг представља важан ослонац и подршку научним радницима Факултета. Спроведен је у организацији Канцеларије за међународну сарадњу, водила га је Шеф Канцеларије Гордана Влаховић.

CREATEGREEN – Нови пројекат у оквиру Interreg VI-A IPA Хрватска-Србија програма

Велико нам је задовољство да објавимо вест да је у оквиру Interreg VI-A IPA Хрватска-Србија програма суфинансираног од стране Европске уније одобрен пројекат под називом „Creating energy and environment conditions for greener and sustainable Croatia-Serbia cross-border region“ (акроним: CREATEGREEN). Лидер пројекта је Научни институт за ветеринарство „Нови Сад“, док су партнери на пројекту Град Сомбор, Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет, Град Осијек и Предузетнички инкубатор BIOS из Осијека. Пројекат ће се реализовати у периоду од 15. јуна 2024. до 14. јуна 2026. године.

Одржана Међународна конференција о биолошким наукама – IBSC2024 у Хат Јаи-у, Тајланд

Међународна конференција о биолошким наукама (IBSC2024), резултат дугогодишње сарадње између Универзитета „Принц од Сонкле“ (PSU) и Универзитета у Новом Саду (УНС), одржана је 28. и 29. октобра 2024. године у Хат Јаи-у на Тајланду, као девета у низу овог међународног догађаја.

Домаћин овогодишње конференције био је Природно-математички факултет Универзитета „Принц од Сонкле“, који је организовао догађај у складу са принципима одрживог и еколошког менаџмента. Тема конференције, „Bio4: Expanding the Horizon“, усмерена је на подстицање размене знања и продубљивање међународне сарадње кроз сесије које промовишу иновације и савремене трендове у биолошким наукама.

Другог дана конференције, посебан акценат стављен је на представљање међународних програма Horizon Europe и Erasmus+, као и на успешне пројекте у оквиру ових иницијатива. Организоване су и панел дискусије на теме развоја науке и изврсности, глобалних изазова и трансфера технологија.

Конференција IBSC2024 пружила је учесницима прилику за размену најновијих научних сазнања и идеја, као и за унапређење сарадње између партнерских универзитета. У пријатељској и колегијалној атмосфери, домаћини са Тајланда топло су угостили делегацију од 10 предавача са Универзитета у Новом Саду.

Са нестрпљењем очекујемо наредну IBSC конференцију, која ће се одржати за две године у Новом Саду, и прилику да угостимо наше колеге са Тајланда.

Наши професори нови чланови САНУ: Мирјана Ивановић (дописни члан) и Слободан Марковић (редовни члан)

На Изборној скупштини Српске академије наука и уметности (САНУ) 7. новембра 2024. године од укупно 55 кандидата изабрано је свих 17 за нове редовне чланове, 22 за дописне и свих пет за иностране чланове САНУ.

У Одељењу за математику, физику и гео-науке САНУ је један од нових дописних чланова редовни професор нашег Департмана за математику и информатику др Мирјана Ивановић, док је за редовног члана САНУ изабран редовни професор Департмана за географију, туризам и хотелијерство др Слободан Марковић.

Одржана 12. Додела награда Фондације „Доцент др Милена Далмација“

Дана 26. октобра 2024. године је настављена традиција доделе награда и стипендија „Доцент др Милена Далмација“.

Kомисија за доделу награда и стипендије и Управни одбор Фондације „Доцент др Милена Далмација“” донели су одлуку да ове године:

Награду „Доцент др Милена Далмација“ за докторску дисертацију која је дала највећи научни допринос из области заштите животне средине добије др Анка Јевремовић, за докторску дисертацију под називом „Оптимизација зеолита (FAU, BEA и MFI) за уклањање пестицида из водених средина“ урађену на Факултету за физичку хемију, Универзитета у Београду.

Специјална признања „Доцент др Милена Далмација“ за докторске дисертације које су дале велики научни допринос из области заштите животне средине добили су:

  • др Славен Теноди, за докторску дисертацију под називом „Развој холистичког модела за приоритизацију депонија за санацију и/или затварање на основу процене утицаја на животну средину“, урађена на нашем Департману Природно-математичког факултета, Универзитета у Новом Саду.
  • др Александар Крстић, за докторску дисертацију под називом „Примена угљеничних криогелова допираних азотом и сумпором за уклањање тешких метала и фармацеутика у процесу пречишћавања вода“, урађена на Хемијском факултету, Универзитета у Београду.
  • др Јелена Рмуш Мравик, за докторску дисертацију под називом Електролитичко издвајање водоника на хидротермално синтетисаном молибден-дисулфиду модификованом озрачивањем јонским сноповима средњих енергија и механохемијским поступком“, урађена на Факултету за физичку хемију, Универзитет у Београду.

Стипендију Фондације „Доцент др Милена Далмација“ за период од 01.10.2024. до 30.06.2025. године добила је Маша Инђићстудент III године смера Основне академске студије заштите животне средине, Природно-математичког факултета, Универзитета у Новом Саду.

Једнократне помоћи за најуспешније студенте који су завршили прву годину студија добили су:

  • Миња Лазић студенткиња на смеру Основне академске студије заштите животне средине, Природно-математичког факултета, Универзитета у Новом Саду.
  • Николина Влашки студенткиња на смеру Основне академске студије заштите животне средине, Природно-математичког факултета, Универзитета у Новом Саду.

ПМФ угостио колеге са Универзитета у Нингбо-у, Народна Република Кина

Природно-математички факултет угостио је делегацију са Универзитета у Нингбо-у, Факултет за науку о материјалима и хемијско инжењерство, 10. октобра 2024. Кинеску делегацију представљали су: Др Chuanfan Ding (декан), Др Mingjiong Zhou (продекан за науку), Др Jie Shu (директор Института за енергетске материјале и индустријску катализу) и Др Yinghua Yan (ванредни професор). Делегацију ПМФ-а представљали су декан Проф. Др Срђан Рончевић и његов тим: Проф. Др Душан Мрђа (продекан за науку и међународну сарадњу), Проф. Др Јасмина Агбаба (шеф катедре за хемију, биохемију и заштиту животне средине), Др Снежана Паповић, Проф. Др Милан Вранеш и чланови Канцеларије за међународну сарадњу.

ПМФ је потписао споразум о сарадњи са Факултетом за науку о материјалима и хемијско инжењерство Нингбо Универзитета у априлу ове године, а конкретни циљеви посете били су усмерени на дефинисање следећих корака. Закључено је да ће прве активности у сарадњи обухватати: заједничке истраживачке пројекте, заједничке публикације, академску размену на свим нивоима, заједничке конференције, умрежавање и слично. Поред тога, наставиће се размена студената која је успешно започета боравком докторанда Zhu Lipenga, који спроводи своје истраживање на Катедри за хемију, биохемију и заштиту животне средине под менторством Др Снежане Паповић и њених колега.

Обе делегације су представиле своје институције, поделиле визију ове сарадње, а даља дискусија настављена је током посете Катедри за хемију, биохемију и заштиту животне средине. Обе стране изразиле су уверење да ова сарадња има изузетан потенцијал за стварање заједничких значајних истраживања.

Студенти на Промоцији Еразмус+ позива на ПМФ-у

Канцеларија за међународну сарадњу Природно-математичког факултета је одржала промоцију Еразмус+ конкурса за одлазну мобилност студената (у сврху праксе и у сврху размене) који су расписани на нивоу УНС-а.

Промоција је одржана у понедељак, 7. октобра 2024. у пуној сали Клуба наставника на Департману за физику.

Ивана Пејовић из Канцеларије за међународну сарадњу ПМФ-а је представила програм мобилности, његове циљеве и неопходне кораке и административне задатке за конкурисање. Студенти су имали прилику да саслушају искуства са размена у Шпанији и Италији од које су представиле Андреа Ђурђев и Ленка Стевић, студенткиње ПМФ-а које су биле кориснице овог програма у претходним семестрима.

Студенти су имали и искористили прилику да поставе питања и да у интерактивном окружењу започну припрему за конкурс.

SmartWaterTwin радионица: Вештине комуникације за већи утицај истраживања

У периоду од 30. септембра до 1. октобра 2024. године, у просторијама Департмана за математику и информатику Природно математичког факултета, одржане су радионице о комуникацији у оквиру пројекта SmartWaterTwin.

Циљ радионица био је стицање основних и усвајање постојећих знања о комуникацији, њеним формама и елементима, уз посебан нагласак на важност комуникације приликом креирања Хоризонт пројеката и CDE елемената (Комуникација, Дисеминација и Експлоатација).

Радионица је окупила учеснике који су имали прилику да стекну увид у основне концепте комуникације, као и у кључне елементе за ефикасно преношење истраживачких резултата ка ширем аудиторијуму. Енергична радионица је укључивала теоријске елементе и практичне активности које су додатно допринеле активном ангажовању учесника. Учесници су се фокусирали на напредније аспекте комуникације, посебно на CDE елементе и прилагођавање порука различитим циљним групама. Кроз симулације и групне активности, учесници су имали прилику да примене научено у стварним ситуацијама, што је додатно допринело интерактивности и успеху обуке.

Овакве радионице пружају значајну прилику за унапређење комуникационих вештина и њихову примену како у приватном тако и у професионалном развоју са посебним фокусом на Хоризонт пројекте.

Lunchtime Talk #6 је одржан: Како наука и друштво треба да раде заједно?

Канцеларија за међународну сарадњу ПМФ-а успешно је одржала још један Lunchtime Talk у понедељак, 16. септембра 2024. године.

Имали смо част да угостимо професорку Caroline Da Ros Montes D’Oca, докторку хемијских наука са Федералног универзитета Парана, Бразил, и стипендисту CAPES-PrInt.

Пред пуном публиком, форензичка наука је представљена као област која прожима наш свакодневни живот на различите начине, од хране и медицине до технологије и транспорта. Примери добре праксе показали су како наука сарађује са различитим организацијама и институцијама, укључујући полицијске снаге, фармацеутску индустрију, прехрамбени сектор и друге.

Lunchtime Talks су разговори са угледним гостима који стварају могућности за међународну сарадњу и отварају врата новим глобалним иницијативама.