Природно-математички факултет је 19. маја облежио је 54 године од оснивања. Подељене су награде и плакете запосленима, најбољим студентима, професорима, асистентима, додељена је награда Најбољем младом научнику ПМФ-а за протеклу годину, као и Награда за највећи финансијски допринос остварен у међународној сарадњи.
Најбољи студенти (2021-2022):
- Теодора Ћато, Теодора Деспотовски, Марко Радић и Мина Јанковић са Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине;
- Луна Рачић и Никола Арсић са Департмана за биологију и екологију;
- Михаило Миленковић и Дејан Гјер са Департмана за математику и информатику.
Мина Јанковић је студент генерације Универзитета у Новом Сада у области природно-математичких наука, а Дејан Гјер је био у конкуренцији за најбољег студента Универзитета у Новом Саду.
Најбољи наставници и сарадници по оценама студената (2021-2022):
- Вера Жупанец и Милица Ранковић са Департмана за биологију и екологију;
- Ивана Богдановић и Елвира Ђурђић са Департмана за физику;
- Смиљана Ђукичин Вучковић и Јелена Миланковић Јованов са Департмана за географију, туризам и хотелијерство;
- Јелена Бељин и Јелена Кесић са Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине;
- Марко Савић и Немања Милошевић са Департмана за математику и информатику.
Традиционално, ПМФ додељује награду за изузетне резултате у области науке и истраживачког рада, за претходну календарску годину, у сврху научног усавршавања односно учешћа на научним конференцијама у земљи или иностранству, по избору добитника. Након примљених пријава на конкурсу, комисија је одлучила да награду за најбољег младог научника, заправо научницу ПМФ-а, додели Данијели Арсенов са Департмана за биологију и економију.
Данијелин научно-истраживачки рад се базира на истраживањима из области еко-физиологије биљака, првенствено, на проучавању утицаја различитих стресних фактора на животну средину и на физиолошке адаптивне механизме биљака у условима стреса.
Научни сарадник је на Департману за биологију и екологију, у Лабораторији за физиологију биљака. Резултати досадашњих истраживања су публиковани у монографским поглављима међународног значаја (4), радовима са SCI листе (18) и презентовани су на бројним међународним и националним конференцијама (38). Према бази SCOPUS укупан број цитата је 320, а H индекс 10. Током научне каријере, боравила је на неколико стручних усавршавања у земљи и иностранству, где је стекла значајно искуство у лабораторијском и теренском раду у оквиру реномираних лабораторија за физиологију, биохемију и молекуларну биологију биљака и животну средину: Петница у Србији, Белорусија, Француска, Финска, Холандија.
Добитница је стипендије за кратки истраживачки боравак на Јагелонском Универзитету у Кракову (Пољска) за студенте докторских студија, као и стипендије за учешће у међународној летњој школи у организацији Лабораторије за изврсност, у Француској, где је била и на постдокторском усавршавању, стипендиранм од стране ресорног Министарства.
Такође, Данијела је укључена у извођењу практичне наставе на предметима Биологија ћелије и Инструменталне методе у биологији.
Добитник награде за највећи финансијски допринос остварен у међународној сарадњи за протекли период је Снежана Малетић са Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине за пројекат „Twinsubdyn“.
Наш факултет је координатор пројекта „Подизање капацитета и изврсности у области испитивања утицаја примене органских суплемената на земљиште у погледу динамике нутријената и контаминаната у подземљу – TwinSubDyn“ који се реализује у оквиру Хоризонт Европа програма специјално намењеног за јачање капацитета земаља Западног Балкана.
Конзорцијум чине, поред ПМФ-а, Универзитет у Бечу, Шпанско Национално Веће за истраживања, Универзитет Martin-Luther-Wittenberger. Пројекат је започет у августу прошле године, а завршава се 31. јула 2025. године. Укупан буџет пројекта износи скоро 1,5 милона еура.
Пројекат је фокусиран на испитивање потенцијала употреба глобално вредних ресурса на бази угљеника које се тренутно губе кроз различите токове отпада. Отпад органског порекла, као што је отпадна биомаса, муљеви који остају након третмана отпадних вода и др. Могу се конвертовати у вредне продукте који се могу користити у сврху решавања проблема деградације земљишта.
Тренутно примена оваквих материјала у земљишту у земљама Западног Балкана на ниском нивоу, очекује се њен пораст у наредном периоду, пре свега због очекиваног пораста потенцијалних извора ових материјала. Међутим у зависности од порекла ови материјали уједно могу бити и извор потенцијалних неорганских и органских контаминаната, претежно фармацеутика, пестицида и микропластике, стога се њихов потенцијални утицај на квалитет земљишта и подземних вода мора добро испитати како би се обезбедила њихова безбедна употреба.
Пројектне активности обухватају усавршавање младих и искусних истраживача ПМФ-а на реномираним партнерским институцијама, тренинге организоване за подизање знања и капацитета истраживача на ПМФ-у, радионице намењене истраживачима и заинтересованим странама и организацију летње школе намењене истраживачима и заинтересованим странама широм региона Западног Балкана, али и Европе.
Пројекат ће обухватити и реализацију истраживања у области утицаја органских суплемената на динамику нутријената и контаминаната у подземљу и њиховом утицају на поземне воде.
Награду за највећи финансијски допринос остварен у међународној сарадњи добила је Биљана Басарин са Департмана за географију, туризам и хотелијерство, за пројекат 
