Koreni kupanja i lične higijene nalaze se u dubinama praistorijskih vremena. Voda je od suštinskog značaja za život. Tako je još i praistorijski čovek za svoja staništa tražio mesta pored nje. Vrlo brzo je uočio da mu voda može poslužiti i za kupanje.
Najraniji ostaci materijala koji ima svojstva sapuna nađeni su u drevno-vavilonskim ćupovima. Potiču iz 2800. godine pre naše ere. Dakle, sapun je star 5000 godina. Zapisi na vavilonski glinenim pločicama svedoče o tome da se sapun dobijao tako što su se masnoće kuvale sa pepelom. Međutim u tim zapisima ne nalazimo ništa o nameni sapuna, ali pouzdano se zna da su nešto kasnije, smese kuvane masnoće i pepela služile za oblikovanje kose. Pisani tragovi ukazuju da su se Egipćani redovno kupali.
Ebersov papirus, medicinski dokument iz 1500. godine pre naše ere opisuje smese od životinjskih i biljnih ulja i alkalnih soli koje liče na današnji sapun, a koje su se koristile i za lečenje kožnih bolesti i za kupanje. Baš u to isto vreme, prema zapisima, Mojsije je Izraelcima propisao pravila o ličnoj higijeni. On je takođe doveo u vezu ličnu higijenu sa zdravljem i religioznim očišćenjem. Biblijski zapisi sugerišu da su Izraelci znali tajnu mešanja pepela i ulja za izradu gela za kosu.
Antički grci kupali su se iz estetskih razloga, ali oni, po svemu sudeći nisu koristili sapun. Umesto toga oni su tela prali tako što bi se prvo trljali komadima ilovače, peskom, kamenom-plavcem i pepelom, zatim namazali uljem i na kraju skidali i ulje i prljavštivnu…
Naša pesnička tradicija je bogata molitvama, bile one deo liturgijske prakse ili stvaralački izraz. Mr Miloš Zubac pokušao je da pronikne u tajnu tog fenomena. „Najpogodniji ključ koji sam pronašao bio je u dihotomiji stvaralaštva i asketizma. Tu dihotomiju razmatrao je Berđajev i ona mi je poslužila da razrešim sakralne tradicije našeg pesništva, tog dvojstva asketskog i stvaralačkog“, kaže Miloš Zubac. Tom analizom Miloš Zubac se bavio u magistarskom radu „Molitva u pesničkom palimpsestu Desanke Maksimović.“
Reč palimpsest grčkog je porekla i obrazovana od palin što znači ponovo i psao – ogrebati, strugati. Izraz se koristi najviše u arhitekturi i arheologiji, te u starim zapisima. „U izvornom značenju palimpsest podrazumeva antičke i srednjevekovne rukopise na pergametu ili papirusu. Ti rukopisi bili su ispisani preko prvobitnog teksta prethodno uklonjenog nožem ili opranog ceđenjem. Kako je pergament izuzetno skup i redak, novi tekstovi nanošeni su preko postojećih, radi uštede. Naneseni tekstovi najčešće su bili hrišćanskog sadržaja. Na taj način mnogi dragoceni antički rukopisi bili su sastrugani ili oštećeni hemijskim sredstvima. Danas se takvi rukopisi otkrivaju foto-tehnikom upotrebom infracrvenih zraka“.
Palimpsest je višeznačni pojam kojim se najbolje može označiti slojevitost poezije Desanke Maksimović, objašnjava Miloš Zubac i nastavlja: „Doživljaj Apsoluta Desanke Maksimović pokazao se veoma raznovrsnim. Listajući njen pesnički Trebnik, sve knjige koje je ona napisala, pronašao sam više od 80 molitava. Desanka Maksimović nikada nije organizovala svoje osećanje vere, nije bila doktrinarni vernik i njen doživljaj božanskog principa manifestovao se u pet različitih hipostaza: kao slika personalizovanog Apsoluta, kada se obraćala Bogu; kao slika setog lica, kada se obraćala apostolu Luki, recimo; kao slika sakralne građevine u čuvenoj antologijskoj pesmi Gračanica; kao slika sakralizovanih ličnosti njenog života (ona je najviše pesama posvetila svojoj majci, sestri, bratu, ocu, svima koje je morala da isprati u svom životu); i naposletku kao slika Apsoluta na zemlji u čuvenoj knjizi Tražim pomilovanje.“
U emisiji upoznaćemo Zupca i kao kompozitora, izvođača i pesnika.
Tema: SPELEOLOŠKA ISTRAŽIVANJA: I EKSTREMNI SPORT I NAUKA
Povod: Međunarodna speleološka ekspedicija „Put u središte Zemlje“
„I onda samo razmišljaš kako ćeš izaći na površinu i videti to zvezdano nebo. Mnogo puta sam rekao sebi: Šta mi to treba? Toliki je rizik, a, jednostavno, toliko je lepo gore na površini i na Zemlji, toliko imaš opcija da uživaš. Neke stvari i ne primećuješ dok ne vidiš neku suprotnost i ja sam zahvalan ovim aktivnostima i samoj speleologiji zato što mi je pružila da vidim jednu običnu svetlost dana i obično zvezdano nebo tako neobičnim iz prizme dubine 2080 metara. Kada si na toj dubini i kada se vraćaš, obične stvari ti postanu neobične i mnogo lepe“, kaže Ivan Nastić.
Put u središte Zemlje zvala se međunarodna speleološka ekspedicija u najdublju jamu do sada poznatu na našoj planteti. Jama Krubera – Voronja, čiji postepno osvajani tuneli, meandri, podzemna jezera i podzemni prostori dostižu dubinu veću od dva kilometra, nalazi se u Abhaziji, nadomak Crnog mora i granice sa Rusijom. Misiju „Put u središte Zemlje“ organizovao je Litvanski klub Enigma. Ekipu je činilo 17 speleologa iz Francuske, Irske, Litvanije, Španije i kao jedini član iz Srbije Ivan Nastić. Misija je uspešno obavljena. Ivan Nastić, speleolog iz naše zemlje vodio je tim pred kojim je bio najteži zadatak sa najzahtevnijom fizičkom i psihičkom kondicijom. Sa njim su bila još dva speleologa iz Francuske. Na dnu jame, u dvorani koja je dobila simboličan naziv Game is over – Igra je završena, tako, raširene su zastave Francuske i Srbije, posle dugog, najčešće mokrog ili blatnjavog puta koji se nekada odvijao kroz prolaze i tunele uske svega 40 centimetra, zatim duge uske vertikale ili sifone vode koje je trebalo preroniti. Kada neki od bočnih kanala jame dobije ime Way to the dream – Put do sna, možemo naslutiti koliko je dug, naporan i složen takav jedan izazov, a samim tim i koliko je veliki uspeh biti deo međunarodne misije i predvoditi jedan od njenih timova u najtežem zadatku, kao što je to Nastiću povereno. Istraživanje jama i pećina dovodi u simbiozu nauku i ekstremni sport.
Kada se upustimo u dublju analizu, otkrivamo da spuštanje u jame ima dodirnih tačaka i sa alpinizmom i kanjoningom. Zajednički imenitelj je veritkalni ambijent.
Koje veštine je potrebno steći da bi se čovek uspešno kretao u vertikalnim ambjentima bilo da se prvo spušta pa penje ili obrnuto? Šta sve mora znati? O čemu razmišlja dok izvodi poduhvat i kada ga nad ambisom drži samo uže? Kako preživeti u predelima gde nema izvora vode? Kako izgleda život u jami u središtu Zemlje? Kako izgleda put do njega i koje sve zadatke za nauku obavljaju spaleolozi?
Tema: NIKOLA TESLA, NJEGOVI RANI BIOGRAFI IZ STAROG KRAJA I NAUČNO-TEHNIČKI MUZEJI
Znatiželja i žudnja za saznanjem neprekidno nas vode do novih ili još nepročitanih štiva i do raznorodnih oblasti posmatranja i analize. Međutim, svako ima makar nekoliko knjiga kojima se često vraća i za koje se posebno stara da mu uvek budu pri ruci. Gotovo bez izuzetka, one nas uvek iznova vode do novih uočavanja i sinteza. Među mojim takvim knjigama jeste „Nikola Tesla – prepiska s rodbinom“. Tu knjigu su pre dvadeset godina priredile Zorica Civrić i Dubravka Nikolić, u izdanju Muzeja Nikole Tesle u Beogradu.
Gost ovog izdanja Dijaloga kultura Radio Novog Sada je Zorica Civrić, šefica Odeljenja elektroprivrede Muzeja nauke i tehnike u Beogradu. Njeno druženje s Teslinom arhivom, njegovim biografima, Teslinim rukopisima, izvorno zabeleženim mislima i idejama o eksploataciji energije na dobrobit čovečanstva, vodeći računa o prirodi, a što danas zovemo održivi razvoj, našlo je odraza u njenom bavljenju tim temama danas, kao i pitanjima budućnosti sadržaja i koncepata odeljenja koji se bave energijom i elektroprivredom pri naučno-tehničkim muzejima, te preventivnom konzervacijom.
Ipak, od najmanje podjednakog značaja je njen rad na priređivanju malo pre pomente knjige „Nikola Tesla – prepiska s rodbinom“. Ta hronološki poređana pisma oživljavaju Teslino vreme, udahnjuju život u podatke iz biografija i sužavaju prostor za subjektivne, „odokativne“, interpretacije, osvetljavajući Teslinu ličnost izvornošću njegove pisane reči i rukopisima njegovih najbližih. Kako su oni, u vreme kada je samo telegraf bio vrhunski domet brzih komunikacija, uspevali da, u dalekoj Lici, gotovo u realnom vremenu dođu do američkih i evropskih novina i u njima pronalaze i razumevaju suštinu i značaj Teslinih pronalazaka, ostaje tajna. Jer, prirodno, u vremenu najintenzivnijih eksperimenata i – što se često dešavalo – u mesecima kada stvari nisu išle glatko, Tesla, prema pravilu, nije pisao. Oglašavao bi se posle, kad uzmogne. Ovih dana, tako uzeh da se podsetim šta prepiska kaže o onoj godini, pre tačno jednog veka, kada Nikola Tesla posle spektakularnih eksperimenata u Kolorado Springsu, ipak nije nije učestvovao na Pariskoj izložbi, gde je trebalo da svoje otkriće o bežičnom prenosu energije u obliku signala predoči svetu. Nalazim pismo Tesline sestre Marice Kosanović: „Dragi Brate, ja ovo pišem samo da se išto razonodim nadom, da ćeš se ipak možda smilovati, pa mi se bar jednom riječi javiti. Evo Izložbe i mi se svi tvrdo nadasmo, i tjem se tješismo, da ćemo bar iz novina što o tebi čuti, ali evo za sada još nema ništa! Ja te molim, da mi oprostiš što sam ovliko nasrtljiva te neću tvoje ćutanje da razumjem, ali sestrinska nježnost mi ne da mira, te kada se sita naplačem onda sjedem, te ti pismo napišem, ali ga naravno ne pošaljem, bojeći se da bi mi zamjeriti mogao. Ovo evo puštam u svjet bijeli, pa šta mu Bog dade… Moli te i preklinje da nam se javiš – u duha te ljubeća zahvalna sestra Marica.“ Samo godinu dana pre toga, Marica Kosanović pisala je Nikoli Tesli ovako: „Mili brate Nikola, od jednog inžinera sam čula, da ćeš ti zaista učestvovati na Pariskoj izložbi i da ćeš početi sada u Novembru prenositi svoje stvari… Sava je administrator ove parohije i dolazi svake neđelje služiti službu. On mi je rekao i molio me da Ti pišem, da bi on došao u Pariz, da se s Tobom sastane“.
Zorica Civrić u emisiji govori o Nikoli Tesli, Teslinim ranim biografijama iz starog kraja i naučno-tehničkim muzejima.
Tema: SERVISI ZASNOVANI NA LOKACIJI I ARSAND APLIKACIJA ZA NAJNOVIJU GENERACIJU PAMETNIH TELEFONA
„Rapidan razvoj mobilnih tehnologija, doveo je do razvoja širokog spektra mogućnosti i usluga koje isti pružaju. Polazeći od osnovne funkcionalnosti mobilnih telefona kao što su razmena kratkih poruka i komunikacija sa korisnicima širom sveta pa sve do pristupa Internetu putem telefona i razmene multimedijalnih sadržaja, mobilni telefon svakako zauzima veoma važno mesto u životu savremenog čoveka. Uporedo sa razvojem novih tehnologija, razvija se i mogućnost upotrebe mobilnih telefona za obavljanje najrazličitijih operacija. Hardverska obogaćenost mobilnih telefona uređajima kao što su kamera, GPS, akcelerometar itd. pružaju korisnicima novi doživljaj pristupu informacijama i otvaraju vrata jednog sasvim novog sveta mobilnih komunikacija. Mogućnost upravljanja mobilnim telefonom putem ekrana osetljivog na dodir uvodi i jednu novu dimenziju korisničkog iskustva u radu sa mobilnim telefonima. Stalan razvoj mobilnih hardverskih tehnologija i unapređenja mobilnih telefona prati i razvoj softverskih platformi za upravljanje istim. Savremene platforme omogućuju visok stepen upotrebe razvijenog hardvera kako od strane krajnjeg korisnika tako i od strane programera. Mogućnost upravljanja telefonom putem ekrana na dodir, korišćenje mape celog sveta na telefonu u kombinaciji sa GPS uređajem i mnoge druge mogućnosti, još više proširuju spektar upotrebe mobilnih telefona“, piše Sava Mikalački u radu „Servisi zasnivani na lokaciji za Android platformu“. Šta su servisi zasnovani na lokaciji i kako oni funkcionišu? Šta se podrazumeva pod servisima zasnovanim na lokaciji u otvorenom prostoru? Koji su servisi zasnovani na lokaciji u zatvorenom prostoru? Šta čini arhitekturu Android operativnog sistema i šta obavljaju pojedini nivoi? O tome, a ponajviše šta sve obezbeđuje njegova ArsAnd aplikacija za najnoviju generaciju pametnih telefona u emisiji govori Sava Mikalački. Sava Mikalački diplomirao je na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu 2007. godine na smeru Informatičar poslovne informatike. Na istom fakultetu nedavno je odbranio i master tezu. Radi kao saradnik Laboratorije za razvoj informacionih sistema matičnog fakulteta. Tokom 2008. godine, kao stipendista fonda doktor Zoran Đinđić bio je 5 meseci na praksi u kompaniji Siemens u Minhenu u Nemačkoj.
Barok je nastao u Italiji oko 1600. godine. U 17. veku i u sledećem, raširio se u Nemačkoj, Austriji, Francuskoj, Holandiji i drugim krajevima Evrope. Termin barok u istoriju umetnosti uveo je istoričar kulture i umetnosti Jakob Burkhart da označi dekadenciju visoke renesanse u razvijenoj arhitekturi protivreformacije u Italiji, Španiji i Nemačkoj. Naime, pojava baroka deo je istorijskih, društvenih i kulturnih kretanja i tendencija koje nastadoše kao odgovor na reformaciju. Suprostavljajući se reformaciji i crkva se menjala. Formulisane su jasne i razumljive misli i program na preporod hrišćanstva. Barok je našao svoj izraz u svim tokovima života i stvaralaštva: u arhitekturi, slikarstvu, literaturi, pozorištu, muzici. Bio je to poslednji univerzalni stil Evrope. Srpski pravoslavni hramovi u tom stilu građeni su u 18. veku, pre svega u Banatu, Bačkoj i Sremu. Današnje izdanje Dijaloga kultura Radio Novog Sada posvećeno je elementima na kojima se vide uticaji i putevima baroka od evropskih administrativnih i kulturnih metropola do graditelja srpskih bogomolja, kao i do umetnika koji su ih oslikavali i do majstora duborezačkih radionica. Da li je reč samo o inspiracijama putem direktnih, neposrednih dodira? Ima li i posrednih uticaja? Kako se ti uticaji odražavaju na eksterijer crkava i kako na enterijer? Ima li i doprinosa srpske sakralne barokne umetnosti evropskom baroku? U čemu se on ogleda?
Barok u pravoslavnim hramovima je naučna preokupacija istoričarke umetnosti magistre Jasmine Klanice. Njen magistarski rad posvećen je crkvi svetog Nikole u temišvarskoj Mahali. Ona, između ostalog piše: „Razvoj ikonostasa u visinu teče sporo i može se pratiti od najstarijih kamenih i mermernih pregrada u ranohrišćanskim i vizantijskim crkvama do visokih i višespratih ikonostasa, a koji tek u drugoj polovini 18. veka dobijaju svoj završni oblik u crkvama na području Karlovačke mitopolije. Formiranje visokih ikonostasa dovodi su i u vezu sa trijumfalnim lukovima zapadnoevropskih gradskih svečanosti, a takođe i sa skulpturalnim retablima 15. i 16. veka. Sasvim je izvesno da su se dekorativne višespratne fasade ikonostasa, sa složenim ikonografskim repertoarom koji su određivali crkveni oci, razvijale pod višestrukim uticajem“ (…) „Od niske kamene oltarske pregrade u crkvama 18. veka, koja je sasvim ličila na mermerne pregrade ranohrišćanskih i kasnijih vizantijskih i romanskih crkava, razvoj je tekao sve do sredine 18. veka, kada ikonostas postaje visoka drvena pregrada, bogato ukrašena pozlaćenom rezbarijom, na kojoj su smeštente na desetine ikona.“ (…) „Ikonostasi postaju najvažniji ukras unutrašnje arhitekture, pošto su slike napustile svoje tradicionalno mesto na zidu, koje su zauzimale u srednjovekovnoj umetnosti i smestile se na njegovoj drvenoj konstukciji.“
Tema: INTERNET INTELIGENTNIH STVARI, PAMETNE KUĆE I GRADOVI
Povod: Izlaganje dr Srđana Krčo na temu „Internet stvari“ na međunarodnoj Četrnaestoj konferenciji ADBIS, posvećenoj novim rešenjima, pravcima razvoja i trendovima baza podataka i informacionih sistema, održanoj na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu
Šta je Internet inteligentnih stvari?
Tražeći odgovor na to pitanje dolazimo i do priče o inteligentnim kućama i gradovima.
„Ima inteligentnih kuća koje su napravljene kao demo-kuće, kako bi to moglo da izgleda. To je kuća koja izgleda zaista sektakularno. U njoj radi sve na dugme… Ona prati ko je u sobama, ko se kreće po sobama, zatim pali i gasi svetlo u zavisnosti od toga da li neko sedi u sobi ili ne sedi, da li je potrebno svetlo da gori na osnovu nivoa osvetljenja u tom momentu i eventualno na osnovu onoga što osoba trenutno radi. Ako neko sedi i gleda televizor, nije potrebna ista jačina svetla kao i ako sedi i čita knjigu. Znači ta inteligentna kuća trebalo bi da bude dovoljno inteligentna da prepozna da li sedite, gde sedite pa da vam uključi ovu lampu, ili onu drugu lampu ili glavno osvetljenje ako imate goste na večeri i treba da se vidite lepo i pričate, da podesi nivo temperature koja će biti u toj prostoriji i da otvori ili zatvori prozor u zavisnosti od toga da li ima nekog ili nema nekog i sunce direktno sija u taj prozor pa diže temperaturu unutra, pa će onda na primer automatski spustiti roletne ili ih podići. Znači to je sve vezano na neki način sa pravljenjem ugođaja za ljude koji žive u toj kući i za optimizovanje potrošnje energije…“ objašnjava, između ostalog, dr Srđan Krčo. Kako na Internetu učiniti dostupnim one informacije koje su zabeležili senzori na pojedinim uređajima u našim domovima, kao i na statičnim ili pokretnim objektima u gradu? To je jedno od najaktuelnijih pitanja kojima se danas bave stručnjaci za Internet inteligentnih stvari. Ali, oni su otišli i korak dalje. Oni rade na tome da se omogući da preko mobilnih telefona možemo da aktiviramo na daljinu pojedine uređaje u našim domovima, ili da ih isključimo – na primer. Uključivanje ili isključivanje mašine za veš, klima-uređaja, ili rerne dok smo na radnom mestu, preobraziće našu svakodnevicu. Život će svakako postati ugodniji zahvaljujući povezivanju informacionih sistema. Takođe, na primer, građani će imati osećaj veće sigurnosti ako na mobilnom telefonu budu dobijali informacije, kao što su alarmantna dešavanja u njihovim stanovima, te ako budu mogli da smesta reaguju.
Ovo izdanje Dijaloga kultura posvećeno je inteligentnim gradovima, domovima i stvarima i kako one funkcionišu, te pitanju da li su i u kojoj meri u primeni.
Tema: TEHNOLOŠKE NAUKE KOD NAS S POSEBNIM OSVRTOM NA TAKOZVANI KONCEPT NULTE EMISIJE I ENERGETSKI NEZAVISNA NASELJA I INDUSTRIJE
Koncept takozvane nulte emisije odnosi se na zatvorene energetske i materijalne tokove. To je praktično tehnologija i život bez bilo kakvog otpada. Nulta emisija znači da otpadnu energiju treba na neki način vratiti u proces, kao i materijalne tokove što se smatraju otpadom, ukazuje prof. dr Zoltan Zavargo, dekan Tehnološkog fakulteta Novosadskog univerziteta u Dijalogu kultura Radio Novog Sada. Smanjenje potrošnje energije kroz energetsku efikasnost bez otpadnih tokova u stambenim objektima jedno je od najaktuelnijih tehnoloških i ekonomskih pitanja. Dalji korak predstavljaće energetski nezavisna naselja i energetski nezavisna industrija. Za ostvarenje tog dugoročnog projekta potrebna je edukacija privrede i industrije. Ona će biti ostvarena u trogodišnjem Tempus projektu. Tehnološki fakultet Univerziteta u Novom Sadu, zajedno sa drugim partnerima u zemlji i inostranstvu osposobljava se da postane referentni centar za obuku osoblja u privredi i industriji za energetski nezavisna naselja i energetski nezavisnu industriju. Šta su to energetski nezavisna naselja? Kako se može ostvariti energetski nezavisna industrija? Šta u ovom trenutku čini Tehnološki fakultet na tom planu u okviru projekta Tempus i koji rezultati se u bližoj budućnosti očekuju? Koja strana iskustva već postoje i koja su postignuća na polju koncepta nulte emisije u visokorazvijenim zemljama?Šta je posao jednog inženjera tehnologije u odnosu na stručnjake drugih graničnih oblasti? Koja osnovna i koja primenjena istraživanja se sprovode? Po čemu je sve Tehnološki fakultet Univerziteta u Novom Sadu prepoznatljiv? Kako se razvijao tokom poluvekovnog postojanja? Tim i drugim pitanjima posvećeno je ovo izdanje Dijaloga kultura.
Tema: MIGRACIJA IDEJA I NEKAD BURNIJI, A NEKAD MIRNIJI SUŽIVOT PANONACA, KELTA, DAČANA, RIMLJANA I DRUGIH – IZ UGLA ARHEOLOŠKIH SAZNANJA
Sredinom 5. veka naše ere, konkretno 448. godine jedno rimsko poslanstvo putovalo je na Atilin dvor radi pregovora. Tako je ostalo zabeleženo i traganje običnih ljudi za pogodnijim uslovima rada i sticanjem imetka. „To poslanstvo je krenulo sa carigradskog dvora, iz Konstantinopolja, prošlo je carigradski drum od Konstantinopolja preko Sofije i Niša, pa izbilo na Dunav i prešlo na ove teritorije zato što se negde na prostoru današnje Bačke ili nešto severnije, u današnjoj Mađarskoj, nalazio Atilin logor. Oni su išli na pregovore.“ Te dve sile sukobljavale su se na tim prostorima, ali radila je i diplomatija, ukazuje arheolog Stanko Trifunović, viši kustos u Muzeju Vojvodine. Prisk je između ostalog zapisao da su oni tada sreli jednog Grka. Bili su iznenađeni time što svog zemljaka sreću među varvarima, svojim protivnicima. On im je objasnio da tu živi po svojoj volji, zato što se tu ne plaćaju porezi. U emisiji Dijalog kultura poniremo u vreme i pre Atile, te pitamo Stanka Trifunovića: Koga je sve i zašto privlačila panonska ravnica u antičko doba? Da li su Rimljani ipak prelazili Dunav ili su samo s desne obale reke gledali u današnju Bačku i Banat? Da li se samo ratovalo i nepoverljivo gledalo? Šta se sve ispoljilo u dodiru kultura i koje su ideje migrirale od jednih do drugih?
Šta je život i šta je živo jesu pitanja koja su od davnina nastojali da objasne filozofi, a pre njih religiozni mislioci, potom lekari i biolozi. Ali tek biohemija u 20. veku daje odgovore na najznačajnija pitanja o svojstvima živog. „Biohemija ima korene u dve naučne discipline, u hemiji i biologiji i faktički predstavlja jednu od najmlađih naučnih disciplina u tim oblastima. U suštini, ona se razvila ih fiziološke biohemije. Prvi put se spominje krajem 19. veka. Biohemija teži da objasni sve one hemijske i biohemijske reakcije koje na neki način uslovljavaju fenomen života. Postoji jedna jako lepa definicija života gde se kaže da sam život predstavlja kompartmentaciju, orkestraciju i koreografiju hemijskih reakcija i taj molekularni fenomen života jeste ono čime se bavi biohemija“, ukazuje redovni profesor biohemije dr Neda Mimica-Dukić na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. „Ona zahteva znanje hemije, zahteva znanje fizičkih, hemijskih i bioloških zakonitosti koje se primenjuju na molekularni život i cilj je da uzimajući u obzir sve te zakonitosti objasnimo kako se odvija život i šta se to zapravo desilo da neka neživa materija dobije svojstvo živog.“ U emisiji prof. dr Neda Mimica-Dukić govori o otkrićima u oblasti biohemije koja su revolucionisala saznanja o čoveku i razotkrila mnoge tajne života. Mnoge od njih nisu onakva kakve bismo mi želeli da budu. Na primer, kada je 2000. u potpunosti dešifrovan ljudski genom i kada je utvrđeno da se genom čoveka i genom pacova mnogo ne razlikuju. Gošća govori i o genetskom inženjeringu i njegovoj budućnosti, te o biohemiji lekovitog bilja, o farmakognoziji i ekološkoj biohemiji, kao i o svom pogledu na nauku.
