Дијалог култура 01.08.2010.

Тема: ИНТЕРНЕТ – ДЕМОКРАТИЗАЦИЈА ЗНАЊА И МОГУЋНОСТ КОМУНИКАЦИЈЕ СВИ СА СВИМА КОЈИ СУ У ИСТОЈ СФЕРИ ИНТЕРЕСОВАЊА

Демократизација знања и могућност комуникације „сви са свима који су у истој сфери интересовања“ пуно технолошко остварење доживљава са интернетом тек у нашем веку. Али, корени идеја и принципа интернета су много старији и налазе се у човековој потреби да свестрано, интерактивно и слободно комуницира без линеарних ограничења, као и у неопходности да знање буде свима и у сваком тренутку доступно. Први кораци ових демократских идеја остварени су Атини у петом веку пре наше ере у међуделовању са почецима теоријске мисли и темељима модерне науке. Комуникација и размена идеја су и тада, као и данас, биле подстрек за свако човеково стваралаштво, деловање и даљи развој цивилизације. Прво такво једно интерактивно комуникацијоно место био је Атински трг. Следећи значајан корак у демистификацији знања и његовог избављења из аристократских, елитистичких кастинских кругова била је Александријска библиотека. Дела која су ту била похрањена и начин на који су она била систематизована, у основи су истоветни као и систем на који се ослања Интернет. О историјату Интернета, као и шта све он данас пружа, затим шта све доноси појединцу као једну од предности савремене цивилизације и, уједно, како се спречава злоупотреба Интернета, те како ће то савремено достигнуће утицати на душтво и начин рада компанија и појединца – у Дијалогу култура Радио Новог Сада говори професор др Божидар Раденковић, редовни професор на Факултету организационих наука у Београду. Професор Раденковић предаје предмете: Симулација и симулациони језици, Симулација у пословном одлучивању, Управљање и динамика организационих система, Методе развоја информационих система, Конкурентно програмирање, Интернт технологије и мобилно рачунарство. Последипломске студије смера Електронско пословање формирао је 2001. године и на њима предаје истоимени предмет.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Спикерка: Јадранка Костић

Тон-мајстор: Златоје Чоловић

Дијалог култура 18.07.2010.

Тема: СВЕСТ – НАУЧНИ ИЗАЗОВ XXI ВЕКА

„Данас преовлађујућа научна парадигма је да се процесирање информација на нивоу централног нервног система одиграва посредством хијерархијски организованих и повезаних неуронских мрежа; изгледа да се ова хијерархија биолошких неуронских мрежа спушта све до субћелијског цитоскелеталног нивоа, за који неки истраживачи верују да представља интерфејс између неуралног и квантног нивоа – за који се недавно испоставило да у Фејнмановој пропагаторској верзији Шредингерове једначине има математички формализам аналоган Хопфилдовој неуронској мрежи, што представља основу квантне неуронске холографије [која омогућава на излазу Хопфилдове квантно-холографске неуронске мреже сукцесивну реконструкцију таласних функција меморијских стања (комплетних, и амплитуде и фазе!) при препознавању таласних функција стања показаних на њеном улазу (што је у основи сваке холографије, али је овде све поједностављеније у односу на стандардну ласерску холографију, која захтева тзв. кохерентне референтне и предметне ласерске снопове)]“, пише проф. др Дејан Раковић у раду „Квантно-холографске основе психосоматике и духовности“. Квантни физичар и биофизичар професор др Дејан Раковић, у емисији говори о актуелним научним сазнањима о природи свести и процесима мишљења. Ако је Универзум џиновски квантни холограм, како се то уклапа у квантну природу свести? Ако је све холографски кодирано на нивоу колективне свести, да ли то значи да је све предодредјено? „Последњих деценија проучавање феномена свести као најкомплексније когнитивне функције добија нови импулс – због дубоких потенцијалних фундаменталних и практичних импликација у медицини, науци и техници, филозофији, уметности и религији – уз наговештај појаве велике синтезе рационално-научног (класично-редукованог, у нормалним стањима свести) и креативно-религијског (квантно-кохерентног, у измењеним и прелазним стањима свести) модуса спознаје у оквирима (квантно-холографске) парадигме – са значајним доприносима и наше научне средине“, указује проф. др Дејан Раковић.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Спикер: Горан Костић

Тон-мајсторка: Сабина Недић

Дијалог култура 04.07.2010.

Тема: ГЕОНАСЛЕЂЕ И ГЕОТУРИЗАМ

„Геонаслеђа представљају репрезентативне узорке геодиверзитета, односно разноликости географских услова. Под објектима геонаслеђа подразумевамо све геолошке, геоморфолошке, педолошке, као и посебне археолошке вредности настале у процесу формирања земљине коре, њеног морфолошког уобличавања. Како би се неки од тих објеката прогласио геонаслеђем, он мора испуњавати следеће услове, односно поседовати следеће особине: реткост, тренутно стање, репрезентативност, разноликост, научни и едукативни критеријум“, указује Ђорђије Васиљевић, докторант из области геотуризма у раду „Могућности геонаслеђа Србије као националног бренда“ и додаје: „Крајем 20. века настао је појам промоције и интерпретирања геонаслеђа много широј публици. Та појава се дефинише као геотуризам и фокусирана је на промоцију геолошких и геоморфолошких места због њихових научних и друштвених вредности како би се осигурала њихова конзервација (заштита) ради њихове будуће употребе од стране научника, посетилаца (туриста) и рекреативаца. Дакле, у суштини, геотуризам представља процес препознавања и давања ширег значења објектима геонаслеђа који би требало да воде ка њиховој што бољој и ефикаснијој очуваности. Мере геоконзервације, у комбинацији са туристичком промоцијом, кључни су елементи геотуризма. Овде се свакако под геоконзервацијом подразумева активни менаџмент локалитета ради обезбеђивања очувања квалитета за разлику од чисте презервације која подстиче апсолутну непромењивост објеката – очување првобитног стања и превенције било какве промене.“ У емисији говори и Тин Лукић, постдипломац из геонаука. Ђорђије Васиљевић и Тин Лукић су чланови радне групе за истраживање леса при Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Спикер: Горан Костић

Тон-мајстори: Сабина Недић и Златоје Чоловић

Дијалог култура 20.06.2010.

Тема: БУШИДО

Једна од одредница Бушидо кодекса јесте: „Немам очи; стварам од бљеска муње своје очи“. Слободан Ненин, у књизи „Мач складног удраца – Бушидо“ у вези с тим поставља питање да ли смо ту на „Путу којим се ређе иде“?. Трагајући за одговором, промишља на следећи начин: „Ова реченица је заправо потпуно бесмислена јер односи Неба и Земље стварају тачно онолико «путева» колико је и наших «Ја». Да! Нико нема само једно, јединствено, целовито и непроменљиво «Ја». Свако од нас је у сваком тренутку ново, јединствено и непоновљиво биће. Илузија о јединственом, непроменљивом «Ја» такође је једна од последица неувиђања истине скривене копреном Маје. Увидети ту истину значи живети у складу са Зен пепоруком да увек морамо бити «овде и сада» без обзира на то ко је то «увек овде и сада». Ако је ишта нанело штету људској духовности, онда је то баш та заблуда, да себе видимо као нешто непроменљиво усред неумитног тока промена у односима свега око нас, па и у нама самима. Чак и на нивоу елементарне логике, народског «здравог разума», од кога, узгред, нема ничег разумнијег, то је потпуна глупост. Како је могуће да било шта непроменљиво трајно опстаје усред, на сваки начин, променљивог окружења? Како можете остати непроменљиви и себе сматрати «центром света», што у суштини свако од нас и јесте, усред несагледивог тока промена? Та илузија нам помаже да преживимо, она је у основи уметности «живљења», која није ништа друго до уметност заблуда и незнања. Она не може, неће или не сме да увиди да се свако од нас у сваком тренутку креће свим «путевима» истовремено. На њиховим раскшћима преплићу се односи Неба и Земље; на раскршћима путева који произилазе из преображавања односа Неба и Земље. Њих има колико и наших «Ја», а ми смо свесни баш оног само једног, додуше неопходног, али нипошто и најважнијег.“ Гост емисије је Слободан Ненин, по образовању филозоф и историчар уметности, а по професији новинар и уредник образовних и документарних програма на Телевизији Војводине, уједно – мајстор Аикида. Непосредан повод за сусрет с њим је његова књига „Мач складног ударца – Бушидо“.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Спикери: Јадранка Ковач и Горан Костић

Тон-мајстори: Далибор Видовић и Златоје Чоловић

Дијалог култура 06.06.2010.

Тема: Есеј: ВИЗАНТИЈСКА КУЛТУРА НА ЕВРОПСКОМ ЗАПАДУ И ИСТОКУ

У културолошким и историјским анализама најчешће пажњу усмеравамо на савремени тренутак и феномен продирања Западне цивилизације у све сфере живота других цивилизација са којима је она у прошлости долазила или данас долази у додир.

Та слика представља велико упрошћење погледа на културну мобилност и њене правце кретања: у неким историјиским периодима може се видети присуство других цивилизација и њихов одраз на Западну – нарочито у периоду када она још није била целовито оформљена, а онда када је то постала, могло би се приметити да су у њене темеље уграђена културна, сазнајна и уметничка достигнућа древних блискоисточних и медитеранских култура.

У тексту Византијска култура на Европском Западу и истоку Дренка Добросављевић бави се утицајем византијске мисли и византијског стваралаштва на европски Запад и Исток. Између осталог указује да се у више периода историје Западне Европе осећају различити утицаји византијске уметности и то не само у Равени, која и данас сија ’’златним добом’’ византијске културе из времена владавине Јустињана првог, за кога се каже да није било ни већег, ни просвећенијег покровитеља уметности. За разлику од европског Запада, где се утицаји Византије огледају пре свега у уметности и у различитим сферама живота – на Истоку, у Русији и југоисточној Европи, укључујући и нашу земљу, преовлађује утицај црквеног градитељства и списа, византијске литературе религиозног садржаја, духовног промишљања о питањима морала и верског живота у православљу.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајстор: Момчило Ђурђевић

Дијалог култура 23.05.2010.

Тема: ГИМНАЗИЈА „ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ“

Школа у порти цркве Светог Ђорђа у центру Новог Сада, први пут се помиње 1703. године као српска православна основна школа. Затим су се од 1731. до данас смењивале гимназије: Петроварадинска рождество-Богородичина гимназија српско-латинска, Државна гимназија Јозефа Другог, Римокатоличка гимназија, Српска православна велика гимназија, Државна мушка гимназија, Државна мушка реална гиманзија краља Александра Првог, Мађарска краљевска државна гимназија са српским наставним језиком, Мешовита гимназија, Прва и друга мешовита гимназија, Гимназија „Светозар Марковић“, Центар за образовање кадрова у друштвеним делатностима „Јован Јовановић Змај“ и коначно пре 20 година, поново Гимназија „Јован Јовановић Змај“. На путу дугом готово три века, година 1810. посебно се памти и то по обнови Саве Вуковића од Берегсова. О тој Гимназији, њеној историји, њеним славним наставницима и ђацима у Дијалогу култура Радио Новог Сада говори Петар Ђурђев, професор историје и историограф те школе. Гимназија је данас једна од најсавременијих у региону и централно место мотивисане средњошколске генерације Новосађана. Међународна размена ђака, учешће математичких талената на такмичењима, учешће драмске секције на фестивалима у иностранству, као и Гимназијског хора, учење светских језика, предстојеће организовање разреда са билингвалном наставом, део су савременог живота школе и припреме да њена матура буде призната у Европи.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Спикер: Горан Костић

Тон-мајсторке: Виолета Марковић и Марица Јунг

Дијалог култура 09.05.2010.

Тема: У СУСРЕТ НЕДЕЉИ МУЗЕЈА: МУЗЕЈИ И МУЗЕОЛОГИЈА

„У трећем веку пре наше ере, краљ Птоломеј Први Сотер у Александрији оснива прву институцију названу музеон. Александријски музеј је опремљен чувеном библиотеком, ботаничком баштом, опремом за астрономска осматрања, збирком уметничких предмета и слично. Замишљен је као место где се унапређује и предаје наука, где се приказују и доживљавају уметничка и књижевна дела. Била је то нека врста научно-истраживачког центра, универзитета за пружање енциклопедијског знања, који је финансирала држава. Али и много раније, пре појаве александријског музеона, у старој Грчкој, па и ранијим цивилизацијама постоје места – зграде налик данашњим музејима. Познато је, на пример, да су Вавилонци сакупљали предмете Сумераца, својих претходника у Месопотамији, још око 2123. године пре наше ере.“ Како је кроз векове текао развој идеје о чувању предмета као сведочанства прошлости? Када је настао концепт музеја модерног доба? Да ли се најсавременији погледи на музеолошку теорију евентуално поново приближавају концепту вишефункционалности Александријског музеја? Који су погледи теоретичара на музеје у будућности ? Како се образују музеолози? Када је настала међународна мрежа музеја и који су садржаји и облици њеног рада? Када су и на чију иницијативу настале манифестације Недеља музеја, Ноћ музеја и Светски дан музеја? О томе, као и о историјографији музеја од античких времена до наших дана говори члан UNESCO-вог Међународног савета за музеје, управник Музејског комплекса у Кулпину др Младенко Кумовић. Посебно говори и о Музејима у Војводини од 1847. до наших дана, чему је посвећена његова истоимена студија.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Спикерка: Јадранка Ковач

Тон-мајсторке: Марица Јунг и Виолета Марковић

Дијалог култура 25.04.2010.

Тема: ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ У КОНТАКТУ И УЗЛЕТ АУТОНОМИЈЕ МИШЉЕЊА

„Дугогодишње дружење с граматиком латинског и грчког језика развијало је способност логичког, системског мишљења и склоност ка лингвистичком формализовању, као и окретност у стварима концептуализације и терминологије. Захваљујући начину на који је већина професора с нама радила, ненаметљиво, али упороно, годинама, упутили смо се и пре студија, у коришћење научном литературом, и то не само на нашем језику. Али, изнад свега, чини ми се, благодарећи духу који је у школи владао научили смо или нам је, бар, било омогућено да усвојимо сазнајно продуктиван став да према свему треба развијати однос извесног скепитицизма и опрезне критичности, што не значи и површног или надменог критицизма без покрића и перспективе“. Та сећања професора др Дарка Танасковића на Класичну гимназију у Београду, коју су дјаци уписивали у узрасту петог основне школе, налазимо у првој књизи разговора Милоша Јевтића с њим „На истоку запада“ (Београд, 2000). Недавно је објављена „Аутономија мишљења“. У синтези, за Дијалог култура Радио Новог Сада, разговарали смо с проф. др Танасковићем полазећи од питања: Које мисаоне и духовне просторе отварају учење грчког и латинског језика, затим живих светских језика као што су енглески, француски, италијански и руски, те понирање у оријенталну филологију, турски и арапски језик, арабистичку лингвистику, персијску књижевност и свет ислама? Колико су темељна знања о цивилизацијама, њиховим религијама и културама пут до сваког саговорника у дијалогу? Дарко Танасковић предаје предмете: Арапска књижевност, Основи исламске цивилизације, Исламски фундаментализам, Расколи у исламу, Ислам и хришћанство, Религије и међународни односи, Цивилизације у контакту и Цивилизацијска анализа. Тај научник – од 1995. до 1999. обављао је дужност амбасадора наше земље у Турској, а од 2002. до 2008. при Светој Столици у Ватикану.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Спикери: Јадранка Ковач и Горан Костић

Тон-мајстори: Атила Францишковић и Марица Јунг

Дијалог култура 11.04.2010.

Тема: АРХИТЕКТУРА У ВОЈВОДИНИ XX ВЕКА

„Назив књиге јесте Архитектура у Војводини XX века“, указује аутор тог капиталног дела Владимир Митровић, вршилац дужности директора Музеја Војводине. „Међутим овде је примењена теорија такозваног продуженог XX века. Као што знате, 1900. године ништа се није десило. Десило се 1914., тако да XX век фактички почиње 1914. Међутим, постоје теорије које сматрају да је то сувише узак оквир за посматрање оваквих тема као што је архитектура и да се године морају вратити уназад. Ја лично сам применио ту теорију тако да сам кренуо од времена дуализма, дакле од седме/осме деценије XIX века, јер се у том периоду, у тих двадесет – двадесетпет година, по мом мишљењу, створила нека база како урбанистичка, али тако и нека грађанска база, јер су до тада наше грађевине биле или искључиво везане за војску или за храмове и тек по нешто мало за грађанску архитектуру…“. На стотине се броје чланци, прикази и парцијалне студије историчара архитектуре Владимира Митровића, током протеклих двадесетак година. Његова студија Архитектура у Војводини XX века представља круну његовог истраживачког рада у тој области. Владимир Митровић у Дијалогу култура Радио Новог Сада говори о развоју градова и архитектонских и уметничких стилова кроз поједина историјска раздобља: до пада Аустроугарске монархије, у време Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца односно Краљевине Југославије (1918–1941), у време ФНРЈ/СФРЈ (1945–1990) и у времену данашњем и кроз архивалијама поткрепљеним причама о настанку појединих палата и о биографијама њихових твораца.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Спикер: Горан Костић

Тон-мајстори: Јован Гајић и Марица Јунг

Дијалог култура 28.03.2010.

Тема: ДОКУМЕНТАРНО ТВ ИСТРАЖИВАЊЕ

Међу љубитељима телевизије све је више оних који као садржаје преферирају документарне и путописне емисије и етнолошка, историографска или научна истраживања преточена у аудио-визуелну форму доступну знатижељној популацији увек жедној знања. Када је реч о научном или научно-стручном истраживању, осим резултата, валоризује се и истраживачев методолошки поступак, предмет, обухват и мериторност анализе. Када је реч о документарним истраживањима, као и новинарском истраживању, медијски сензибилитет и естетика и језгровитост аудио-визуелног језика, јесу наизглед невидљива, али неопходна луча која води истраживача и гледаоца. Да ли је документарни, посебно етнолошки, историографски или археолошки филм само заустављено време, само и запис баштине једног поднебља или оживљено време зарад сећања у будућности – јесте такође питање на које најмериторније одговара сам програм, свако појединачно остварење. О документарном стваралаштву у данашњем издању Дијалога култура Радио Новог Сада говори Светлана Миљанић, руководилац Документарно-образовног и школског програма Телевизије Војводине, аутор, сценариста и редитељ образовних емисија из етнологије, историје, екологије, археологије, књижевности у појединачним емисијама и серијама попут Зашто нема, Трагови, Историја – Мит – Савременост, ТВ записи и Баштина.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Спикерка: Јадранка Ковач

Тон-мајсторка: Марица Јунг

НАПОМЕНА: У емисији се емитују у аудио фороми неколико одломака из ТВ емисија Светлане Миљанић, као илустрација њеног стваралаштва.