Дијалог култура 14.03.2010.

Тема: ИНДУСТРИСКО, НАУЧНО-ТЕХНИЧКО И ТЕХНОЛОШКО НАСЛЕЂЕ

Наука, техника, индустрија и нове технологије су битан елемент европске, светске цивилизације, те су знамења тог наслеђа међу најзначајнијим обележјима наше и светске културне баштине. Опште је место да је индустријска револуција настала у осамнаестом веку, када је ручну производњу почела да замењује парна машина. Убрзо потом она је нашла примену и као погонско средство. Тако је развој машинства добио на убрзању не само у индустрији и рударству него и на пољу комуникација, посебно у другој половини деветнаестог века. Рударство и индустрија су тада били међусобно условљени, јер су парне машине морале бити од чврстих руда, од железа, а и да би се вода загревала био је потребан угаљ… И тако је почела прича о индустријској револуцији крајем осамнаестог и почетком деветнаестог века. Индустријско и техничко-технолошко наслеђе и комуникационе технологије из тог времена па до краја двадесетог века, чији су симбол постале роботика и интеракције, развојне условљености информационих технологија и савремене науке – јесу предмет пажње свих актера очувања светске културне баштине. Појединачни научно-технички музеји, који се у индустријски развијеним земљама појављују већ између два светска рата, почетком седамдесетих година двадесетог века, на подстицај UNESCO-а се чак умрежавају, због тога што је сазрела свест о томе да је потребно индустријско и научно-технолошко наслеђе што је могуће више сачувати као спомен на једно доба развоја човечанства. Тако је велики број напуштених индустријских објеката широм Европе успешно ревитализован архитектонским адаптиацијама и оживљен новим садржајима и музеолошким функцијама. Уједно, најширу могућу подршку добили су и добијају пројекти који имају за циљ очување баштине индустријског наслеђа на местима где су затечени, где им беше изворна намена, као и попис и окупљање разних машина, старих локомотива, аутомобила, авиона, фото-апарата, радио и ТВ апарата, камера, помагала у домаћинству и уређаја у најширој употреби, те спречавање њиховог физичког пропадања и, коначно, ширење културе очувања и вредновања културно-историјског и едукативног значаја индустријског, техничког и научно-техничког наслеђа. Гост овог изадња Дијалога култура Радио Новог Сада је Богдан Станић, носилац израде елабората за оснивање техничког музеја „Теслијанум“ у Новом Саду, секретар Народне технике Војводине и председник Удруђења проналазача Нови Сад.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Спикери: Мирјана Војводић и Горан Костић

Тон-мајсторка: Марица Јунг

Дијалог култура 28.02.2010.

Тема: ГЕОГРАФИЈА, ДЕМОГРАФИЈА И ТУРИЗАМ

Повод: Четрнаеста међународна конференција историјске географије одржана у Јапану и рад којим је учествовао ПМФ Универзитета у Новом Саду

„Миграције представљају покретљивост становништва. Код нас оне подразумевају сваки облик покретљивости (трајно пресељење и дневно кретање становништва), док се у светској литератури под миграцијама подразумева само трајна промена места становања. Миграције представљају и просторно-временски феномен – показатељ карактеристичних односа међу људима. Простор Војводине, као и читав свет, захваћен је сталним кретањем становништва. Ови покрети се дешавају из више разлога. Један од основних разлога је тежња људи за социо-економским преображајем сопственог статуса, као и промене у начину живљења. Људи најчешће мењају место сталног боравка из економских разлога, међутим, уз развој друштва честе су и верске, политичке и миграције из националних побуда. Дешавају се принудно или добровољно, масовно или појединачно и плански или стихијски“, између осталог, наводи се у раду групе аутора са Новосадског универзитета, посвећеном планској колонизацији Војводине у првој половини двадесетог века. Тај рад, недавно предочен у Јапану на Четрнаестој међународној конференцији историјске географије, непосредан је повод нашем разговору с др Анђелијом Ивков-Џигурски, помоћницом директора Департмана за географију, туризам и хотелијерство Новосадског универзитета о географији у оном опсегу дисциплина које данас та наука обухвата. Уједно, трагамо за одговором на питање: у којим се све правцима окрећу знатижељни погледи савременог географа? Др Анђелија Ивков-Џигурски, помоћница директора Департмана за географију, туризам и хотелијерство Новосадског универзитета на основним студијама предаје: Географске основе етнологије, Иновације у настави географије и Анимација у туризму. На дипломским академским – мастер студијама држи наставу из предмета: Наставни објекти и средства рада у настави географије и Екскурзиони и излетнички туризам. Др Анђелија Ивков Џигурски аутор је преко 100 радова и 8 књига.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Спикер: Горан Костић

Тон-мајстори: Виолета Марковић и Марица Јунг

Дијалог култура 14.02.2010.

Тема: БИЛИНГВИЗАМ И УПОРЕДНЕ ЈЕЗИЧКЕ АНАЛИЗЕ

Префиксација придева у словачком и српском језику, Придевске сложенице у словачком и српском језику, Поглед на именичке сложенице кроз призму два језика, Именички аугментативи у словачком и српском језику – грађење и семантика, Називи за обележавање родбинских односа у словачком и српском језику, Словачко-српска спонтана контрастивна анализа на предшколском узрасту – само су неки од радова др Ане Макишове, доценткиње на Филозофском факултету Новосадског универзитета. С др Аном Макишовом разговарамо о лингвистици, билингвизму и његовим феноменима, о упоредним језичким анализама српског и словачког језика, о образовању на словачком језику у нашој земљи и језичкој културној баштини. „На наставној групи Словачки језик и књижевност до сада је дипломирало преко 100 студената… Они су сада наставници и професори у вишим разредима основних, средњих, на вишим и високим школама, језички уредници, раде као новинари, преводиоци, библиотекари, као стручњаци у појединим издавачким предузећима, у институцијама културе, медијима. … Одсек за словакистику на Филозофском факултету у Новом Саду представља најјачи словакистички центар ван Словачке“, пише, између осталог др Ана Макишова у раду „Словачки књижевни језик у настави код словачке популације у Војводини“.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Спикерка: Јадранка Ковач

Тон-мајстори: Марица Јунг, Далибор Видовић и Јеролим Зарифовић

Дијалог култура 31.01.2010.

Тема: ВЛАДАВИНА ЗАКОНА – ВРЕДНОСТ 21. ВЕКА ИЛИ МЕЂАШ ЦИВИЛИЗАЦИЈСКОГ ПРЕОКРЕТА?

О одређењу подручја политичких наука, о политичкој култури, о противречности политичке воље и правног рација, о коренима политичких идеја и институција као трагањима за одговорима на изазове друштвеног живота; о изазовима и прекретницама савремене цивилизације, те о значају владавине закона и мудрости у законима и значају етике у политици као услову даљег цивилизацијског развоја и могућег цивилизацијског преокрета – у емисији разговарамо с политикологом и правником, академиком Војиславом Становчићем, чија се дела оцењују као најзначајнија и најобухватнија у нашој политикологији у њеној полувековној историји. У емисији академик Становичић износи и поглед на актуелне проблеме пред којима се налазе политичке науке. У вези с тим, између осталог, указује на: „Велике проблеме имају политичке науке, а ти проблеми долазе из политичког живота. …. У Политичкој теорији ја сам то на почетак ставио, да су политичке идеје и институције одговори на изазове живота људи, изазове друштвеног и политичког живота. Који су то данас изазови? Један од великих изазова је што човечанство не може да спречи сукобе, него сукоби стално избијају и ти сукоби односе велики број људских жртава, а уништавају оно што представља цивилизацију, уништавају материјална добра, услове живота људи и тако даље. То је један од највећих изазова. Тај изазов има више узрока. Први узрок, најчешћи и стално присутан јесте људска природа. Наиме, људи који имају неку моћ хоће да доминирају над новим људима, новим територијама, новим изворима неких богатстава или руда или материјала или путевима морским или нечим другим. И то је тешко видети да ће то престати, да ће се то зауставити. Људи су и агресивни у принципу (…) Други узрок су велике неуједначености, велике диспропорције између концентрације богатства на једној страни а сиромаштва на другој страни. Ту се ради о једном малом броју држава које су релативно богате и великом броју држава где велика маса, две трећине или више становништва земље живи у врло лошим условима и у врло великој сиротињи и сиромаштву. Трећи је узрок … (што) у свету постоји мање од 200 држава а постоји неколико хиљада политички релевантних етничких група од којих би већина хтела да створи своју државу ……“.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајстори: Атила Францишковић и Марица Јунг

Дијалог култура 17.01.2010.

Тема: БИОФИЗИКА

Кључне речи: Биофизика, интердисциплинарна наука, која проучава биолошке системе и појаве користећи принципе физике, рођена је половином прошлог века, добила нови замах 70-тих година, а данас, крајем прве декаде 21-вог века налази се у самом врху пирамиде коју чини научни корпус, трагајући за све дубљим и дубљим сазнањима која се тичу феномена живота и когнитивних процеса. О граничним сазнајним областима чије међузависности су изнедриле биофизику; о дометима фундаменталних наука које је биофизика, као превасходно примењена наука, повратно, у својеврсном феедбацк-у, померила; о досадашњим сазнајним достигнућима биофизике и њиховој примени; те о најактуелнијим питањима биофизике и учешћу наших научника у тим истраживањима – разговарамо с биофизичарем, др Миљком Сатарићем, редовним професором Новосадског универзитета, дописним чланом САНУ.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Спикерка: Мирјана Војводић

Тон-мајстори: Виолета Марковић и Влада Ракић

Дијалог култура 03.01.2010.

Тема: ТАЈНЕ СВЕМИРА – ТАМНА МАТЕРИЈА

Повод: Предавање Свимир који недостаје: Прича Вере Рубин

„Свемир који познајемо чини свега 4% укупног свемира. Другим речима, све што видимо у свемиру чини 4%, од онога што постоји у њему и онога што познајемо, дакле – све звезде, све честице и сва материја из које смо и ми саздани. Остатак чини тамна материја…“, чули смо недавно на предавању Свимир који недостаје: Прича Вере Рубин у Коларчевој задужбини у Београду. Предавање је одржала астрофизичар др Тијана Продановић доцент на Департману за физику Универзитета у Новом Саду. „У астрофизици придодаје се придев таман за оно о чему мало или ни мало не знамо. Отуда и тамна материја и тамна енергија…“. У емисији др Тијана Продановић скреће пажњу на досадашња сазнања која указују на постојање тамне материје и на актуелне хипотезе у погледу тога шта тамана материја заправо јесте. Уједно осветљава биографију Вере Рубин, астрофизичарке која је прва била на трагу тог феномена. Др Тијана Продановић открива и тајну покретног планетаријума који је један од пројеката за популаризацију астрономије међу децом посебно у мањим срединама. Тај и други пројекти који су лансирани у управо протеклој Међународној години астрономије имају и своје блогове. Наша гошћа и емисија Вас позивају да их посетите.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајстори: Виолета Марковић и Влада Ракић