Структура студијског програма

Врста студија

Студијски програм МАС Рачунарске науке обухвата мастер академске студије из области рачунарских наука на Универзитету у Новом Саду, које се изводе на Природно-математичком факултету.

Стручни, академски, односно научни назив

По завршетку студија стиче се звање другог степена мастер информатичар.

Структура студијског програма

Овај студијски програм дефинише 3 обавезна предмета са укупно 20 ЕСПБ. Такође, обавезна је израда и одбрана мастер рада који носи 20 ЕСПБ, стручна пракса која носи 3 ЕСПБ и истраживачки рад за мастер рад који носи 7 ЕСПБ.

Изборна настава на студијском програму је подељена у 25 изборних предмета из којих је потребно одабрати довољан број поена да се достигне 120 ЕСПБ.

Садржаји обавезних предмета односе се на припрему, планирање и праћење софтверских пројеката, као и на критичку оцену и анализу пројекта; квалитативне и квантитативне методе научног и стручног истраживања у области рачунарских наука; критичку анализу фактора од утицаја на одржавање равнотеже између ефикасности посла, сагласности са законом и професионалне праксе у области рачунарских наука. Завршни (мастер) рад треба обавезно да садржи: предмет теме рада; преглед постојећег стања предметне области; циљ рада; добијене резултате рада.

Изборним предметима знање студената се употпуњује савременим и опште прихваћеним теоријама, методама и практичним вештинама потребним за њихов будући позив из анализе алгоритама, формалних и програмских језика, интелигентних система, као и из сложенијих, неопходних математичких теорија и метода. Изборни предмети такође обухватају савремене аспекте у области софтверског инжењерства (моделовање и дизајн софтверских архитектура; објектно-оријентисани развој софтвера; софтверске компоненте и слично). У оквиру овог студијског програма дозвољено је бирати предмете са других активних студијских програма у оквиру Факултета до 24 ЕСПБ уз одобрење шефа студијског програма и Већа Департмана за математику и информатику.

За упис на Мастер академске студије могу конкурисати лица која су завршила основне академске студије (по Закону о високом образовању) у трајању од бар 3 године, након извршене еквиваленције положених испита и остварених минимум 180 ЕСПБ. Услови уписа на мастер академске студије наведени су у Правилнику о упису студената на студијске програме Природно-математичког факултета. Постоји могућност преласка са једног на други студијски програм користећи пренос бодова за исте или сродне предмете. Критеријуми и услови преношења ЕСПБ прописани су Општим актом Природно-математичког факултета у Новом Саду.

За извођење наставе користе се класичне методе, као и савремене методе применом рачунарске и комуникационе опреме. На предавањима, за обраду наставних садржаја, користи се аудиторна метода уз коришћење рачунарске опреме. Вежбе се реализују у рачунарским учионицама на одговарајућем софтверском окружењу.

Трајање студија

Студије трају две године, а њихова укупна вредност је 120 ЕСПБ.

Бодовна вредност предмета

Бодовна вредност сваког предмета исказана је у табели распореда предмета по семестрима и годинама студија, као и у табелама спецификације предмета.

Завршни рад

Студијским програмом је предвиђена израда завршног рада. Завршни (мастер) рад треба обавезно да садржи: предмет теме рада; преглед постојећег стања предметне области; циљ рада; добијени резултати рада.

Предуслови за упис предмета

Предуслови за упис појединих предмета или групе предмета су назначени у табелама спецификације предмета.

Сврха студијског програма

Основна сврха овог студијског програма је школовање стручњака из области информатике, са акцентом на усмерење ка рачунарским наукама. Овај студијски програм покрива области рачунарских наука, софтверског инжењерства и информационих технологија које су препознате као кадровски неопходне за развој друштва базираног на знању, односно информационог друштва, које је већ значајно развијено у земљама Европске уније.  Акценат се последњих година додатно ставља на различите приступе Веб технологија које су неопходне за рад у привреди. Наведени студијски програм покрива део који се односи на софтверску индустрију, односно на развој и примену софтверских система.

Србија је почев од 2000. године такође изложена повећаној потреби за информатичким кадровима због повећаних инвестиција и појаве страних компанија и стандарда како у области информатике, тако и у другим областима које имају потребу за информатичком подршком.

Циљеви студијског програма

Циљеви студијског програма су следећи:

  • Оспособљавање за успешан како индивидуални тако и тимски рад.
  • Разумевање и критичка оцена информационих захтева софтверских система.
  • Упознавање са техникама управљања софтверским пројектима.
  • Развој интелигентних система.
  • Обезбеђивање основе за теоријско разумевање модерних метода за претраживање, обраду и анализу података различитих врста, као и примену метода у пракси.
  • Разумевање и примена алгоритама рачунарске графике.
  • Дизајнирање и имплементација дистрибуираних система.
  • Пројектовање и креирање компајлера за програмске језике.
  • Разумевање математичких основа рачунарских наука.
  • Образовање свестраних стручњака из области информатике, који ће бити у стању да учествују у раду софтверских тимова и да дају допринос изучавању рачунарских наука, као и да решавају нестандардне проблеме који се јављају у информатичкој пракси.
Компетенције дипломираних студената

Опис општих и предметно-специфичних компетенција студената

Опште и предметно-специфичне компетенције су:

  • Управљање пројектима у свим фазама развоја софтверских система.
  • Примена научних односно стручних метода у реализацији пројеката у области рачунарских наука и информатике.
  • Придржавање етичких и друштвених норми у реализацији пројеката.
  • Уже-стручна знања из области рачунарских наука.

Опис исхода учења

Исходи учења су:

  • Развија софтверску подршку у широком спектру примена, укључујући и одређене области математике.
  • Научно-истраживачку делатност на универзитетима и научним институтима и самосталан научни рад.
  • Разумевање и коришћење напредних структура података и алгоритама.
  • Разумевање техника моделовања и рендеровања у рачунарској графици.
  • Разумевање напредних концепата функционалних програмских језика и предности хибридних програмских језика.
  • Разумевање техника конструкције компајлера и њихову примену у превођењу текстуалних података из једног у други облик.
  • Креативан и успешан рад, како индивидуално, тако и за рад у интердисциплинарном тиму, на извршавању сложених софтверских пројеката.
  • Познавање техника и модела дистрибуираног програмирања са фокусом на скалабирне платформе и модерна окружења за дистрибуирану обраду великих и комплексних скупова података.
  • Разумевање теорије пословне интелигенције, концепата и техника које су неопходне за решавање реалних пословних проблема.
  • Савладавање принципа и функционисања техника машинског учења, као и њихове имплементације и примене на проблемима из реалног света.
  • Познавање модерних алгоритама, техника и модела за прикупљање, индексирање и претраживање информација.
  • Познавање напредних концепата оперативних система.
  • Критичку оцену тренутне поделе критичних система укључујући и међународне стандарде и коришћење формалних метода у животном циклусу критичних система.
  • Разумевање математичких теоријских основа рачунарских наука, и њихову примену у информатичкој пракси.
  • Познавање најновијих истраживачких смерова и достигнућа у области рачунарских наука.
Курикулум

Овај студијски програм дефинише 3 обавезна предмета са укупно 20 ЕСПБ. Такође, обавезна је израда и одбрана мастер рада који носи 20 ЕСПБ, стручна пракса која носи 3 ЕСПБ и истраживачки рад за мастер рад који носи 7 ЕСПБ. Сви ови обавезни елементи заједно носе 50 ЕСПБ, што је 41.66% од неопходног броја бодова за завршетак студија.

Изборна настава на студијском програму је подељена у 25 изборних предмета из којих је потребно одабрати довољан број поена да се достигне 120 ЕСПБ. За сваки изборни предмет дефинисан је семестар од ког је доступан. Изборни предмети су подељени на предмете који се одржавају у зимском семестру (16 предмета, са укупно 101 ЕСПБ) и предмете који се одржавају у летњем семестру (9 предмета, са укупно 54 ЕСПБ). Студент је у могућности да бира предмете из зимског семестра на различитим годинама у зависности од семестра од којих су предмети доступни. Изборни предмети обухватају специфичне (углавном стручно-апликативне и научно-стручне) информатичке садржаје, који употпуњују други ниво образовања информатичара.

Распоред предмета по семестрима и годинама студија

Изборна настава на студијском програму