Дипомирани географ (4 године, 240 ЕСПБ) – модули: Геоинформатика, Геоекологија – 2016/2017-2022/2023

Назив и циљеви студијског програма

Назив студијског програма је Основне академске студије – Дипомирани географ (4 године, 240 ЕСПБ).

Студенти се у четвртој години опредељују за један од два изборна модула:

Дипомирани географ (4 године, 240 ЕСПБ) – геоинформатичар или Дипомирани географ (4 године, 240 ЕСПБ) – геоеколог,

при чему по завршетку студијског програма кандидат добија назив:

Дипломирани географ-геоинформатичар или Дипломирани географ – геоеколог (у додатку дипломе).

Циљ студијског програма је савлађивање гранских (физичка географија и друштвена географија) и међугранских географских (регионална географија) садржаја као и мултидисциплинарних садржаја из области геоинформатике и геоекологије који чине синтезу најновијих достигнућа из области геонаука, нарочито оних које на актуелан и одговарајући начин одражавају и решавају проблеме савременог човечанства унутар геопростора. Карактер и врста достигнућа у географским истраживањима се овим наставним програмом одражавају тематском концепцијом наставних предмета.

Врста студија и исход процеса учења

Студије се изводе, зависно од броја уписаних студената, њиховог интересовања и резултата које постижу током студија. У том смислу се примењују директне, индиректне и друге методе наставног рада. Од метода користе се монолошка метода, дијалошка (претежно хеуристичка), графичка, илустративно-демонстративна, експериментална метода, теренски рад, писање семинарских радова и њихова одбрана, итд. Студије трају четири године. Број часова и врста часова према примењеним облицима, методама рада и уопште наставној технологији одређена је за сваки предмет.

Стручни, академски, односно научни назив

Дипломирани географ-геоинформатичар или Дипломирани географ – геоеколог (у додатку дипломе).

Бодовна вредност предмета

Бодовна вредност сваког предмета исказана је у табели распореда предмета по семестрима и годинама студија, као и у табелама спецификације предмета.

Завршни рад

Студијским програмом је предвиђена израда завршног рада.

Предуслови за упис предмета

Предуслови за упис појединих предмета или групе предмета су назначени у табелама спецификације предмета.

Прелазак са других студијских програма

Прелазак на студијски програм са других сродних студијских програма може се вршити преношењем ЕСПБ. Критеријуми и услови преношења ЕСПБ прописани су општим актом Природно-математичког факултета у Новом Саду.

Предмети су груписани у четири категорије, и то:

1. Академско-општеобразовни (14,5%)

2. Теоријско-методолошки (21,2%)

3. Научни (34,3%) и

4. Стручно-апликативни предмети (42,2%).

Бодовна вредност студијског програма је 240 (245) ЕСПБ (60/61 ЕСПБ у прве три студијске године, односно 60 ЕСПБ у четвртој, при чему обавезан дипломски рад носи 17 ЕСПБ.

Сврха студијског програма Дипломирани географ јесте образовање студената за препознатљиве и јасне професије и занимања. Студијски програм обезбеђује стицање компетенција које су друштвено оправдане и корисне. Геоинформатика и геоекологија представљају интердисциплинарне науке које изучавају међусобни утицај абиотичких и биотичких фактора унутар географског простора. Просторни проблеми везани за рељеф, воде, климу, земљиште и остале абиотичке факторе геопростора у вези су са биотичком и антропогеном компонентом и чине основни предмет изучавања студијских програма, Дипломирани географ- геоинформатичар, односно Дипломирани географ- геоеколог.

Као интердисциплинарне науке, на студијским програмима смера Дипломирани географ користе се различите савремене научно-истраживачке методе, како географских тако и осталих сродних природних наука чија је заједничка компонента примењивост у геопростору. Студенти ће бити обучени да користе методе истраживања примењених географских дисциплина (примењене геоморфологије, хидрологије, климатологије, педологије) али и блиских природних наука биологије и хемије. Теренска истраживања представљају основ за прикупљање података на смеру Дипломирани географ. Приликом анализе прикупљених података користе се знања и вештине мултидисциплинарних наука, како из области геонаука, тако и из области информатике, статистике и математике. Студенти се оспособљавају да прикупљене али и анализиране податке складиште у системе и карактеристичне базе које су основ за трајан и квалитетан приступ геоподацима. Ове податке (прикупљене или анализиране) могу да прикажу и визуелним методама применом картографских метода и решења и  савремених информационих технологија (Географски информациони системи). Студенти ће бити оспособљени да јасно и недвосмислено прикажу добијене резултате, као и да на основу истих дају могуће предлоге за решења проблема унутар геопростора.

Током четворогодишњег школовања на основним академским студијама студенти смера Дипломирани географ пролазе кроз две формалне фазе студирања. У првом трогодишњем периоду стичу знања из области геонаука, да би се у четвртој години определили за један од два понуђена модула,  Дипломирани географ- геоинформатичар, односно Дипломирани географ- геоеколог. Током четврте године студенти стичу знања која су прилагођена изабраном модулу.

Сврха студијског програма је у складу са основним задацима и циљевима Природно-математичког факултета и Департмана за географију, туризам и хотелијерство.

Циљеви студијског програма укључују постизање компетенција и академских вештина као и методе за њихово стицање. Циљеви такође укључују развој креативних способности и овладавање специфичним практичним вештинама потребним за обављање професије смера Дипломирани географ.

Циљеви студијског програма су у складу са основним задацима и циљевима високошколске установе на којој се дати програм изводи.

Основни циљеви студијског смера Дипломирани географ – геоинформатичар, односно Дипломирани географ – геоеколог базирани су на:

1. Усвајању метода за идентификовање проблема у геопростору;
2. Оспособљавању за аналитичко-синтетички приступ геопроблемима;
3. Усвајање знања из мултидисциплинарних области као што су   геоинформатика и геоекологија;
4. Стицање вештина и знања за анализу геопросторних података по специфичним методама примењених географских дисциплина;
5. Стицање вештина и знања за анализу геопросторних података по специфичним методама биологије и хемије;
6. Стицање вештина и знања за анализу геопросторних података по специфичним методама информатике, статистике и математике;
7. Циљ стицања знања о манипулисању, складиштењу и интерпретацији геоподатака;
8.  Стицање вештина за визуелизацију и графичко представљање геоподатака.

1. Усвајање метода за идентификовање проблема у геопростору једна је од полазишних тачака на смеру Дипломирани географ. Циљ је да студенти стекну комплексна географска знања и да на основу њих могу да дефинишу и препознају сваки проблем у геопростору;
2. Оспособљавање студената за примену аналитичко-синтетичке анализе проблема унутар геопростора представља важну методолошку карику приликом интердисциплинарних проучавања;
3. Циљ је да студенти усвоје геоинформатичка и геоеколошка знања која својим мултидисциплинарним карактером представљају надградњу на основна географска знања;
4. Циљ је да студенти овладају истраживачким методама које се користе у савременим примењеним географским истраживањима. Ова знања и вештине су неопходне како за савремена научна истраживања и анализу тако и за предлоге решења проблема у геопростору;
5. Циљ је да студенти овладају истраживачким методама које се користе у савременим примењеним биолошким и хемијским истраживањима. Ова знања и вештине су неопходне како за савремена научна истраживања и анализу тако и за предлоге решења проблема у геопростору;
6. Циљ је да студенти овладају истраживачким методама које се користе у савременим примењеним истраживањима из области информатике, статистике и математике. Ова знања и вештине су неопходне како за савремена научна истраживања и анализу тако и за предлоге решења проблема унутар геопростора;
7. Стицање знања и вештина у циљу манипулисања, складиштења и интерпретације геоподатака је битан сегмент за разумевање геопростора али и природних и друштвених законитости које важе у њему;
8. Оспособљавање студената за визуелно и графичко представљање података добијених на основу теренских истраживања или неког од метода анализе.

Опис општих и предметно-специфичних компетенција студената

Савладавањем студијског програма дипломирани географ-геоинформатичар и дипломирани географ-геоеколог студенти стичу следеће опште способности:

• Анализе, синтезе и предвиђања проблема у геопростору, последица и предлога за изналажење ефикасних решења за њихово ублажавање и отклањање;
• Овладавања разноврсним методама, поступцима и процесима у научним истраживањима;
• Развоја критичког и самокритичког мишљења и приступа приликом примене научних метода;
• Примене знања у пракси;
• Развоја комуникационих способности и спретности, као и сарадње са ужим социјалним и међународним окружењем;
• Способности управљања пројектним и истраживачким тимом;
• Комуникацију и интеракцију са сарадницима из сродних научних и других институција и јавношћу.

Савладавањем студијског програма Дипломирани географ-геоинформатичар студенти стичу следеће предметно-специфичне способности и компетенције:

• Темељно познавање и разумевање дисциплине одговарајуће струке;
• Решавање проблемских ситуација применом разноврсних научних метода и поступака;
• Повезивање основних знања из области геонаука и њихова примена употребом различитих сегмената  геоинформатичких система;
• Анализу података из базичних географских дисциплина применом геоинформатичких метода;
• За изградњу система за формирање база података у циљу складиштења, анализе и визуелизације географских података;
• Праћење, перманентно усавршавање и примену новина у струци;
• Развој вештина и способности при употреби геоинформатичких знања у оквирима делатности које подразумевају изучавање географског простора;
• За планирање и самоевалуацију сопственог професионалног развоја и усавршавања из области геоинформатике;
• За рад у научним институцијама са законски предвиђеним звањима;
• За рад у геодетским и картографским службама;
• За рад у појединим информатичким секторима;
• За рад у пољопривреди, шумарству, рударству и енергетици;
• За рад у транспортним предузећима као експерти за праћење просторних активности предвиђених законским оквирима;
• За рад  на одржавању система инфраструктуре;
• За рад у стручним, развојним и надзорним службама при органима управе;
• За рад у институцијама које се баве заштитом природе;
• За рад при војсци, полицији и осталим службама за хитне интервенције.

Савладавањем студијског програма Дипломирани географ-геоеколог студенти стичу следеће предметно-специфичне способности и компетенције:

• Усвајање савремених мултидисциплинарних садржаја и знања из области геоекологије;
• Анализу, идентификовање и решавање потенцијалних проблемских ситуација које проистичу из интеракције абиотичких, биотичких и антропогених фактора у геопростору;
• Повезивање основних знања из области примењене физичке географије и сродних наука и њихова употреба у различитим сегментима геоеколошких проучавања;
• Идентификовање геоеколошких проблема применом физичко-географских научних метода;
• Употребу геоподатака у анализи геоеколошких проблема;
• За предлагање решења геоеколошких проблема на основу раније идентификације и анализе;
• За изградњу система за формирање база геоеколошких података у циљу складиштења, чувања и касније анализе;
• Картирање и визуелно представљање геоеколошких проблема у географском простору;
• Праћење, перманентно усавршавање и примену новина у струци;
• Развој вештина и способности при употреби геоеколошких знања у оквирима делатности које подразумевају изучавање географског простора;
• За планирање и самоевалуацију сопственог професионалног развоја и усавршавања из области геоекологије;
• За рад у службама и управи заштићених природних подручја;
• За рад у геоеколошким, еколошким, геопросторним и сличним инспекцијама органа управе;
• За рад у геоеколошким и еколошким службама предузећа;
• За рад у институцијама које се баве заштитом природе;
• За рад у научним институцијама са законски предвиђеним звањима;
• За рад у геодетским службама;
• За рад у пољопривреди, шумарству, рударству и енергетици;
• За рад у стручним, развојним и надзорним службама при органима управе;
• За рад при војсци, полицији и осталим службама за хитне интервенције.