Kategorija: 2013.

Dijalog kultura 04.08.2013.

Tema: DRUŠTVENE NAUKE

Povod: Predstavljanje studije „Istraživanja u oblasti društvenih nauka u Srbiji: pregled stanja, karakteristični problemi i preporuke“

Istraživanja u oblasti društvenih nauka u Srbiji: pregled stanja, karakteristični problemi i preporuke je temat razgovora sa profesorkom dr Dubravkom Valić Nedeljković, šeficom Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Neposredan povod je istoimena studija koja je nedavno sprovedena i objavljena u izdanju Instituta ekonomskih nauka u Beogradu. Studija je deo projekta „Uspostavljanje dijaloga između zajednice istraživača i donosilaca odluka radi unapređenja kvaliteta istraživanja u društvenim naukama u Srbiji“, koji se realizuje u okviru Regionalnog programa podrške istraživanju u oblasti društvenih istraživanja na Zapadnom Balkanu (Regional Research Promotion Programme – RRPP). Program vodi Univerzitet u Friburgu, pod pokroviteljstvom Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC).

Prof. dr Valić Nedeljković u emisiji predstavlja publikaciju „Istraživanja u oblasti društvenih nauka u Srbiji: Pregled stanja, karakteristični problemi i preporuke“, sva njena poglavlja i njihove autore, univerzitetske profesore i naučne istraživače u nas. Reč je o sledećim tekstovima i istraživanjima: „Uloga i značaj nauke i znanja sa posebnim osvrtom na društvene nauke“, „Kapaciteti, prakse i problemi naučno-istraživačke zajednice u Srbiji“, „Finansiranje istraživanja“, „Pitanja vrednovanja naučnih rezultata“, „Položaj mladih istraživača u Srbiji“, „Ka unapređenju saradnje između naučne zajednice i kreatora politika u Srbiji“, „Osnivanje udruženja istraživača u oblasti društvenih nauka“.

Izvan samih društvenih i humanističkih nauka, prethodnih godina, pa i decenija, potpuno je izostalo kod nas promišljanje o značaju ovih nauka i njihovih istraživanja za samo društvo i njegov razvoj. Ova temeljna studija o stanju, problemima i preporukama, kao deo projekta „Uspostvljanje dijaloga između zajednice istraživača i donosioca odluka radi unapređenja kvaliteta istraživanja u društvenim naukama“ jeste u osnovi jedno fundamentalno istraživanje na kojem će se napajati i ostali dijalozi koji vrlo skoro u Srbiji predstoje. Kada to kažem, pre svegamislim na jedno od najaktuelnijih pitanja i prioriteta evropskog istraživačkog prostora, a to je uključivanje društvenih i humanističkih nauka, uz one prirodne i medicinske, u interdisciplinarna, multidisciplinarna i transdisciplinarna istraživanja radi rešavanja takozvanih velikih izazova i njihovih preokupacija, ne samo kao deo ciljeva Evropske strategije 2020, nego i kao deo realnosti pravaca razvoja multidisciplinarnih pristupa primenjenim istraživanjima.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstorke: Vojislava Vukelja i Marica Jung

Dijalog kultura 21.07.2013.

Tema: ARHEOLOGIJA I DIJALOZI KULTURA. DRUGA EMISIJA – ARHEOLOŠKA TOPOGRAFIJA BANATA I ARHEOLOŠKI PARKOVI KAO TURISTIČKI POTENCIJALI

„Ne treba arheologiju posmatrati kao istraživanje nekih nemih predmeta. Ti predmeti su bili vlasništvo nekih živih ljudi koji su nosili neku svoju svest, neku svoju ideju, način života. Suština i jeste u tome da preko arheoloških istraživanja što bolje uspemo da rekonstruišemo i zamislimo konkretan život sa svim svojim detaljima i ono šta su ti ljudi mislili i u šta su verovali, to je cilj tih istraživanja. Nisu cilj sami predmeti koje ćemo mi negde poređati i diviti im se zato što su oni stari nekoliko stotina ili hiljada godina, nego da dobijemo kompletnu sliku, da se na taj način vratimo u to vreme i shvatimo te ljude.“ Ova misao arheologa Stanka Trifunovića, najbolje ilustruje značaj rada, ne samo na iskopavanjima i tumačenjima predmeta i druge arheološke građe nego i rada na arheološkoj topografiji. Rad na topografiji pretpostavlja mnogo godina i decenija istraživanja i to pedalj po pedalj zemlje i sistematizovanja podataka po jedinstvenoj metodologiji, čije je utvrđivanje, već po sebi, naučno-stručni poduhvat. Upravo tome i to prvom takvom poduhvatu kod nas posvećena je ova druga emisija mini-serije „Arheologija i dijalozi kultura“.

Posle devet godina rada velikog broja stručnjaka, nedavno je objavljen prvi tom iz serije monografija Arheološka tografija Banata u izdanju Muzeja Vojvodine i Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Urednik tog izdanja, Stanko Trifunović, muzejski savetnik u Muzeju Vojvodine, uvodom objašnjava: „Podstaknuti nedostatkom koliko toliko celovite slike bilo koje arheološke pojave ili epohe, kao i veće teritorije, ali ne manje bitnim razlozima bolje zaštite arheoloških nalazišta, Muzej Vojvodine i Pokrajinski Zavod za zaštitu spomenika kulture u Novom Sadu odlučili su da daju novi doprinos arheološkoj topografiji Srbije, na prostoru Vojvodine. Taj doprinos vidimo kao redovan, sistematski i organizovani posao na tom problemu, kroz novi pristup i standardizaciju u evidentiranju arheoloških nalazišta. U saradnji sa kolegama iz Narodnog muzeja u Pančevu, 2004. godine pokrenut je projekat Sistematsko arheološko rekognosciranje severnog Banata. Kasnijim angažovanjem kolega iz Pančeva, taj posao proširen je na južni Banat, tako da se danas projekat naziva Arheološka topografija Banata, a u njega su osim pomenutih, pojednačno uključene i kolege sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, Arheološkog instituta i Gradskog muzeja u Vršcu.“ Monografija Arheološka topografija Banata prvi put na jednom mestu publikuje popis svih istraživanja, analizu nađene i prikupljene arheološke građe, opis stanja nalazišta i arheološki pregled, kao i mape i fotografije sa nalazišta, uz prethodno detaljno definisanu koncepciju kataloga lokaliteta. U kartonima arheoloških nalazišta pored podataka o nalazištu, poreklu referentnog zapisa, dokumentaciji, lokaciji, datovanju i topografskih podataka navedena je i relevantna stručna literatura.

U emisiji nas zanima: Zbog čega su važne arheološke mape i kako se one prave? Da li postoje evropski ili svetski standardi za izradu katloga? Ako slojevitost svakog nalazišta predstavlja poseban aspekt arheololoških iskopavanja i istraživanja, šta sve možemo videti u Kartonima arheoloških nalazišta obuhvaćenih Monografijom?

Takođe nas zanima fenomen naselja velikih razmera kasnog rimskog perioda u Banatu i Bačkoj, o lokalitetima u Padeju, okolini Subotice i Čurugu i koliko se kod nas promišlja o arheološkim lokalitetima kao destinacijama kulturnog turizma i mogućim arheološkim parkovima?

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstori: Vojislava Vukelja i Milan Guzijan

Dijalog kultura 07.07.2013.

Tema: ARHEOLOGIJA I DIJALOZI KULTURA. PRVA EMISIJA – PRIKRIVENO HRIŠĆANSTVO. ARHEOLOŠKA SVEDOČANSTVA O HRIŠĆANSTVU RIMSKOG I RANOSREDNJOVEKOVNOG DOBA NA PODRUČJU VOJVODINE. MILANSKI EDIKT, SIRIJUM, PODUNAVSKI BARBARIKUM, SLOJEVI I RAZMERE NASELJA ČURUG

„Rimska osvajanja teritorije današnje Vojvodine počinju poslednjeg veka stare ere, ali konačno ustanovljenje rimskih granica na Dunavu dešava se posle gušenja Panonskog ustanka 9. godine nove ere. Tako je fizički razdvojen prostor jedinstvene kulture poznolatenskog perioda, pa njeni nosioci sa desne obale Dunava, u Sremu, bivaju izloženi pritisku rimske države i kulturnoj asimilaciji od rimske kulture, kako se to u stručnoj literaturi naziva, procesu romanizacije. Sa leve obale Dunava, njihovi „rođaci“, ubrzo po uspostavljanju granice na Dunavu, bivaju izloženi pritisku novopridošlog nomadskog naroda, Sarmata, ali i stalnom težnjom rimske države da od svojih granica udalji varvare“, piše arheolog Stanko Trifunović u radu „Teritorija Vojvodine u anatičko doba – Arheološka saznanja“. Taj rad, kao i rad „Prikriveno hrišćanstvo – Arheološka svedočanstva o hrišćanstvu rimskog i ranosrednjovekovnog doba na području Vojvodine“ Stanka Trifunovića, kada se zajedno posmatraju, pružaju, nova, daleko celovitija saznanja o ranohrišćanskoj priči na tlu današnje Vojvodine, noseći nas arheološkim vremeplovom i artefaktima među stanovnike onoga vremena.

Otvaraju se pitanja: Rimskim osvajanjima, uspostavljanjem Limesa – koji kulturološki procesi se odvijaju s jedne i druge strane nove granice? Da li je zatečeno stanovništvo nestalo? Po čemu arheolozi prepoznaju gde je bilo hrišćana? Da li ih je bilo samo u Sirmijumu, kao razvijenoj urbanoj sredini – i kao jednom od centara Rimskog carstva ili je hrišćana bilo i u ruralnom zaleđu? Da li je hrišćanstva bilo i u podunavskom Barbarikumu, na prostoru današnjeg Banata i Bačke? Ko su bili glavni prenosioci hrišćanstva? Koje odgovore pruža arheologija i na pitanja: Posle donošenja Milanskog edikta 313 godine – šta se dešava s jedne i druge strane Limesa? Gde hrišćanstvo ostaje prikriveno?

Osim ovih centralnih pitanja u razgovoru sa arheologom Stankom Trifunovićem posebno nas interesuje i tajna fenomena uvećavanja – do vrlo velikih razmera – posle Panonskog ustanka 9. godine naše ere, onih naselja u Bačkoj i Banatu koja su zasnovana u poslednjim vekovima stare ere čime se Stanko Trifunović podrobno i sistematski bavi preko 15 godina, i čemu je najveći doprinos dao naselju koje je postojalo na prostoru današnjeg Čuruga. Za taj lokalitet Trifunović predlaže da se uredi u arheološki park koji će zauzeti značajno mesto u ponudi edukativnog i kulturnog turizma.

Polje istraživanja Stanka Trifunovića, muzejskog savetnika u Muzeju Vojvodine su kulture rimskog doba i ranog srednjeg veka. On je nosilac brojnih istraživanja i iskopavanja i rukovodilac projekta i nedavno objavljene prve knjige monografije „Arheološka topografija Banata“.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstori: Vojislava Vukelja i Milan Guzijan

Dijalog kultura 23.06.2013.

Tema: MARKETING KAO NAUČNA DISCIPLINA. DRUGA EMISIJA. SEGMENTACIJA TRŽIŠTA. DECA POTROŠAČI. KULTUROLOŠKE, SOCIOLOŠKE, DEMOGRAFSKE I PSILOLOŠKE DETERMINANTE FENOMENA

„Tradicionalne medije, televiziju, štampu i radio, sve više zamenjuju novi, pre svega internet i mobilni telefoni, koji mogu da postignu veći nivo interaktivnosti i individualnosti, što je dečiji primarni zahtev“, piše docentkinja dr Jelena Filipović u knjizi „Mali kupci – veliko tržište“. U tom i drugim njenim radovima koji su posvećeni deci kao potrošačima, odnosno ciljnom, marketingu ona primećuje da su deca novi, sofisticiraniji potrošači i zaključuje da su potrebni i posebni modeli komunikacije sa tom grupom potrošača. Ona piše: „Dugo vremena pogrešno je smatrano da se deca u potrošnji ponašaju isto kao odrasli, pa su im nuđeni isti proizvodi i korišćene iste promotivne strategije. Međutim, sa „bejbi bumom“ koji se desio u Americi pedesetih godina 20. veka, situacija se značajno menja. Deca počinju da raspolažu većim novčanim sredstvima, dobijaju više zaduženja u domaćinstvu, menja se struktura porodice, ranije se osamostaljuju i počinju da prate globalne popularne trendove“. To što deca kupuju proizvode i usluge svojim novcem, značajno utiče na porodične kupovine, a oni predstavljaju i „buduće“ tržište, pa se mogu posmatrati kao najlukrativniji segment od svih postojećih na tržištu, ukazuje ona.

Koji sociološki, kulturološki i psihološki fenomeni se uočavaju i koje demografske i druge determinante su deo te priče?

O kom i kakvom je tržištu reč? Kako mu pristupaju marketinški stručnjaci?

O tome razgovaramo u ovoj drugoj emisiji iz mini-serijala „Marketing kao naučna disciplina“ s docentkinjom dr Jelenom Filipović, autorkom mnogih istraživanja posvećenih deci kao potrošačima i relaciji marketing i milenijumska generacija, kao i radova koji se odnose na internet marketing.

Gde, kada i kako deca formiraju prve potrošačke navike? Da li se razlikuju one kod nas i one u visokorazvijenim zemljama Evrope i Amerike ili u drugim delovima sveta, a imajući u vidu i urbane i ruralne sredine kao značajne determinante?Kako se menjao kroz vreme proces potrošačke socijalizacije? Koje promene su najuočljivije i koji ih faktori uslovljavaju?U različitim uzrastima dece razlikuju se i potencijalne perspektive u načinu razmišljanja i percepcija. Koje faze razvoja dečije inteligencije teoretičari razlikuju i kako se saznanja o tome koriste u marketinške svrhe?

Dakle, u ovoj emisiji govorimo o tome kako uočeni kulturološki, sociološki, demografski i psihološki fenomeni mogu postati, a u razvijenim ekonomijama to već jesu, pokazatelji za formiranje brendova ili promotivne kampanje.

Takođe nas interesuje: ako se u koncipiranju reklama primenjuju rezultati temeljnih istraživanja psihologije deteta i njegove perspektive razmišljanja u različitim uzrastima, a u analizi tržišta posebno proučavaju ponašanja dece u zahtevima i nastojanja roditelja, baka i deka da zadovolje njihove potrebe i želje, da li i koliko zakonski okviri štite decu od manipulacije tržišnih interesa? Šta je sa etikom?

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstorka: Vojislava Vukelja

Dijalog kultura 09.06.2013.

Tema: MARKETING KAO NAUČNA DISCIPLINA. ĆUTLJIVA GENERACIJA, MILENIUMSKA GENERACIJA, X I Y GENERACIJE I INTERNET MARKETING

Ćutljiva generacija, Milenijumska generacija, X i Y generacije i njihov odnos prema internetu, zatim koliko i kako se koristi internet u svetu i kod nas, a sve to viđeno okom marketinga, iz ugla profitabilnog prostora za marketing i traganja za oblicima internet reklama, koji će nepogrešivo pogoditi pravo u metu i ostvariti ono što je marketinški ciljano, jesu centralna tema razgovora s doktorkom Jelenom Filipović, docentkinjom na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. U naučnim radovima posvećenim ovoj kompleksnoj oblasti ona ukazuje na to da razvoj društvenih mreža, vebsajtova, blogova i tako dalje stvara jedan potpuno novi marketinški prostor. Efekti internet reklama koje su namenjene milenijumskoj generaciji je ujedno oblast na kojoj je i doktorirala.

Koji geografski, demografski, ekonomski, sociološki i generacijski razlozi i faktori utiču na stepen korišćenja interneta? Koji su motivi i psihološki profili onih koji koriste internet? Koje su percepcije? Koje su navike Milenijumske generacije? Ko su onlajn kupci? Gde smo mi i kakvo je trenutno stanje u svetu? Šta kazuju podaci?

Dakle, veoma je složen i multidisciplinaran pristup u koncipiranju onoga što marketinški stručnjaci nazivaju apelima u internet reklamama kao i koncipiranju samih formi i sadržaja.

Zato nas interesuju i baneri, slajdovi i drugi aktuelni formati internet reklama kojima se Jelena Filipović bavi i u radu „Privlačnost različitih onlajn formata“. Interesuju nas i oni detalji kao što je kategorizacija poruka i slogana koje ona sistematizuje u neutralne, šaljive i one sa seksualnim sadržajima. Koji od tih sadržaja imaju najviše uticaja na potencijalne kupce? I na koje potencijalne kupce?

Sa dr Jelenom Filipović razgovaramo i o marketingu kao naučnoj disciplini, njenom nastanku, razvoju i obuhvatu, kao i kako i kada je nastala teorija korisnosti i zadovoljenja i kako se ona definiše, ali i o mreži „AcademLink“, koju je Jelena Filipović pokrenula.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstorka: Vojislava Vukelja

Dijalog kultura 26.05.2013.

Tema: USPON NAUKE AZIJSKIH ZEMALJA – Hemija i Singapur: Katalitička razmena vodonika ideuterijuma pomoću tranzicionih elemenata, Luisove kiseline bazirane na elementima p-grupe, fundamentalna hemija, dvostruka veza između bora i vodonika

Fenomen ekonomskog rasta azijskih zemalja skrenuo je pažnju svetske javnosti i na njihovu kulturu, privredu i razvoj, a od novijeg vremena i na nauku, koja zauzima sve značajnije mesto u svetskoj zajednici. Za Evropljane i Zapad u celini azijske zemlje nisuviše samo egzotična mesta kao ishodišta udaljenih drevnih civilizacija u čiji pogled na svet bismo voleli da proniknemo, ili čiju duhovnost, tradiciju i umetnost bismo želeli suštastveno da poimamo. One su sve više simbol ultramodernih gradova, izuzetno uređenog života u višemilionskim urbanim centrima, simbol ulaganja u nauku i mesta na kojima možemo videti naučno-tehnološku budućnost civilizacije u koju je već zakoračio treći milenijum. Jedna od tih zemalja je i ostrvska država Singapur, a Departman za hemiju i biološku hemiju Fakulteta za prirodne nauke i matematiku Tehnološkog univerziteta Nanjang, jedan je od vodećih u oblasti hemije, posebno zelene hemije i održivog razvoja. To je naravno u vezi sa privredom koja se, na relativno maloj teritorijalnoj rasporstranjenosti, oslanja na prerađivačku industriju okrenutu održivom razvoju. Od nedavno, ovaj fakultet dodeljuje stipendije za doktorske studije i kandidatima iz Evrope. To, kao i predavanje“Luisove kiseline bazirane na fosforu i boru“, bilo je povod gostovanja prof. dr Dragoslava Vidovića u Novom Sadu, Beogradu i Nišu.

Dr Dragoslav Vidović je profesor na Departmanu za hemiju i biološku hemiju Fakulteta za prirodne nauke i matematiku Tehnološkog univerziteta Nanjang u Singapuru i rukovodilac istraživačke laboratoje tog departmana. Laboratorija profesora Vidovića osnovana je pre nepune dve godine. Za to kratko vreme uspeli su da sintetišu, prvi put u svetu, jedinjenje bazirano na fosforu koje je dikatijumskog karaktera. Ono može da aktivira ugljenoflorne veze, koje su najače jednostruke veze, kaže Vidović. Reč je o tome da materijali koji su otporni na toplotu, kao neka ulja, na primer, sadrže mnogo ugljenoflornih veza. Pošto bi i ti materijali, kao i svi drugi, trebalo da budu reciklirani, jedan od postupaka je da se, u stvari, prekinu te ugljenoflorne veze. „Naravno moramo još da istražujemo da vidimo kako sve to možemo da kontrolišemo i kako da poboljšamo selektivnost, jer onda bismo mogli specifično da aktiviramo te veze koristeći fosfor“, ukazuje Vidović.

Vidović se posebno bavi pitanjima hemijske sinteze u oblasti neorganske hemije, odnosno katalizatorima. On pokušava da sintetiše razne komplekse i razna jedinjenja koja bi omogućila sintezu drugih jedinjenja koja su veoma bitna za naš život. Jedan od projekata iz te oblasti se odnosi na korišćenje aluminijuma umesto zlata i okrenut je principima zelene hemije i održivosti.

Jedna od najužih oblasti Vidovićevih istraživanja je bor i, posebno, korišćenje njegovih jedinjenja kao katalizatora. Još prilikom doktorskih istraživanja on je uspeo da sintetiše jednu – do tada nepoznatu vezu – dvostruku vezu između bora i vodonika koja je od posebnog teorijskog značaja. Jedinjenja bora najčešće se nazivaju Luisove kiseline. Koriste se za aktiviranje hemisjkih veza i stvaranje specifičnih ugljeničnih veza.

Vidović je član i velikog međunarodnog projekta koji ispituje starenje i koji je, pre svega, namenjen sprečavanju bolesti koje se često javljaju, kao što su, na primer, Parkinsonova i Alchajmeova bolest. „Profesor Harman je pedesetih godina prošlog veka prepoznao da oksidanti, to jest radikali, negativno utiču na naš organizam i predložio teoriju u kojoj je opisao da je glavni razlog za starenje ljudskog organizma negativan uticaj radikala, naročito u mitohondrijama koje su sastavni deo ćelija, koje su organele u ćelijijama. Posle su mnogi naučnici pokušavali da nađu adekvatne antioksidante. Međutim, praktično je nemoguće uneti dovoljno antioksidanata u naše telo, a koji bi eliminisali negativan uticaj radikala odnosno oksidanata, a da ne postanu toksični. Pored svega toga sami radikali su nam i korisni. Važni su za komunikaciju između ćelija“, ukazuje Vidović i objašnjava: „Dok sam radio na Oksfordu, upoznao sam jednog ruskog naučnika – doktora Šćepinova, koji mi je obrazložio svoj način borbe protiv radikala. Umesto da sintetiše nove antioksidante, on je utvrdio koji molekuli, a onda i koje hemijske veze, naročito ugljenovodonične veze, znači koje od tih molekula i hemijskih veza su najviše izložene napadima radikala, naročito u mitohondriji. Najviše molekula su linolna i linoleinska kiselina koji su sastavni deo membrane mitohondrije. Onda je pokušao da učvrsti te ugljenovodonične veze. Jedan od načina je da se izotopski zameni vodonik sa deuterijumom.“ Upravo na tom veoma komplikovanom problemu radi Vidović u okviru ovog međunarodnog projekta i bavi se sintezom molekula linolne i linoleinske kiseline koristeći katalizatore, odnosno katalitičku razmenu vodonika i deuterijuma.

Zanima nas i Vidovićeva naučna biografija, i, posebno, njegovi pogledi na aktuelna pitanja nauke. I ne samo to: nezaobilazna su i pitanja o ostrvskoj državi Singapuru, životu u njoj i o osobenostima njene privrede, kulture i nauke.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstorka: Vojislava Vukelja

Dijalog kultura 12.05.2013.

Tema: FORENZIČKA HEMIJA, FORENZIČKI PROFAJLING I ZELENA HEMIJA NA PMF U NOVOM SADU

Hemija je među onim naukama koje su u prošlom veku u potpunosti izmenile industriju, pa time i našu svakodnevicu. Ubrzo, hemija je postala simbol zagađenja i veštačkih tvorevina koje sve više udaljuju čoveka od prirode i čak, i njega samog i prirodu, egzistencijalno ugrožavaju, pre svega zbog primene u proizvodnji sintetičkih materijala i primene u farmaciji.

U ovom veku hemija je zajedno sa biohemijom među najznačajnijim naukama u službi čoveka, njegove budućnosti i održivog razvoja. Ona je postala značajna i u granama ljudskog delovanja za koje se do nedavno smatralo da nemaju dodirnih tačaka sa prirodnim naukama, kao što su društvene nauke, na primer.

Evolucija znanja i njegove primene i razvoj pogleda na rešavanje potreba društva, podstiču nastanak novih disciplina ne samo kao puki rezultat međusobnog delovanja različitih oblasti nego prevashodno kao suštinski rezultat sveobuhvatnih interdisciplinarnih sitnteza. Zbog toga nas u ovom izdanju Dijaloga kultura, posvećenom forenzičkoj i zelenoj hemiji, zanima i šta je sa inovacijom nastave na Departmanu za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu i o kojim postignućima možemo govoriti od kada postoje ti novi predmeti.

Forenzička hemija uvedena je kao izborni predmet na masteru 2006. godine. Znanja iz te oblasti veoma su potrebna savremenom društvu. „Zašto onda studente koji se školuju u oblasti hemije ili biohemije ne usmeriti da to svoje znanje primene i u nekom pravnom sistemu?“ pitanje je koje postavlja pokretač i predavač tog kursa vanredni profesor Slobodan Gadžurić sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu. On se bavi i forenzičkim profajlingom. U vezi s tim on kaže: „To što radimo zajedno sa kolegama iz Nacionalnog kriminalističkog centra odnosi se na profajling heroina, odnosno droge. Želimo da pomognemo našoj policiji u sprečavanju krijumčarenja i presecanju puteva droge koji prelaze preko naše zemlje. Iz podataka koje imamo o zaplenjenom heroinu na graničnim prelazima Batrovci, Horgoš, ili na graničnom prelazu sa Bugarskom, možemo da dođemo do podataka koji će nam omogućiti da saznamo odakle on potiče. Jer, heroin se, kao sintetska droga, razlikuje od proizvođača do proizvođača. Znači, onaj ko ga proizvodi uvek ostavi neki trag i mi na osnovu tih tragova možemo da zaključimo da li je neki heroin iz Afganistana, da li potiče iz Južne Amerike, ili nekog drugog kraja sveta, ili je proizveden negde u našoj zemlji.“ Cilj predmeta Forenzička hemija je sticanje znanja o primeni analitičke hemije u savremenim forenzičkim istraživanjima, osposobljavanje studentata za primenu analitčkih metoda i tehnika prilikom forenzičkih analiza, sticanje znanja o načinu i metodama prikupljanja i analize dokaznog materijala, kao i razvijanje etičnosti i kritičke svesti o pouzdanosti i kvalitetu forenzičke analize.

Inovacija nastave, između ostalog, podrazumeva novi pristup pripreme udžbenika, onaj pristup koji će primeniti nove obrazovne tehnologije i poštovati činjenicu da studenti sve rade na računaru. Gadžurić kaže da su napravili elektronski praktikum koji studentima pomaže da spreme ispit, da tamo nađu i ono što su možda propustili na predavanju i ono što treba samostalno da urade na vežbama. Za laboratorijske vežbe snimljeni su filmovi koji su u elektronskom praktikumu smešteni u mape kroz koje je navigacija veoma jednostavna.

U emisiji ćemo čuti i o inovaciji koncepata vežbi. U okviru predmeta Forenzička hemija nedavno je, zajedno sa Nacionalnim kriminalističkim centrom u Novom Sadu i Pravnim fakultetom, organizovana vežba na kojoj su studenti simulirali suđenje. Simuliran je jedan sudski proces na kome su studenti hemije obavljali veštačenja a studenti biohemije radili DNK analizu i svoje znanje u primeni pokazali pred sudijama, studentima Pravnog fakulteta.

Slobodan Gadžurić govori i o zelenoj hemiji, njenom nastanku i šta ona izučava. „Ona je upravo ono što nam predstoji u budućnosti, a to je da eliminišemo svakakav rizik koji je oko nas’’.

Emisija obuhvata i naučnu biografiju Slobodana Gadžurića.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstorka: Vojislava Vukelja

Dijalog kultura 28.04.2013.

Tema: STRANAC U NAMA. KAKO MOZAK VIDI SEBE. Druga emisija: ARHEOLOŠKI SLOJEVI MOZGA. INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I RAZVOJ SIMBOLIČKE SVESTI

„Empatija je mnogo starija nego što čovek voli da prikaže. Nije deo sive kore mozga. Ona pripada, zapravo, našim talamičko-među-moždanim strukturama, koje su u razvoju veoma važne za prepoznavanje potreba koje su u uskoj vezi sa, hajde da kažem, našim korteksom ili sa međumoždanim ili moždanim stablom, koje je u uskoj vezi i sa korteksom i sa jedrima, kao što je bademasto jedro (koje signalizira da li ćemo opaziti nešto što je preteće ili dobroćudno). Empatija je najuže vezana za negovanje koje su radile vrste poput reptila, tako da pripada još reptilnom mozgu, potrebi da zaštiti mladunče, da ga odneguje, da ga hrani. Naša empatija putuje čak odatle,“ objašnjava Robert Hauk master psiholoških nauka iz Sombora. On ukazuje na to da je empatija jedan od najstarijih mehanizama ugrađenih kroz filogenezu u naš sistem, ali se može potisnuti odnosno razusloviti. Pojava rokinga kod dece bez adekvatnog roditeljskog staranja u ustanovama može poslužiti kao primer, kako dete samostimulacijom pokušava da nadoknadi nedostatak roditeljskog dodira i pažnje i kada roditelj ne čita njegove potrebe. Tada se empatija kao prirodan mehanizam gasi, kaže on.

U ovoj drugoj emisiji o čovekovoj psihološkoj konstituciji, o njegovom ontogenetskom razvoju i procesu antropogeneze, nastavljamo razgovor s Robertom Haukom o distinktivnim odlikama homo sapiensa i, posebno, o uticaju kulture i znanja na njegove osobenosti.

U emisiji ga pitamo i o arheološkim slojevima mozga, ali i o odnosu veličine mozga i inteligencije na uočavanjima da su lobanje neandarskog čoveka bile veće od lobanja savremenog čoveka. U vezi s ovim poslednjim, Hauk objašnjava: „Znate da je Albert Ajnštajn zaveštao svoj mozak nauci za istraživanja koja bi unapredila razumevanje o našem centralnom nervnom sistemu? Ispostavilo se sledeće: Albert Ajnštajn nije imao mnogo veću sivu koru mozga kako se veruje, ali je broj glio ćelija bio značajno veći nego u mozgu prosečnog čoveka. To govori u prilog tome da je možda, dakle rečeno u veoma slobodno postavljenoj hipotezi, zapravo homo sapiens sapiens u odnosu na neandertalca imao, na primer, tu prednost da je broj interkonekcija između sivih ćelija sive kore mozga bio veći nego kod neandertalca, bez obzira na njegovu masu i veličinu, tj. volumen.“ Možda je savremeni čovek intelektualnim kapacietom u smislu simboličkog materijala, veštine komuniciranja, razumevanja socijalnog funkcionisanja unapređivanjem oruđa i oružja, raspolagao većim potencijalom nego neandertalac, zaključuje Hauk.

Kada je reč o relaciji informacionih tehnologija i umnih potencijalima čoveka, naš sagovornik ukazuje na to da mozak žudi za zanjem, da je mozak „informaciona mašina“, a računar mašina za transformaciju informacije. Stoga je prirodno da dete traži računar, posebno što mozak u toj fazi rasta „traži hranu“. Hrana za njega je informacija.

Pitamo i šta se dešava sa razvojem simboličke svesti.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstorka: Vojislava Vukelja

Dijalog kultura 14.04.2013.

Tema: STRANAC U NAMA. KAKO MOZAK VIDI SEBE

Ratio, kognicija, percepcija, percepcija simbolike, emocija, makar ona bila samo stanje svesti kakvom je smatrao Sartr, zatim misao, apstraktno mišljenje, mentalna predstava, sposobnost utilitarnog mišljenja, osmišljavanje strategije manipulacija, na primer u izradi i korišćenju oruđa, sposobnost promišljanja i sinteza uzročno-posledičnih veza, promišljanja o budućnosti i nadasve sapientia, znanje s ishodištem u mudrosti jesu neke od najznačajnijih distinktivnih odlika čoveka. Kako ih shvata današnja nauka? Šta ona zapaža kada je reč o varijabilnosti korteksa u vezi sa kulturnom sredinom? Kako mozak funkcioniše? Šta su simboličke predstave? Kako, kada i gde nastaju? Ako ono nepoznato, ili nedovoljno razjašnjeno, koje se na različite načine manifestuje, nazovemo stranac u nama, kako to možemo pratiti ? Da li i kako tehnologija i kultura utiču na razvoj perceptivnih potencijalnosti?

To su neka od pitanja o kojima razgovaramo s Robertom Haukom, M.A. psiholoških nauka iz Sombora. On, između ostalog, ukazuje na to da postoji čitava jedna oblast u školskoj psihologiji koja se zove poremećaj akademskih veština i objašnjava: „Naša škola forsira verbalne i matematičke veštine. One su zapravo bazirane na levoj hemisferi mozga i, vrlo konkretno da kažem, stimulišu razvoj Brokinog centra i favorišu razvoj i upotrebu temporalnog režnja mozga koji uključuje i razumevanje verbalnih sadržaja, znači Vernikeov centar u Hešlovoj vijugi i tako dalje do analitičkih svojstava koji su tipični za čeoni režanj mozga i donošenje odluka u skladu sa numeričkim predstavama. Deca u našoj kulturi koja imaju čast da su rođena jednostrano orijentisana samo na desnu ruku, upotrebu desne ruke, desne noge, desnog oka, desnog uha ili obrnuto samo leve ruke, samo levog oka, samo leve noge, imaju sreću jer našu školu prođu bezbolno zato što ne moraju sebe da prisiljavaju da prevode čitave nizove simbola sa jedne hemisfere na drugu, za razliku od dece koja imaju problem takozvane dislateralizacije. (…) Međutim, kada škola dobije dislateralno dete, onda, na primer, od jednog sjajnog leksičara koji odlično piše, na primer desnom rukom piše, ali se služi levom rukom, puca iz levog ramena, vodi sekiru levom rukom, onda nastaje haos u matematici ili će vrlo često kod dece nastati haos u čitanju ili pisanju, pa će na primer pisati slova izvrnuto kao u ogledalu. Onda zapravo imate borbu dve hemisfere u glavi, dve polutke. Čija će slika biti u pravu, da li desna hemisfera ili leva hemisfera? Kakvu će sliku poslati desna hemisfera levoj? Da li je to dete razvilo ogledalo u kojem će ono okrenuti slovo ili broj u poželjnom obliku, to je stvar enormnog treninga…. I onda kaže profesor ili učitelj: Vaše dete je sjajno, ali ne znam zašto ima takav rukopis, ne znam zašto je tako smotano, znate, ono je izvrsno iz srpskog, ali je jako smotano…“ Reč je o orijentaciji u dve dimenzije, kaže Hauk i objašnjava da ova naša kultura favorizuje pretpostavku da smo svi unilateralno orijentisani. Ali to nije tačno jer je najveći broj dece pomešano lateralan, zato što je priroda ostavila prostor da ukoliko dođe do povrede mozga ili oštećenja hemisfere – da mozak može ponovo da ovlada nekim funkcijama i to današnja neuropsihologija zna. Nekim funkcijama trajno ne može ponovo da ovlada, ali neke ponovo uspostavi i to tako što mozak angažuje onu hemisferu koja nije dotle bila u upotrebi na taj način. „Dakle, kultura kao takva obeležava način upotrebe našeg mozga, način upotrebe našeg korteksa“, objašnjava Hauk i pokazuje primer dva pisma u japanskom jeziku koji navodi Žan-Pjer Šanže u „Neuronskom čoveku“. Pismo kana, slično je alfabetu i sastoji se od 69 simbola. Pismo kandži nije fonetsko nego ideografsko. Apstraktni, formalni i kombinatorni karakter kane smešta se u levu hemisferu. Prepoznavanje znakova kandžija, nasuprot tome, iziskuje posebne prirodne sklonosti desne hemisfere za obradu i pamćenje slika.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstorke: Vojislava Vukelja i Violeta Marković

Dijalog kultura 31.03.2013.

Tema: MOLEKULARNA BIOLOGIJA – Treća emisija: DNK, replikacija, regulacija odnosno kontrola aktivnosti gena, Sangerov metod sekvenciranja, amplifikacija i njena primena, proteomika, model in silico

Zašto DNK nije od samog otkrića odmah shvaćena kao genetski materijal? Kako su naučnici veoma rano zaključili da je genetski materijal supstanca koja ima sposobnost autokatalize, tj. sopstvene replikacije – kako su tekla njihova promišljanja o mogućim modelima replikacije, i koji eksperimenti su ih doveli do zaključka da je upravo semikonzervativan važeći? Šta je regulacija odnosno kontrola aktivnosti gena i kako se ona ostvaruje? Na kom principu se bazira Sangerovog metod sekvenciranja DNK i zbog čega je ova metoda toliko značajna da je Frederik Sanger za nju dobio Nobelovu nagradu 1980.? Šta je amplifikacija i gde se primenjuje?

Osim ovih pitanja, iz ove treće emisije serijala o molekularnoj biologiji, u najavi izdvajamo pogled na pravce razvoja molekularne biologije našeg sagovornika Aleksandra Vujina, doktoranta u laboratoriji dr Monik Zetka na Departanu biologije Univerziteta Mek Gil u Montralnu. On kaže: „Budućnost molekularne biologije sigurno je u multidisciplinarnosti i u integraciji posebno sa kompjuterskm tehnologijama i informatikom. Pričali smo o otkrićima koji su presludno uticali na razvoj molekularne biologije i videli smo da se u 20. veku svako otkiće odnosilo na jedan specifičan teorijski problem i da je taj problem rešila ili jedna osoba ili mali tim ili grupa ljudi. Iako ovakav pristup molekularnoj biologiji sigurno neće nestati u 21. veku, štaviše moja laboratorija se prevashodno bavi baš takvim pristupom, molekularna biologija se sve više kreće ili, može se reći, evoluira u disciplinu koja se zove sistemska biologija. Sistemska biologija je multidisciplinarni pistup molekularnoj biologiji gde se akcenat daje na sintezu znanja nasuprot analizi i redukcionizmu. Od pre deset ili petnaest godina imamo informacije o celokupnom genomu, sada imamo načine da utvrdimo za svako tkivo celokupni transkriptom. Šta transkriptom znači? Po analogiji sa terminom genom, transkriptom znači sekvenca svih aktivnih transkripta, svih aktivnih informacionih RNK u određenom tkivu ili ćeliji. I dok su genomi u svim našim ćelijama jednaki, transkriptomi se razlikuju od tkiva do tkiva i možemo analizirati sve transkripte u isto vreme. Korak dalje je proteomika. Dakle, modernim tehnikama možemo analizirati prisustvo svih proteina u određenom tkivu, u bolesnom ili u zdravom tkivu. Dakle u periodu smo kada smo jasno preplavljeni informacijama i jasno je da ovde izučavamo sisteme koji su nezamislivo kompleksniji od bilo kakvog sistema koji su ljudi napravili inženjerstvom. Molekularni biolozi izučavaju sisteme koji su do savršenstva evoluirali već četiri milijarde godina i sva naša dosadašnja saznanja veoma su fokusirana i po širini ograničana. Sledeći korak je da se sistem razume da se integišu sva ova posebna saznanja i da se sistem razume kao celina: interakcija proteina jednih sa drugima i da se ćelije opišu fizičkim karakteristikama. Evo, prošle godine izašlo je jedno epohalno delo gde je na osnovu svih do sada prikupljenih informacija o ćeliji jedne jednostavne bakterije mikoplaze genitalium prvi put napravljen kompjuterski model in silico, što na latinskom znači u silikonu, u silikatima od kojih su kompjuteri napravjeni, dakle, nazvan in silico, po analogiji sa in vitro, napravljen je kompjuterski program, kompjuterski model koji, bazirano na početnim parametrima koje znamo eksperimentalnim putem, može da programira deobu te jednostavne ćelije. Znači, mi samo u vremenu nula ubacimo sve parametre koje znamo iz empirijskih i eksperimentalnih metoda u program koji je baziran na odeđenim funkcijama koje su isto bazirane na empiriskim opsevacijama. Ti parametri prolaze kroz funkcije, znači evoluiraju po zakonu tih funkcija kroz vreme, i, kada se pogleda krajnji rezultat modela, vidi se da se ćelijska deoba može uspešno izvršiti u kompjuteru, što je, po meni, otkriće koje je naznaka onoga što dolazi. Ovo je veoma jednostavna ćelija, ona ima samo 500.000 baznih parova, celkupni genom je dugačak samo 500.000 baznih parova, što zvuči mnogo, ali ljudski genom je dugačak tri milijarde baznih parova, znači šest i po hiljada puta više. Dakle, sledeći korak je neka komplikovanija bakterija, pa posle toga ćelija sa jedrom, neka eukariotska ćelija, i to nije samo zanimljiv kompjuterski program jer već imamo informacije, nego bazirano na informacijama koje imamo, on nam nudi nove informacije kako se te komponente interaguju kroz vreme, što je nekada nedostupno našim empirijskim i eksperimetnalnim metodama. Ne postoji metod koji će Vam dozvoliti da u isto vreme pratite kroz vreme sve molekule svih vrsta jedne ćelije. Ali zbog aplikacije ovih kompjutersih tehnologija i informatike dobili smo tako nešto.“

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstorka: Marica Jung