Дијалог култура 26.05.2013.

Тема: УСПОН НАУКЕ АЗИЈСКИХ ЗЕМАЉА – Хемија и Сингапур: Каталитичка размена водоника идеутеријума помоћу транзиционих елемената, Луисове киселине базиране на елементима p-групе, фундаментална хемија, двострука веза између бора и водоника

Феномен економског раста азијских земаља скренуо је пажњу светске јавности и на њихову културу, привреду и развој, а од новијег времена и на науку, која заузима све значајније место у светској заједници. За Европљане и Запад у целини азијске земље нисувише само егзотична места као исходишта удаљених древних цивилизација у чији поглед на свет бисмо волели да проникнемо, или чију духовност, традицију и уметност бисмо желели суштаствено да поимамо. Оне су све више симбол ултрамодерних градова, изузетно уређеног живота у вишемилионским урбаним центрима, симбол улагања у науку и места на којима можемо видети научно-технолошку будућност цивилизације у коју је већ закорачио трећи миленијум. Једна од тих земаља је и острвска држава Сингапур, а Департман за хемију и биолошку хемију Факултета за природне науке и математику Технолошког универзитета Нањанг, један је од водећих у области хемије, посебно зелене хемије и одрживог развоја. То је наравно у вези са привредом која се, на релативно малој територијалној распорстрањености, ослања на прерађивачку индустрију окренуту одрживом развоју. Од недавно, овај факултет додељује стипендије за докторске студије и кандидатима из Европе. То, као и предавање“Луисове киселине базиране на фосфору и бору“, било је повод гостовања проф. др Драгослава Видовића у Новом Саду, Београду и Нишу.

Др Драгослав Видовић је професор на Департману за хемију и биолошку хемију Факултета за природне науке и математику Технолошког универзитета Нањанг у Сингапуру и руководилац истраживачке лаборатоје тог департмана. Лабораторија професора Видовића основана је пре непуне две године. За то кратко време успели су да синтетишу, први пут у свету, једињење базирано на фосфору које је дикатијумског карактера. Оно може да активира угљенофлорне везе, које су најаче једноструке везе, каже Видовић. Реч је о томе да материјали који су отпорни на топлоту, као нека уља, на пример, садрже много угљенофлорних веза. Пошто би и ти материјали, као и сви други, требало да буду рециклирани, један од поступака је да се, у ствари, прекину те угљенофлорне везе. „Наравно морамо још да истражујемо да видимо како све то можемо да контролишемо и како да побољшамо селективност, јер онда бисмо могли специфично да активирамо те везе користећи фосфор“, указује Видовић.

Видовић се посебно бави питањима хемијске синтезе у области неорганске хемије, односно катализаторима. Он покушава да синтетише разне комплексе и разна једињења која би омогућила синтезу других једињења која су веома битна за наш живот. Један од пројеката из те области се односи на коришћење алуминијума уместо злата и окренут је принципима зелене хемије и одрживости.

Једна од најужих области Видовићевих истраживања је бор и, посебно, коришћење његових једињења као катализатора. Још приликом докторских истраживања он је успео да синтетише једну – до тада непознату везу – двоструку везу између бора и водоника која је од посебног теоријског значаја. Једињења бора најчешће се називају Луисове киселине. Користе се за активирање хемисјких веза и стварање специфичних угљеничних веза.

Видовић је члан и великог међународног пројекта који испитује старење и који је, пре свега, намењен спречавању болести које се често јављају, као што су, на пример, Паркинсонова и Алцхајмеова болест. „Професор Харман је педесетих година прошлог века препознао да оксиданти, то јест радикали, негативно утичу на наш организам и предложио теорију у којој је описао да је главни разлог за старење људског организма негативан утицај радикала, нарочито у митохондријама које су саставни део ћелија, које су органеле у ћелијијама. После су многи научници покушавали да нађу адекватне антиоксиданте. Међутим, практично је немогуће унети довољно антиоксиданата у наше тело, а који би елиминисали негативан утицај радикала односно оксиданата, а да не постану токсични. Поред свега тога сами радикали су нам и корисни. Важни су за комуникацију између ћелија“, указује Видовић и објашњава: „Док сам радио на Оксфорду, упознао сам једног руског научника – доктора Шћепинова, који ми је образложио свој начин борбе против радикала. Уместо да синтетише нове антиоксиданте, он је утврдио који молекули, а онда и које хемијске везе, нарочито угљеноводоничне везе, значи које од тих молекула и хемијских веза су највише изложене нападима радикала, нарочито у митохондрији. Највише молекула су линолна и линолеинска киселина који су саставни део мембране митохондрије. Онда је покушао да учврсти те угљеноводоничне везе. Један од начина је да се изотопски замени водоник са деутеријумом.“ Управо на том веома компликованом проблему ради Видовић у оквиру овог међународног пројекта и бави се синтезом молекула линолне и линолеинске киселине користећи катализаторе, односно каталитичку размену водоника и деутеријума.

Занима нас и Видовићева научна биографија, и, посебно, његови погледи на актуелна питања науке. И не само то: незаобилазна су и питања о острвској држави Сингапуру, животу у њој и о особеностима њене привреде, културе и науке.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторка: Војислава Вукеља