Дијалог култура 12.05.2013.

Тема: ФОРЕНЗИЧКА ХЕМИЈА, ФОРЕНЗИЧКИ ПРОФАЈЛИНГ И ЗЕЛЕНА ХЕМИЈА НА ПМФ У НОВОМ САДУ

Хемија је међу оним наукама које су у прошлом веку у потпуности измениле индустрију, па тиме и нашу свакодневицу. Убрзо, хемија је постала симбол загађења и вештачких творевина које све више удаљују човека од природе и чак, и њега самог и природу, егзистенцијално угрожавају, пре свега због примене у производњи синтетичких материјала и примене у фармацији.

У овом веку хемија је заједно са биохемијом међу најзначајнијим наукама у служби човека, његове будућности и одрживог развоја. Она је постала значајна и у гранама људског деловања за које се до недавно сматрало да немају додирних тачака са природним наукама, као што су друштвене науке, на пример.

Еволуција знања и његове примене и развој погледа на решавање потреба друштва, подстичу настанак нових дисциплина не само као пуки резултат међусобног деловања различитих области него превасходно као суштински резултат свеобухватних интердисциплинарних ситнтеза. Због тога нас у овом издању Дијалога култура, посвећеном форензичкој и зеленој хемији, занима и шта је са иновацијом наставе на Департману за хемију, биохемију и заштиту животне средине Природно-математичког факултета у Новом Саду и о којим постигнућима можемо говорити од када постоје ти нови предмети.

Форензичка хемија уведена је као изборни предмет на мастеру 2006. године. Знања из те области веома су потребна савременом друштву. „Зашто онда студенте који се школују у области хемије или биохемије не усмерити да то своје знање примене и у неком правном систему?“ питање је које поставља покретач и предавач тог курса ванредни професор Слободан Гаџурић са Природно-математичког факултета у Новом Саду. Он се бави и форензичким профајлингом. У вези с тим он каже: „То што радимо заједно са колегама из Националног криминалистичког центра односи се на профајлинг хероина, односно дроге. Желимо да помогнемо нашој полицији у спречавању кријумчарења и пресецању путева дроге који прелазе преко наше земље. Из података које имамо о заплењеном хероину на граничним прелазима Батровци, Хоргош, или на граничном прелазу са Бугарском, можемо да дођемо до података који ће нам омогућити да сазнамо одакле он потиче. Јер, хероин се, као синтетска дрога, разликује од произвођача до произвођача. Значи, онај ко га производи увек остави неки траг и ми на основу тих трагова можемо да закључимо да ли је неки хероин из Афганистана, да ли потиче из Јужне Америке, или неког другог краја света, или је произведен негде у нашој земљи.“ Циљ предмета Форензичка хемија је стицање знања о примени аналитичке хемије у савременим форензичким истраживањима, оспособљавање студентата за примену аналитчких метода и техника приликом форензичких анализа, стицање знања о начину и методама прикупљања и анализе доказног материјала, као и развијање етичности и критичке свести о поузданости и квалитету форензичке анализе.

Иновација наставе, између осталог, подразумева нови приступ припреме уџбеника, онај приступ који ће применити нове образовне технологије и поштовати чињеницу да студенти све раде на рачунару. Гаџурић каже да су направили електронски практикум који студентима помаже да спреме испит, да тамо нађу и оно што су можда пропустили на предавању и оно што треба самостално да ураде на вежбама. За лабораторијске вежбе снимљени су филмови који су у електронском практикуму смештени у мапе кроз које је навигација веома једноставна.

У емисији ћемо чути и о иновацији концепата вежби. У оквиру предмета Форензичка хемија недавно је, заједно са Националним криминалистичким центром у Новом Саду и Правним факултетом, организована вежба на којој су студенти симулирали суђење. Симулиран је један судски процес на коме су студенти хемије обављали вештачења а студенти биохемије радили DNK анализу и своје знање у примени показали пред судијама, студентима Правног факултета.

Слободан Гаџурић говори и о зеленој хемији, њеном настанку и шта она изучава. „Она је управо оно што нам предстоји у будућности, а то је да елиминишемо свакакав ризик који је око нас’’.

Емисија обухвата и научну биографију Слободана Гаџурића.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторка: Војислава Вукеља