Дијалог култура 28.04.2013.

Тема: СТРАНАЦ У НАМА. КАКО МОЗАК ВИДИ СЕБЕ. Друга емисија: АРХЕОЛОШКИ СЛОЈЕВИ МОЗГА. ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ И РАЗВОЈ СИМБОЛИЧКЕ СВЕСТИ

„Емпатија је много старија него што човек воли да прикаже. Није део сиве коре мозга. Она припада, заправо, нашим таламичко-међу-можданим структурама, које су у развоју веома важне за препознавање потреба које су у уској вези са, хајде да кажем, нашим кортексом или са међуможданим или можданим стаблом, које је у уској вези и са кортексом и са једрима, као што је бадемасто једро (које сигнализира да ли ћемо опазити нешто што је претеће или доброћудно). Емпатија је најуже везана за неговање које су радиле врсте попут рептила, тако да припада још рептилном мозгу, потреби да заштити младунче, да га однегује, да га храни. Наша емпатија путује чак одатле,“ објашњава Роберт Хаук мастер психолошких наука из Сомбора. Он указује на то да је емпатија један од најстаријих механизама уграђених кроз филогенезу у наш систем, али се може потиснути односно разусловити. Појава рокинга код деце без адекватног родитељског старања у установама може послужити као пример, како дете самостимулацијом покушава да надокнади недостатак родитељског додира и пажње и када родитељ не чита његове потребе. Тада се емпатија као природан механизам гаси, каже он.

У овој другој емисији о човековој психолошкој конституцији, о његовом онтогенетском развоју и процесу антропогенезе, настављамо разговор с Робертом Хауком о дистинктивним одликама хомо сапиенса и, посебно, о утицају културе и знања на његове особености.

У емисији га питамо и о археолошким слојевима мозга, али и о односу величине мозга и интелигенције на уочавањима да су лобање неандарског човека биле веће од лобања савременог човека. У вези с овим последњим, Хаук објашњава: „Знате да је Алберт Ајнштајн завештао свој мозак науци за истраживања која би унапредила разумевање о нашем централном нервном систему? Испоставило се следеће: Алберт Ајнштајн није имао много већу сиву кору мозга како се верује, али је број глио ћелија био значајно већи него у мозгу просечног човека. То говори у прилог томе да је можда, дакле речено у веома слободно постављеној хипотези, заправо homo sapiens sapiens у односу на неандерталца имао, на пример, ту предност да је број интерконекција између сивих ћелија сиве коре мозга био већи него код неандерталца, без обзира на његову масу и величину, тј. волумен.“ Можда је савремени човек интелектуалним капациетом у смислу симболичког материјала, вештине комуницирања, разумевања социјалног функционисања унапређивањем оруђа и оружја, располагао већим потенцијалом него неандерталац, закључује Хаук.

Када је реч о релацији информационих технологија и умних потенцијалима човека, наш саговорник указује на то да мозак жуди за зањем, да је мозак „информациона машина“, а рачунар машина за трансформацију информације. Стога је природно да дете тражи рачунар, посебно што мозак у тој фази раста „тражи храну“. Храна за њега је информација.

Питамо и шта се дешава са развојем симболичке свести.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторка: Војислава Вукеља