Дијалог култура 21.07.2013.
Тема: АРХЕОЛОГИЈА И ДИЈАЛОЗИ КУЛТУРА. ДРУГА ЕМИСИЈА – АРХЕОЛОШКА ТОПОГРАФИЈА БАНАТА И АРХЕОЛОШКИ ПАРКОВИ КАО ТУРИСТИЧКИ ПОТЕНЦИЈАЛИ
„Не треба археологију посматрати као истраживање неких немих предмета. Ти предмети су били власништво неких живих људи који су носили неку своју свест, неку своју идеју, начин живота. Суштина и јесте у томе да преко археолошких истраживања што боље успемо да реконструишемо и замислимо конкретан живот са свим својим детаљима и оно шта су ти људи мислили и у шта су веровали, то је циљ тих истраживања. Нису циљ сами предмети које ћемо ми негде поређати и дивити им се зато што су они стари неколико стотина или хиљада година, него да добијемо комплетну слику, да се на тај начин вратимо у то време и схватимо те људе.“ Ова мисао археолога Станка Трифуновића, најбоље илуструје значај рада, не само на ископавањима и тумачењима предмета и друге археолошке грађе него и рада на археолошкој топографији. Рад на топографији претпоставља много година и деценија истраживања и то педаљ по педаљ земље и систематизовања података по јединственој методологији, чије је утврђивање, већ по себи, научно-стручни подухват. Управо томе и то првом таквом подухвату код нас посвећена је ова друга емисија мини-серије „Археологија и дијалози култура“.
После девет година рада великог броја стручњака, недавно је објављен први том из серије монографија Археолошка тографија Баната у издању Музеја Војводине и Покрајинског завода за заштиту споменика културе. Уредник тог издања, Станко Трифуновић, музејски саветник у Музеју Војводине, уводом објашњава: „Подстакнути недостатком колико толико целовите слике било које археолошке појаве или епохе, као и веће територије, али не мање битним разлозима боље заштите археолошких налазишта, Музеј Војводине и Покрајински Завод за заштиту споменика културе у Новом Саду одлучили су да дају нови допринос археолошкој топографији Србије, на простору Војводине. Тај допринос видимо као редован, систематски и организовани посао на том проблему, кроз нови приступ и стандардизацију у евидентирању археолошких налазишта. У сарадњи са колегама из Народног музеја у Панчеву, 2004. године покренут је пројекат Систематско археолошко рекогносцирање северног Баната. Каснијим ангажовањем колега из Панчева, тај посао проширен је на јужни Банат, тако да се данас пројекат назива Археолошка топографија Баната, а у њега су осим поменутих, поједначно укључене и колеге са Филозофског факултета у Београду, Археолошког института и Градског музеја у Вршцу.“ Монографија Археолошка топографија Баната први пут на једном месту публикује попис свих истраживања, анализу нађене и прикупљене археолошке грађе, опис стања налазишта и археолошки преглед, као и мапе и фотографије са налазишта, уз претходно детаљно дефинисану концепцију каталога локалитета. У картонима археолошких налазишта поред података о налазишту, пореклу референтног записа, документацији, локацији, датовању и топографских података наведена је и релевантна стручна литература.
У емисији нас занима: Због чега су важне археолошке мапе и како се оне праве? Да ли постоје европски или светски стандарди за израду катлога? Ако слојевитост сваког налазишта представља посебан аспект археололошких ископавања и истраживања, шта све можемо видети у Картонима археолошких налазишта обухваћених Монографијом?
Такође нас занима феномен насеља великих размера касног римског периода у Банату и Бачкој, о локалитетима у Падеју, околини Суботице и Чуругу и колико се код нас промишља о археолошким локалитетима као дестинацијама културног туризма и могућим археолошким парковима?
Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић
Музички уредник: Предраг Јовановић
Тон-мајстори: Војислава Вукеља и Милан Гузијан