Скип то маин цонтент

Истраживачи са Департмана за физику постали чланови ДУНЕ колаборације

Истраживачи са Природно-математичког факултета, тачније, са Департмана за физику, званично су постали чланови ДУНЕ (Дееп Ундергроунд Неутрино Еxперимент)колаборације, преко пројекта ГЕНЕСИС (Боостинг еxцелленце оф УНСПМФ НПГ ин неутрино пхyсицс ресеарцх), финансираног од стране Фонда за науку Републике Србије, а у оквиру Програма сарадње српске науке са дијаспором.

ДУНЕ тренутно чини преко 1000 истраживача из више од 30 земаља (преко 190 институција), а као прва истраживачка група из Србије укључена је група научника са Катедре за нуклеарну физику – проф. др Наташа Тодоровић, редовни професор, проф. др Јована Николов, ванредни професор и др Никола Јованчевић, доцент, као и четири студента докторских студија нуклеарне физике. Чланство у Колаборацији омогућиће сарадницима са Природно-математичког факултета у Новом Саду оспособљавање стручњака који ће се бавити истраживањима физике неутрина и имати значајну улогу у експерименту ДУНЕ током наредних 20 година.

ДУНЕ је водећи међународни експеримент за проучавање неутрина, најзаступљенијх честица материје у свемиру, а носилац пројекта је америчка лабораторија за физику елементарних честица Фермилаб у Илиноису. ДУНЕ се састоји од два неутринска детектора, смештена под земљом на растојању од 1300 километара. Ови детектори ће омогућити научницима да боље разумеју физику неутрина и њихову улогу у настанку свемира, као и механизме распада протона. Два прототипа ових детектора налазе се у истраживачком центру ЦЕРН. ДУНЕ настоји да реши велике мистерије: порекло материје, уједињење сила које делују у природи и формирање црних рупа. Очекује се да ће добивени резултати по значају бити једнаки са открићем Хигсове честице на великом хадронском сударачу у ЦЕРН-у.

Чланови Катедре за нуклеарну физику већ имају остварену међународну сарадњу са низом еминентних научних центара из нуклеарне физике: ЦЕРН-ом у Женеви, Обједињеним институтом за нуклеарна истраживања у Дубни (Русија), истраживачким центром ЈРЦ (Јоинт Ресеарцх Центре) у Белгији, Аргон националном лабораторијом у Чикагу, универзитетима у Француској, Италији, Великој Британији, Сједнињеним Америчким Државама, као и научним институтима у Немачкој, Мађарској и Хрватској.

Достигнућа

Љиљана Миловановић, студент биохемије, освојила награду Фонда Ненада М. Костића

Ове године, на конкурс Фонда Ненада М. Костића за хемијске науке за најбоље дипломске и мастер радове одбрањене у периоду од 1. априла 2020. до 31. марта 2021. године пријавило се двадесет троје свршених студената са осам факултета универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и први пут из Сарајева (Босна и Херцеговина).

Награду су освојили Милан Бељкаш, са Фармацеутског факултета Универзитета у Београду и Љиљана Миловановић, мастер студенткиња биохемије на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду.

Љиљанин дипломски рад „Антиоксидантни потенцијал и сензорна анализа производа од тартуфа (Тубер аестивумВиттад.)“, урађен под менторством др Иване Беара, редовног професора на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду, део је истраживања која се спроводе у оквиру пројекта Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку делатност („Функционални производи од војвођанских тартуфа – биохемијски потенцијал, хемијски састав и сензорне особине састојака као основа нових рецептура“) и директне сарадње са привредом кроз пројекат Фонда за иновациону делатност („Пилот плант труффле“).

Достигнућа

Потписан Споразум о пословној сарадњи између Пореске управе Републике Србије и ПМФ-а

Директор Пореске управе Републике СрбијеДрагана Марковић и декан Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду др Милица Павков Хрвојевић, потписали су Споразум о пословној сарадњи на научном истраживању, чиме се наставља успешна сарадња започета 2018. године и омогућује наставак истраживачког пројекта „Детектовање ризика од избегавања плаћања пореза на доходак грађана на основу одговарајућих метода употребом вештачке интелигенције“.

Тежиште заједничког рада у наредном периоду ће бити остваривање већег утицаја и употребе резултата анализе масовних података у пракси откривања пореске утаје и то ослањањем на већ започете и планиране процесе модернизације рада Пореске управе Републике Србије. Сарадња ће се одвијати по највишим стандардима, у складу са надлежностима и овлашћењима потписника споразума, законима, подзаконским актима и интерним актима по којима потписници поступају.

Носиоци сарадње на овом пројекту, испред Пореске управе Републике Србије биће Одељење за стратешке ризике, односно Департман за математику и информатику испред Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду.

Достигнућа

Лабораторија за инфрацрвену спектроскопију постала члан ГЛОСОЛАН мреже

Лабораторија за инфрацрвену спектроскопију Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине постала је члан ГЛОСОЛАН (Глобал Соил Лабораторy Нетwок) мреже. ГЛОСОЛАН мрежа функционише под Организацијом за храну и пољопривреду у оквиру организације Уједињених нација (ФАО Фоод анд Агрицултуре Органисатион оф тхе Унитед Натионс). Официјелни представник лабораторије за инфрацрвену спектроскопију Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине је ванредни професор Бранислав Јовић.

Достигнућа

Студенткиња мастер студија хемије освојила награду на конференцији ИЦЕWЕ-2021

Дана 31. марта 2021. године студент Мастер академских студија – Хемија, Александра Зукић освојила је награду на међународној онлајн конференцији „Интернатионал Цонференце он Енергy, Wатер анд Енвиронмент – ИЦЕWЕ-2021“, Лахоре, Пакистан у конкуренцији од 350 учесника из 17 земаља.

Награду је добила за најбоље усмено излагање у области „Енвиронментал Цатегорy“ за презентовани рад под насловом „Пхотоцаталyтиц ремовал ацтиве цомпонент оф Пресолол друг анд оптимизатион оф УФЛЦ метход фор итс аналyсис ин wатер самплес“, аутора Зукић А., Узелац М. и Армаковић С.

Достигнућа

Наш шеф Службе за међународну сарадњу као алумниста Хамфри програма стипендирања промовише интернационализацију у високом образовању

Алумниста Хамфри програма Гордана Влаховић наставља свој главни пројекат који је започела у оквиру своје Хамфри стипендије радећи на иницијативама за промоцију свеобухватне интернационализације у високом образовању. Гордана Влаховић била је стипендиста на Универзитету Пен Стејт у периоду 2018-2019. По повратку са Хамфри стипендије, поново је преузела улогу шефа Службе за међународну сарадњу.

Пројекат на којем тренутно ради зове се ЕXтремеЦлимТwин, у којем унапређује вештине и компетенције истраживача и администратора који истражују климатске промене и екстремне температуре. Недавно је дала интервју на српској националној телевизији, током којег је говорила о истраживачком пројекту финансираном у оквиру програма Еуропеан Унион Хоризон 2020, затим о кључној улози административних служби високо-образовних институција у процесу интернационализације и указала је на општи недостатак стручњака у овој области.

Међународна сарадња

Ацта Ентомологица Сербица

  • Назив часописа:Ацта Ентомологица Сербица
  • ИССН:0354-1490 (Принт)
  • Издавачи:Ентомолошко друштво Србије
  • Главни и одговорни уредник:Др Љиљана Протић
  • Периодичност објављивања:2 пута годишње
  • Научна област:Биологија
  • Категорија часописа:М51
  • Електронска адреса: protic@nhmbeo.org.rs
Часописи

Арцхивес оф Биологицал Сциенцес

  • Назив часописа:Арцхивес оф Биологицал Сциенцес
  • ИССН:0354-4664 (Принт) 1821-4339 (Онлине)
  • Издавачи:Српско биолошко друштво
  • Главни и одговорни уредник:Др Горан Познановић
  • Периодичност објављивања:4 пута годишње
  • Научна област:Биологија
  • Категорија часописа:М23
  • Интернет адреса часописа: http://www.serbiosoc.org.rs/arch/index.php/abs/
  • Електронска адреса: abs@ibiss.bg.ac.rs
Часописи

9. Меморијални научни скуп из заштите животне средине „Доцент др Милена Далмација“

  • Назив институције организатора научног скупа:Департман за хемију, биохемију и заштиту животне средине ПМФ-а у Новом Саду и Фондација „др Милена Далмација“
  • Назив научног скупа:9. Меморијални научни скуп из заштите животне средине „Доцент др Милена Далмација“
  • Локација:Природно-математички факултет у Новом Саду
  • Време одржавања:31.03.2022.-01.04.2022.
  • Организатор (катедра, департман):Департман за хемију, биохемију и заштиту животне средине ПМФ-а у Новом Саду
  • Линк до Интернет странице научног скупа: https://fondacijadocentdrmilenadalmacija.com
Конференције 2022.

Отварање Хербара БУНС и Малаколошке збирке

У уторак, 23. марта 2021. на Департману за биологију и екологију проф. др Зоран Милошевић, Покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност отворио је Хербаријум Хербариум Университатис Студиорум Неоплантенсис – БУНС у присуству својих сарадника, декана Универзитета у Новом Саду Природно-математичког факултета, проф. др Милице Павков Хрвојевић и гостију са других департмана нашег Факултета. У присуству уважених гостију у холу Департмана отворена је и Малаколошка збирка која обхвата љуштурице 302 врсте маринских мекушаца и бодљокожаца. Догађају су присуствовали бројни представници медија.

Хербаријум Департмана за биологију и екологију је научна колекција која је од 2003. године регистрована у међународном регистру научних хербаријума Индеx Хербариорум, када јој је и додељен препознатљив акроним БУНС. Прва колекција је настала 1947. године на тадашњој Вишој педагошкој школи у Новом Саду у оквиру групе ботаничких предмета. Данас Хербаријумска збирка Хербариум Университатис студиорум Неоплантенси, броји више од 250.000 ексиката организованих у 13 колекција – у збирци се налазе и материјали са подручја Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске, Словеније, Македоније, Мађарске, Румуније, Бугарске, Аустрије, Русије, Белорусије, Грчке, Албаније, Италије, Русије, Украјине, УСА и са Тајланда. Хербаријум је као музејска колекција отворен за научну, стручну делатност и за посетиоце.

Хербаријумски простор је реконструисан средствима које је обезбедио Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност у укупном износу од осам милиона динара. Овим средствима трајно су решени проблеми простора, и постављање савремених компакт ормана за чување ексиката. Обиман посао реконструкције обављан је сукцесивно три године, припремајући се за трајно лоцирање научно важне, али и национално и историјски вредне колекције. Катедра за ботанику је из средстава пројеката који се реализују у њеним лабораторијама обезбедила техничке уређаје за одржавање микроклиме у Хербаријуму као и оптичке уређаје за рад са колекцијама и информатичку и фото подршку. У Хербаријуму се чувају и примерци који су старији од датума оснивања Хербаријума добијени разменом материјала као и примерци многих врста које се данас више не могу наћи у природи и на стаништима првенствено Аутономне покрајине Војводине.

Достигнућа