Skip to main content

Вишеградски партнери удружују снаге за јачање кадровских капацитета Србије у нуклеарној области

Дана 21. октобра 2026. године званично је започета реализација пројекта „Вишеградска подршка развоју кадровских капацитета Србије за национални нуклеарни програм“ („Visegrad Support to Serbia’s Workforce Development for a National Nuclear Program“), чиме је означен почетак нове међународне сарадње.

Пројектом руководи проф. др Јована Николов са Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду (Србија), а у његовој реализацији учествују три партнерске институције из земаља Вишеградске групе: HUN-REN Центар за енергетска истраживања (Мађарска), Истраживачки центар Řež (Чешка) и Словачки технички универзитет у Братислави (Словачка).

Током уводног онлајн састанка, партнери су усагласили заједнички план рада, дефинисали кључне активности и одговорности и договорили наредне кораке за успешну реализацију пројекта.

Кроз повезивање образовања, практичне обуке и регионалне размене знања и искустава, ова иницијатива има за циљ јачање капацитета Србије у области нуклеарне сигурности и нуклеарне безбедности, као и допринос образовању и оспособљавању нове генерације стручњака у нуклеарној области.

Пројекат се реализује уз подршку Међународног вишеградског фонда (International Visegrad Fund), уз финансијску подршку Министарства спољних послова Републике Кореје.

Семинар „Од кваркова до галаксија“: „Од Птоломеја до космичке инфлације: кратка историја свемира“

Прво предавање новог циклуса семинара „Од кваркова до галаксија“ којим настављамо да отварамо простор за размену научних идеја и упознавање са актуелним темама из различитих области физике под насловом „Од Птоломеја до космичке инфлације: кратка историја свемира“ одржаће доц. др Милан Милошевић у четвртак, 29. октобра у 13 часова у Клубу наставника (II спрат, ДФ/ДМИ).

Сажетак предавања

Одакле долази свемир и шта ће бити с њим? Предавање прати развој наших представа о свемиру: од Птоломејевог света са Земљом у центру, преко Коперника, Кеплера, Њутна и Ајнштајна, до Хабловог открића да се свемир шири. На тим открићима изграђен је стандардни космолошки модел, који ћемо упознати без тешких формула, кроз причу о врелом раном свемиру, настанку првих атома, космичком микроталасном зрачењу и отвореним питањима попут Хаблове тензије.

Ипак, стандардни модел не објашњава зашто је свемир на великим раздаљинама толико уједначен, зашто је његова геометрија готово равна, нити одакле потичу почетне флуктуације из којих су касније настале галаксије. Једно од могућих објашњења нуди инфлација, кратак период изузетно брзог ширења у најранијој фази развоја свемира, током којег квантне флуктуације постају семена будућих космичких структура.

На крају ћемо се упознати са истраживањима истраживачке групе на Природно-математичком факултету у Нишу, која нумерички проучава различите моделе инфлације, укључујући тахионске и моделе света на брани (braneworld). Њихова предвиђања упоређују се са подацима савремених космолошких посматрања, укључујући резултате сателита Planck и телескопа Atacama Cosmology Telescope.

О предавачу

Доц. др Милан Милошевић је докторирао физику на Природно-математичком факултету Универзитета у Нишу, са тезом из области инфлаторне космологије. Запослен је као доцент на Департману за физику Природно-математичког факултета у Нишу, где предаје предмете из области астрофизике, примене рачунара у физици и астробиологије. Такође, ангажован је у Одељењу за ученике са посебним способностима за физику Гимназије „Светозар Марковић“ у Нишу. Од 2023. године обавља функцију управника Департмана за физику Природно-математичког факултета у Нишу.

Његова научна истраживања обухватају инфлаторну космологију, динамику тахионских поља и нумеричке методе у космологији и астрофизици. Аутор је више од 30 научних радова, од којих је 18 објављено у међународним часописима. Учествовао је у већем броју међународних пројеката (COST акције, ICTP, Erasmus+, UNESCO) и у оснивању Лабораторије за астрономију, астрофизику и астробиологију на ПМФ-у у Нишу.

Више од две деценије активно се бави популаризацијом науке. Оснивач је и главни уредник сајта „Свет науке“. Одржао је више од 100 научно-популарних предавањa и написао више од 250 популарних текстова. Координирао је шест пројеката Центра за промоцију науке посвећених астрономији у јужној и источној Србији и учествовао у изградњи астрономске опсерваторије на крову ПМФ-а у Нишу. Потпредседник је Астрономског друштва „Алфа“, систем-администратор SEENET-MTP мреже и секретар Друштва физичара Ниш.

Универзитет у Вилњусу био домаћин Генералне скупштине мреже GENERA 2026.

Универзитет у Вилњусу био је домаћин Генералне скупштине мреже GENERA и Еразмус+ пројекта GENERA-COPA, која је одржана од 8. до 10. октобра 2026. године. Скуп је окупио чланове мреже ради размене искустава, разматрања нових иницијатива и јачања сарадње у области родне равноправности и разноликости у физици, као и сагледавања напретка пројекта GENERA-COPA.

Тродневни програм започео је поздравним обраћањима и представљањем Универзитета у Вилњусу, уз учешће високих представника Универзитета.

Улога Универзитета у Вилњусу као домаћина потврдила је његов активан допринос европском дијалогу о равноправности, разноликости и инклузији у физици и науци. Учесници су затим разменили информације о активностима партнерских институција и представили примере добре праксе и нове иницијативе усмерене на стварање инклузивнијег научног окружења. Посебна сесија била је посвећена организационом развоју мреже GENERA и пројекта GENERA-COPA, а обухватила је и изборе за руководство мреже.

Томас Браге (Универзитет у Лунду), Мариа Розариа Масуло (INFN), Томас Бергхофер и Лиса Камладе (обоје из института DESY) поново су изабрани за копредседавајуће и координаторе мреже, чиме је обезбеђен континуитет у руковођењу и координацији њених активности.

У оквиру посебне сесије посвећене пројекту GENERA-COPA, партнери су размотрили досадашњи напредак, разговарали о предстојећим активностима и бавили се административним и организационим питањима.

Састанак је настављен дискусијама о култури у физици и социо-психолошким питањима у образовању и истраживању у физици, које су обухватиле излагања стручњака и заједнички рад у мањим групама. На наредној сесији разматран је потенцијални утицај вештачке интелигенције на ову област, након чега су уследили заједнички осврт на рад скупа и завршни закључци.

Генерална скупштина завршена је излетом до замка на острву Тракаи, који је учесницима пружио прилику за неформалну размену искустава и даље умрежавање.

Организацијом Генералне скупштине, Универзитет у Вилњусу обезбедио је важно место сусрета европске заједнице GENERA и подстакао дијалог о будућности равноправности и разноликости у физици и научним истраживањима. Скуп је допринео и јачању веза између институционалних пракси, иницијатива мреже и заједничких европских пројеката.

За пројекат GENERA-COPA, састанак је представљао драгоцену прилику за координацију наредне фазе активности и даљи развој стратегије информисања јавности и дисеминације резултата.

Дискусије у Вилњусу указале су на значај претварања заједничких искустава и резултата пројекта у приступачне садржаје намењене истраживачима, академској заједници и широј јавности.

Фокус на информативним листовима, интервјуима и видео-материјалима допринеће томе да рад на пројекту у наредним месецима постане видљивији и доступнији различитим циљним групама. Током састанка, тим задужен за информисање и промоцију интензивно је радио на снимању интервјуа и кратких видео-прилога за израду промотивног видеа.

Истовремено, размена мишљења о култури, образовању, истраживању и вештачкој интелигенцији отворила је нове могућности за будућу сарадњу унутар мреже. Новоизабрано руководство мреже GENERA наставиће да координира њене активности и подстиче сарадњу међу чланицама и члановима.

Састанак у Вилњусу тако је представљао важан корак како у даљем развоју мреже GENERA тако и у наставку активности пројекта GENERA-COPA.

Наредни састанак пројекта GENERA-COPA планиран је за пролеће 2027. године у Новом Саду, у Србији, где ће се партнери поново окупити како би размотрили остварени напредак, ојачали међусобну сарадњу и утврдили наредне кораке ка остваривању циљева пројекта.

ПМФ јача сарадњу са Пен Стејт Универзитетом у области нуклеарних технологија

Крајем августа гост Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду био је Matthew Zerphy, помоћник декана за оперативне послове Факултета инжењерских наука и професор праксе на Департману за нуклеарно инжењерство Државног универзитета Пенсилваније (Penn State University).

Његова посета представља наставак и конкретизацију нове сарадње између Природно-математичког факултета у Новом Саду и Пен Стејт Универзитета, која је започета током боравка проф. др Јоване Николов, редовне професорке нуклеарне физике на ПМФ-у, на Пен Стејт Универзитету у оквиру програма Fulbright Visiting Scholar за академску 2025/2026. годину.

Током боравка у Сједињеним Америчким Државама успостављени су контакти и дефинисане могућности за дугорочнију сарадњу у областима нуклеарних технологија, нуклеарног инжењерства, образовања и развоја стручних капацитета.

Једна од најзначајнијих заједничких активности односи се на развој новог међународног мастер програма у области нуклеарних технологија на Универзитету у Новом Саду. Природно-математички факултет на припреми програма ради уз подршку и стручну помоћ професора са Департмана за нуклеарно инжењерство Пен Стејт Универзитета.

Током посете Новом Саду разговарано је о могућностима укључивања наставника и стручњака са Пен Стејт Универзитета у реализацију будућег мастер програма, развоју и модернизацији наставних садржаја, као и о другим облицима академске и стручне сарадње.

Ова сарадња представља важан корак ка јачању образовних и стручних капацитета Универзитета у Новом Саду у области нуклеарних технологија, посебно у тренутку када интересовање за развој нуклеарне енергетике и пратећих стручних компетенција поново добија све већи значај.

ПМФ и Пен Стејт Универзитет планирају да сарадњу наставе кроз конкретне заједничке активности, размену знања и искустава, укључивање стручњака у наставу и развој нових образовних програма у области нуклеарних технологија.

Стипендија корејске компаније KERSO за мастер студије у области нуклеарних наука и сектору енергетике

Корејска национална компанија за енергетику KERSO (Korea Electric Power Corporation) и њен Међународни факултет за нуклеарне науке (KERSO International Nuclear Graduate School – KINGS) доставили су понуду за стипендије за двогодишњи програм мастер студија у области инжењеринга нуклеарних електрана (NPP) и енергетске политике и инжењеринга (ERE) за 2027. годину.

Програм је намењен професионалцима који раде у области нуклеарних наука и сектору енергетике, са циљем стицања практичних знања и вештина у овим областима. Кандидати могу да се пријаве путем сајта www.kings.ac.kr, а пријава ће бити отворена у периоду од 15. септембра до 26. октобра 2026. године.

Осам наших научница међу 10% најбољих истраживача у Србији

Министарство науке, технолошког развоја и иновација од 2022. године спроводи програм вредновања научне изврсности, кроз који се издвајају најуспешнији истраживачи у Републици Србији.

Према најновијој листи изврсних истраживача коју је у марту 2026. године објавило Министарство науке, технолошког развоја и иновација осам научница са нашег факултета, др Дамјана Дробац Бацковић, др Дијана Лалић, др Сања Обрадовић Стралман, др Бранка Радуловић, др Милена Рашета, др Мариа Савановић, др Бојана Станић и др Нада Токоди  уврштено је међу 10% најбољих истраживача у Републици Србији.

Листа изврсних истраживача обухвата научнике који се издвајају по изузетним научним резултатима и значајном међународном утицају, а формирана је на основу релевантних научних и библиометријских критеријума. Ово признање представља један од најзначајнијих показатеља научне продуктивности и утицаја у оквиру националног истраживачког система.

Уврштавање наших колегиница на ову престижну листу потврђује континуитет високог квалитета научноистраживачког рада на Природно-математичком факултету, као и његов значајан допринос развоју науке и академске заједнице у Србији.

Овај успех уједно представља и снажан подстицај за даљи рад, унапређење научне изврсности и подршку младим истраживачима у њиховом професионалном развоју.

Приступнo предавањe кандидата за избор у звање доцента (Нуклеарна физика) – Андреј Враничар

Приступно предавање по расписаном конкурсу за избор у звање и заснивање радног односа за једног доцента на одређено време од 5 година, са пуним радним временом од 100% радног времена, из научне области Физичке науке, уже научне области Нуклеарна физика одржаће се дана 25. марта 2026. године, са почетком у 11 часова у учионици 68/4 Департмана за физику.

Тема приступног предавања: „Основни принципи гама-спектроскопије и интерпретација гама спектара“.

Приступнo предавање ће одржати кандидат пријављен на овај конкурс, др Андреј Враничар.

GENERA-COPA Еразмус+ пројекат

Европска иницијатива награђена је Еразмус+ финансирањем за трансформацију STEM образовања кроз интеграцију родне равноправности и различитости, а пројекат је званично покренут на Генералној скупштини GENERA мреже у Лимерику.

Са примарним циљем да одговори на кључни изазов привлачења и задржавања маргинализованих група у науци и истраживању, пројекат GENERA-COPA изабран је као један од само 25 финансираних пројеката, од укупно 124 пријаве на последњем Еразмус+ конкурсу. Пројекат је добио 400.000 евра за спровођење иновативних активности које промовишу родну равноправност и различитост у STEM областима. GENERA-COPA је резултат сарадње унутар мреже GENERA и званично је покренут почетком септембра 2025. године на Универзитету у Лимерику.

Пројекат тежи да трансформише универзитетске наставне планове и институционалну културу кроз интеграцију родне перспективе и различитости. Јачањем капацитета универзитета и истраживачких институција и обуком локалних „критичких пријатеља“ као тренера широм Европе, обезбеђује се одрживост иницијативе и дугорочна трансформација образовне праксе. Уз ово финансирање, GENERA-COPA има потенцијал да значајно допринесе европском STEM простору, унапређујући једнакост, различитост и инклузију на високошколским установама.

Фокус пројекта је на увођењу родне и перспективе различитости у STEM области, што је, према L. Schiebinger (1999, Has Feminism Changed Science, Harvard University Press), један од кључних стратешких приступа за унапређење родне равноправности и различитости, уз истовремено повећање заступљености жена у STEM-у и унапређење истраживачке културе у тим областима.

Јачање међународне и интердисциплинарне сарадње, као и рад у већим и разноврснијим тимовима, поставља нове захтеве пред младе научнике. У оквиру пројекта биће развијен, тестиран и имплементиран уводни курс са циљем да припреми студенте и младе истраживаче за ове нове изазове. Овакви садржаји тренутно нису део стандардног универзитетског образовања, иако су неопходни за успешно истраживање, допринос инклузивнијем систему високог образовања и боље запослење младих истраживача.

Биће испитана постојећа култура учења и даље развијана кроз нове приступе инклузивној настави, укључујући универзални дизајн и STEM образовање у математички интензивним STEM областима. Посебна пажња посветиће се примени LMS платформи, самоорганизованом учењу и „train-the-trainer“ методама.

Пројекат ће допринети и унапређењу директне подршке мастер и докторским студентима у планирању успешне каријере. У тренутним институционалним плановима родне равноправности и различитости, менторство се истиче као један од најважнијих механизама. Постојећи менторски програми биће анализирани, а нове методе развијене ради повећања њихове ефикасности у погледу једнакости, различитости и инклузије. Развијаће се и иновативни модели менторства који повезују менторство, умрежавање и активно спонзорство, пружајући младим истраживачима рани улазак у међународну научну сарадњу, што се тешко може постићи само кроз формалну наставу.

Примарна циљна група пројекта обухвата интерне учеснике и партнере, док се спољној циљној публици обраћа пре свега наставницима у високом образовању, младим STEM истраживачима, менторима и полазницима, службама за различитост и инклузију, као и одељењима и институцијама у математички интензивним STEM пољима. Секундарну публику чине доносиоци одлука, организације за научну комуникацију, удружења за подршку женама и маргинализованим групама у STEM-у, као и шира јавност заинтересована за питања једнакости у науци.

Кроз ове активности, GENERA-COPA има за циљ да помогне институцијама у увођењу родне и перспецтиве различитости у курикулуме, јачању капацитета за инклузивно образовање и изградњи одрживих програма обука кроз тренере унутар институција. Као део GENERA мреже, конзорцијум окупља широко искуство и стручност у примени родних перспектива и промоцији једнакости, различитости и инклузије у математички интензивним STEM дисциплинама.

Пројекат окупља више европских универзитета и истраживачких институција у трогодишњој сарадњи са циљем стварања инклузивнијег и правичнијег окружења за учење. Пројекат координира немачки истраживачки центар DESY, а партнери су: Италијански национални институт за астрофизику (INAF), Италијански национални институт за нуклеарну физику (INFN), Научни институт Вајцман (Израел), Универзитет у Лимерику (Ирска), Универзитет у Л’Аквили (Италија), Универзитет у Вилњусу (Литванија), Универзитет у Новом Саду (Србија), Универзитет у Алакали и Универзитет у Овиједу (Шпанија), Лунд универзитет (Шведска) и Швајцарско физичко друштво.

Више информација:
📌 Сајт: https://www.genera-copa.eu
📌 Контакт: chiara.badia@inaf.it

Природно-математички факултет постао део међународне мреже IAEA NSSC

Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду званично је постао члан IAEA NSSC мреже – International Network for Nuclear Security Training and Support Centres, коју координише Међународна агенција за атомску енергију (IAEA).

Ова мрежа окупља водеће институције из целог света које пружају подршку у области едукације, истраживања и развоја капацитета за нуклеарну безбедност. Чланство факултета у овом престижном међународном конзорцијуму представља значајан корак унапређењу научне сарадње и развоју стручности у овој осетљивој и глобално важној области.

Контакт особа за IAEA NSSC мрежу у Републици Србији је проф. др Јована Николов, редовна професорка на Департману за физику.

Зашто је ово важно?

✔ Омогућава укључивање у међународне програме обуке и истраживања.

✔ Јача капацитете Србије у области нуклеарне безбедности.

✔ Повезује студенте и истраживаче са глобалним стручњацима и ресурсима.

✔ Подржава развој иновација у заштити критичне инфраструктуре и спречавању злоупотребе нуклеарног материјала.

ПМФ наставља да буде центар знања и партнер у глобалним иницијативама од стратешког значаја.