Правилник о реализацији студијског програма Докторска школа математике

Структура студијског програма

Студијски програм Докторска школа математике представља заједничке докторске студије из области математичких наука на Универзитету у Новом Саду, Универзитету у Нишу, Универзитету у Крагујевцу и Државном универзитету у Новом Пазару а које се изводе на Природно-математичком факултету у Новом Саду, Природно-математичком факултету у Нишу, Природно-математичком факултету у Крагујевцу и Државном универзитету у Новом Пазару. Њихово трајање је 3 године (6 семестара), укупна вредност студија је 180 ЕСПБ, а по њиховом завршетку се стиче звање Доктор наука –  математичке науке. Право уписа на докторске студије имају кандидати који су на основним академским и мастер академским студијама математике или сродних дисциплина остварили најмање 300 ЕСПБ.. У складу са стратешком оријентацијом образовних институција да омогући активан развој научног подмлатка, докторске студије су конципиране по принципу слободног избора предмета. Предмети су поређани по тематски целинама и студент бира бар три предмета из једне такве целине. Студент бира или му се након уписа додељује саветник из редова наставника. Саветник и студент на основу склоности кандидата конципирају стручне и научне специфичности у реализацији курикулума. Конкретно, то значи да се врши конзистентан и циљно оријентисан избор изборних предмета који чине теоријски темељ области научног интересовања студента. Поред тога студент обавља и самостални истраживачки рад кроз који демонстрира и развија способност самосталне истраживачке делатности. Предмети и семинарски радови чине законом дефинисан обим од 120 ЕСПБ за прве две године студија. Трећа година је посвећена самосталном истраживачком раду и изради докторске дисертације, која носи преосталих 60 ЕСПБ.

Сврха студијског програма

Сврха студијског програма Докторска школа математике је образовање научног кадра оспособљеног за самосталан истраживачки рад у математичким наукама, као и критичку процену истраживања из математике и сродних области. Кључни елемент у том смислу је постизање врхунског нивоа познавања и разумевања најсавременијих трендова у математици, као и упознавање са структуром научно-истраживачког процеса и вештинама које су неопходне за успешну припрему, објављивање и презентацију резултата научно-истраживачког рада, према стандардима усвојеним у математичким наукама.

Студијски програм обухвата модерне области математике које налазе мотивацију у формулисању и решавању модела за проблеме који се јављају у другим научним областима, нпр. у природним наукама, у многим областима информатичких, техничко-технолошких, економских истраживања. Сврха студијског програма Докторска школа математике је образовање научног кадра оспособљеног за самосталан истраживачки рад у математичким наукама, као и критичку процену истраживања из математике и сродних области. Кључни елемент у том смислу је постизање врхунског нивоа познавања и разумевања савремених трендова у математици, као и упознавање са структуром научно-истраживачког процеса и вештинама које су неопходне за успешну припрему, објављивање и презентацију резултата научно-истраживачког рада, према стандардима усвојеним у математичким наукама.

На тај начин, студијски програм омогућава младим научним радницима да, поред истраживања у домену математичких наука, стичу знања за конкретне примене и укључивање у опште друштвене токове, а са циљем да користе и примене математику у подизању општег нивоа друштвеног развоја.

Циљеви студијског програма

Циљеви студијског програма Докторска школа математике су:

  • савладавање фундаменталних математичких дисциплина и овладавање модерним техникама у областима Математичке анализе и Алгебре и математичке логике ради стицања неопходних алата за формулацију и решавање математичких модела;
  • стицање знања из одабраних области сродних наука кроз предмете у којима се обрађују садржаји везани за формулисање и коришћење математичких модела;
  • овладавање и обучавање младих кадрова у настави на универзитетима и вишим и високим школама;
  • укључивање младих истраживача у актуелне светске токове научних истраживања путем проучавања савремене литературе и радова у водећим светским часописима;
  • стицање неопходних знања потребних за развијање научне сарадње и комуникацију са математичком и широм научном јавношћу, кроз излагање самосталних резултата, као и резултата других аутора.
Компетенције дипломираних студената

Опис општих и предметно-специфичних компетенција студената

Студенти који заврше докторске студије биће млади научни истраживачи који поседују савремена стручна и научна знања потребна за укључивање у светске научне токове у областима којима се баве. Они ће имати бар један рад публикован или прихваћен за публиковање у познатим светским часописима из области математике којом се баве, а тиме и потврду да ће моћи да самостално и у сарадњи са другим истраживачима наставе успешна научна истраживања. Ови млади доктори ће стећи знања потребна за укључивање у универзитетски наставни процес у областима математике на основним и мастер студијама из математике, као и на студијама у другим областима. Они ће имати потребна знања и технике за укључивање у стручне и научне тимове у другим институцијама посредне и непосредне производње, где ће својим знањима допринети квалитету научних модела са непосредном применом. Успешно савладавање овог студијског програма обезбеђује знања и методолошки приступ у анализи најразличитијих проблема управо захваљујући специфичностима математичких формулација доказа и тврђења на којима се у математици посебно инсистира

Курикулум

На студијском програму има 6 изборних предмета који се полажу у прва четири семестра који носе по 12 бодова, 4 семинарска рада (СИР) који носе по 6 бодова, 2 научно истраживачка рада (СИР) по 12 бодова у четвртом семестру, док су два предмета завршног рада и завршни рад на трећој години студија и носе 60 бодова укупно.

Саветника студент бира (или му се он додељује) при упису студија. Улогу саветника преузима ментор у тренутку пријаве докторске дисертације.

Изборни предмети су класификовани по групама

  1. Микро-локална анализа
  2. Теорија оператора
  3. Парцијалне диференцијалне једначине
  4. Нумеричка анализа
  5. Стохастичка анализа и математичка статистика
  6. Динамички системи и диференцијална геометрија
  7. Математичка логика
  8. Алгебра
  9. Теорија скупова и топологија

Сваки студент бира бар три предмета из неке од њих.

Распоред предмета по семестрима и годинама студија

Листа изборних предмета