Подршка Природно-математичком факултету и Универзитету у Новом Саду од наших драгих колега и пријатеља са Универзитета Принц од Сонгкле са Тајланда и декана њиховог ПМФ-а, проф др Анчане Пратеп.
You are browsing archives for
Категорија: Актуелности
Наши научници и ове године међу 2% најцитиранијих истраживача у свету
Објављен је нови преглед 2% најцитиранијих истраживача у свету који објављује Универзитет Стенфорд (тзв. Стенфорд листа). Професори са ПМФ-а рангирани у оквиру листе за постигнућа у току целокупне каријере су проф. емеритус др Неда Мимица-Дукић и проф. др Душан Јаковетић, a у оквиру листе за постигнућа у току 2024. године су проф. емеритус др Неда Мимица-Дукић, проф. др Душан Јаковетић, доц. др Стеван Армаковић, доц. др Сања Армаковић, проф. др Анте Вујић и проф. др Петар Кнежевић.
База података о најбољим светским истраживачима на основу које су формиране две листе 2% најцитиранијих истраживача у свету обухвата стандардизоване податке о цитираности, h-индексу, прилагођеном hm-индексу према коауторству, цитираности према различитим ауторским позицијама и композитни индекс.
Бронза на светском финалу Међународног универзитетског такмичења у програмирању
На недавно одржаном светском финалу Међународног универзитетског такмичења у програмирању (International Collegiate Programming Contest – ICPC) у Бакуу, Азербејџан, тим Универзитета у Новом Саду остварио је историјски успех освајањем бронзане медаље. Ово је уједно и прва медаља за тим из Србије у 49 година дугој историји овог најпрестижнијег светског такмичења у програмирању.
ICPC окупља најбоље студенте са универзитета широм света, а такмичење подразумева решавање сложених алгоритамских задатака у ограниченом времену. Поред знања и техничких вештина, пресудну улогу имају тимски рад, стратегија и способност сналажења под притиском.
Тим Универзитета у Новом Саду чинили су:
- Никола Пешић (ПМФ)
- Виктор Лучић (ПМФ)
- Тадија Шебез (ФТН)
- Марко Савић, тренер (ПМФ).
Да би стигли до светског финала, студенти су претходно морали да прођу кроз регионалне квалификације. Наш тим је изборио пласман освајањем првог места у југоисточној Европи.
Ове године, кроз квалификације и финале, учешће је узело 73 083 студената са 3 424 универзитета из 103 државе. У таквој конкуренцији, освајање 11. места и бронзане медаље представља изванредан резултат којим се Универзитет у Новом Саду сврстао раме уз раме са најпрестижнијим светским универзитетима.
Тим посебно захваљује компанији Databricks на подршци.
Позив за учешће у европском истраживању Campus International 2025
Фондација Темпус позива све студенте са факултета у Србији да се укључе у пројекат „Campus International 2025“, посвећен личном и академском развоју кроз процес интернационализације. Истраживање се реализује у сарадњи са Немачком службом за академску размену и Националном Еразмус+ агенцијом, DAAD-ом, Ферн Универзитетом у Хагену и бројним образовним партнерима из 16 европских земаља.
Анкета је кратка, потпуно анонимна и доступна на српском и енглеском језику, а прикупљени подаци користе се искључиво у сврхе овог истраживања. Она обухвата питања о вашим ставовима и искуствима везаним за међународну мобилност, процес прилагођавања на студије у иностранству и предлоге за побољшање академског живота. Ваше искуство и мишљење могу директно утицати на унапређење образовних политика и мобилности студената у Европи, па вас молимо да одвојите неколико минута и поделите своја сазнања са нама.
III место на такмичењу Serbian Cybersecurity Challenge 2025 за ПМФ тим
На овогодишњем такмичењу Serbian Cybersecurity Challenge 2025 у организацији Сајбер Хероја, од 16 тимова који су се пласирали у финале, ПМФ тим, под називом EOF, је освојио III место.
Тим EOF је састављен од петорице младића – 3 са ПМФ:
- Петар Пилиповић,
- Милош Медић,
- Миша Стефановић,
док је 4. члан тима био Стефан Јовишић, из Гимназије „Тврђава“, а 5. Балаж Бенедек из Гимназије са домом ученика за талентоване ученике „Бољаи“ – Сента.
Одржан Lunchtime Talk #8 о доказу концепта у науци
Канцеларија за међународну сарадњу Природно-математичког факултета са великим задовољством организовала је Lunchtime Talk #8 на тему „Доказ концепта у науци“, који је одржан у просторијама факултета. Др Наташа Слијепчевић, научна сарадница на Департману за хемију, биохемију и заштиту животне средине, поделила је своје богато искуство и знање у имплементацији пројекта SedSubMat, који се финансира из Фонда за науку Републике Србије, као наставак BEuSED пројекта.
У оквиру презентације, др Слијепчевић је обухватила кључне аспекте развоја иновација, фокусирајући се на процес од идеје до доказа концепта. Учесници су имали прилику да сазнају:
- Како се развија иновација у оквиру пројекта Доказа Концепта ФН и које су кључне лекције из процеса имплементације.
- Како правилно развити иновативно решење, уз посебан нагласак на изазове и успехе током имплементације и сарадњу са Фондом за науку.
- Презентација је укључивала практичне препоруке, укључујући шта је функционисало, а шта није, уз водич за истраживаче који желе да трансформишу своје идеје у конкретне иновације.
Овај догађај је био прилика за све присутне да се детаљније упознају са изазовима и приликама које доноси имплементација научних пројеката и развијање иновација.
Природно-математички факултет постао део међународне мреже IAEA NSSC
Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду званично је постао члан IAEA NSSC мреже – International Network for Nuclear Security Training and Support Centres, коју координише Међународна агенција за атомску енергију (IAEA).
Ова мрежа окупља водеће институције из целог света које пружају подршку у области едукације, истраживања и развоја капацитета за нуклеарну безбедност. Чланство факултета у овом престижном међународном конзорцијуму представља значајан корак унапређењу научне сарадње и развоју стручности у овој осетљивој и глобално важној области.
Контакт особа за IAEA NSSC мрежу у Републици Србији је проф. др Јована Николов, редовна професорка на Департману за физику.
Зашто је ово важно?
✔ Омогућава укључивање у међународне програме обуке и истраживања.
✔ Јача капацитете Србије у области нуклеарне безбедности.
✔ Повезује студенте и истраживаче са глобалним стручњацима и ресурсима.
✔ Подржава развој иновација у заштити критичне инфраструктуре и спречавању злоупотребе нуклеарног материјала.
ПМФ наставља да буде центар знања и партнер у глобалним иницијативама од стратешког значаја.
Како учинити да наука говори јасно и допре до свих
У четвртак, 17. априла 2025. године, на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду одржана је радионица у оквиру пројекта TwinSubDyn (Horizon Europe – Twinning Western Balkans), посвећена развоју вештина научне комуникације и промоцији науке широј публици.
Радионица је била веома добро посећена, што јасно указује на растуће интересовање међу истраживачима и наставним кадром у вези са успешним представљањем свог рада широј публици – на јасан, ангажован и друштвено релевантан начин.
Кроз интерактивна предавања и отворену дискусију, учесници су стекли практичан увид и чули лична искуства говорника који су годинама активно укључени у различите облике научне комуникације.
- Др Бранислав Јовић, редовни професор на Природно-математичком факултету, говорио је о изазовима са којима се суочавају савремена истраживања од резултата пројеката и обавеза извештавања до односа са медијима и изградње поверења код доносиоца одлука. Његов говор ‘Како је пропала наука?’, изазвала је занимљиву дискусију о тренутној улози и перцепцији науке у друштву.
- Добривоје Ерић, руководилац Одељења за међународну сарадњу у Центру за промоцију науке, представио је различите приступе укључивању јавности у научне процесе у свом предавању ‘Како комуницирати науку (не)жељеној публици?’ наглашавајући важност отворених, прилагођених стратегија комуникације за различите циљне групе.
- Др Дајана Бјелајац, доцент на Природно-математичком факултету, кроз своје предавање ‘Од идеје до утицаја’ и причу ‘Carpe Noctem’ показала је како се научни догађаји могу трансформисати у имерзивна искуства која руше баријеру између науке и јавности – посебно када се баве темама као што су светлосно загађење и природно ноћно небо.
Током три сата, учесници су истраживали како да науку учине видљивијом, инспиративнијом и доступнијом онима изван академског света. Јасан циљ радионице био је да оснажи учеснике да размишљају креативно и да поделе своја истраживања на начин који људи могу да разумеју, повежу се и желе даље да прате.
Радионица научне комуникације потврдила је важност научне комуникације, не само као вештине, већ и као одговорности сваког истраживача који жели да остави утицај изван научних часописа.
Студенти ПМФ-а учествовали у NTU Taiwan Chip-based Industrial Innovation Program 2025
Студенти Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду су од 2.-14. марта 2025. учествовали у програму NTU Taiwan Chip-based Industrial Innovation Program на Државном универзитету Тајвана у Тајпеју.
Лука Дивјаковић, студент рачунарских наука, Андреј Рајков, студент информационих технологија, Павле Тепавчевић и Михаило Миленковић, студенти мастер програма вештачке интелигенције, имали су прилику да стекну драгоцено искуство у области микропроцесора, вештачке интелигенције и роботике.
Учешће наших студената у овом програму резултат је сарадње Природно-математичког факултета и тајванског партнера, што је нашим студентима омогућило да уче од водећих светских стручњака у индустрији микропроцесора.
Тајван је глобални лидер у производњи микропроцесора и полупроводника, а његова економија у великој мери зависи од ове индустрије. Више од 60% светске производње чипова долази управо из Тајвана, захваљујући компанијама као што су TSMC и Mediatek, које снабдевају највеће технолошке гиганте широм света.
Током програма, студенти су присуствовали предавањима угледних професора и стручњака из области микропроцесора, вештачке интелигенције и роботике. Такође су имали прилику да посете водеће технолошке компаније као што су ST Microelectronics, TSMC, Mediatek и Delta, где су из прве руке могли да се упознају са најновијим достигнућима у индустрији чипова. У Истраживачком центру Универзитета студенти су имали прилику да раде са силицијумским плочицама, основним материјалом за производњу микропроцесора.
Поред академских активности, учесници су истражили и богату културну баштину Тајвана, укључујући и посету музејима у Тајпеју.
Посебну захвалност дугујемо компанији Sixsentix и платформи за учење SixCube University, који су својим спонзорством покрили већи део трошкова пута до Тајпеја, омогућивши нашим студентима да буду део овог програма.
Лука, Павле, Михаило и Андреј су једногласни у препоруци будућим генерацијама да искористе овакве прилике, јер ће стечена знања и контакти бити непроцењиви за њихов даљи академски, професионални и лични развој.
Одржан Lunchtime Talk #7 о вештачкој интелигенцији
Lunchtime Talk #7 о вештачкој интелигенцији одржан је 4. марта 2025. на Природно-математичком факултету у организацији Канцеларије за међународну сарадњу.
Причом о феномену вештачке интелигенције смо наставили традицију одржавања скупова које смо назвали lunchtime talks, а који су савршен начин да о актуелним темама и успешним пројектима чујемо из прве руке – од наших успешних професора. Мото ових скупова је „Колеге – колегама“ а циљ развој културе дељења, повезивања и промоције науке у оквиру ПМФ-а.
Колега, професор Милош Радовановић, редовни професор на Департману за математику и информатику је поделио део свог знања и истраживања о вештачкој интелигенцији и приближио нам шта јесте и шта све није вештачка интелигенције, шта све може, али и не може да уради за нас. Тако је и насловљено одржано предавање: Artificial Intelligence: What It Is (Not), and What It Can (Not) Do – With Case Studies in Graph Embedding.
Проф. Радовановић је на интересантан и практичан начин предочио шта су вештачка интелигенција (AI) и машинско учење (ML), какви су различити типови AI система и које су могућности и слабости најсавременијих AI и ML техника. Такође, професор је говорио о AI методама за уграђивање графова, што нам омогућава да користимо „класичне“ AI и ML технике развијене за табеларне податке на графовима, отварајући огромне могућности за изградњу интелигентних система који раде на подацима графикона, укључујући апликације за класификацију, груписање, предвиђање веза и детекцију аномалија.
Колега је такође представио резултате своји успешних пројеката финансираних од стране Фонда за науку: завршени пројекат под акронимом GRASP и текући под акронимом TIGRA (ФН Програм за развој пројеката из вештачке интелигенције).
Демистификација вештачке интелигенције као вруће теме је многима од нас дала идеју о тренутним приступима AI, као и о онима који су још далеко од „решених“. Једнако важно, овим педавањем смо освестили колико је, пре свега, важно користити AI одговорно, сврсисходно, етично и на добробит човечанства.
