Skip to main content

Naša studentkinja učestvovala u prestižnom Amgen Scholars programu na Institutu Karolinska

Studentkinja Departmana za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Isidora Cvetić učestvovala je tokom leta 2026. godine u prestižnom međunarodnom programu Amgen Scholars, koji je realizovan na Institutu Karolinska u Stokholmu.

Isidora, koja završava treću godinu studija na našem Departmanu, bila je jedna od svega 10 studenata iz Evrope odabranih za učešće u programu na Institutu Karolinska. O značaju ovog uspeha govori i izuzetno velika konkurencija – za samo deset mesta prijavilo se čak 786 kandidata.

Tokom dvomesečnog boravka u Stokholmu Isidora je bila uključena u intenzivan istraživački rad u međunarodnom akademskom okruženju. Imala je priliku da radi na sopstvenom istraživačkom projektu, upozna se sa savremenim metodama i načinom rada u jednoj od vodećih evropskih naučnoistraživačkih institucija, a rezultate svog rada predstavila je na završnom simpozijumu programa. Posebnu vrednost ovog iskustva predstavljaju razmena znanja, rad sa istraživačima i povezivanje sa studentima iz različitih evropskih zemalja.

Amgen Scholars je međunarodni program namenjen studentima osnovnih studija koji žele da steknu praktično iskustvo u naučnoistraživačkom radu i razmotre nastavak obrazovanja i karijere u nauci. Pored neposrednog rada u istraživačkim grupama, program obuhvata seminare, stručne i naučne aktivnosti, razvoj veština naučne komunikacije i predstavljanje rezultata istraživanja.

Evropski deo programa realizuje se na pet vodećih naučnih institucija – Karolinska Institutet, ETH Zürich, Institut Pasteur, Ludwig-Maximilians-Universität München i University of Cambridge. Učesnici imaju priliku i da se susretnu sa drugim Amgen stipendistima i predstave rezultate svojih istraživanja u okviru zajedničkog evropskog programa.

Isidorino učešće u programu predstavlja značajan uspeh i lep primer mogućnosti koje su studentima biologije i ekologije dostupne još tokom osnovnih studija. Nadamo se da će njeno iskustvo biti dodatni podsticaj studentima našeg fakulteta da se prijavljuju na međunarodne programe, uključuju u istraživački rad i koriste mogućnosti za stručno i naučno usavršavanje.

Više informacija o programu:

Dostignuća

PMF jača saradnju sa Pen Stejt Univerzitetom u oblasti nuklearnih tehnologija

Krajem avgusta gost Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu bio je Matthew Zerphy, pomoćnik dekana za operativne poslove Fakulteta inženjerskih nauka i profesor prakse na Departmanu za nuklearno inženjerstvo Državnog univerziteta Pensilvanije (Penn State University).

Njegova poseta predstavlja nastavak i konkretizaciju nove saradnje između Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu i Pen Stejt Univerziteta, koja je započeta tokom boravka prof. dr Jovane Nikolov, redovne profesorke nuklearne fizike na PMF-u, na Pen Stejt Univerzitetu u okviru programa Fulbright Visiting Scholar za akademsku 2025/2026. godinu.

Tokom boravka u Sjedinjenim Američkim Državama uspostavljeni su kontakti i definisane mogućnosti za dugoročniju saradnju u oblastima nuklearnih tehnologija, nuklearnog inženjerstva, obrazovanja i razvoja stručnih kapaciteta.

Jedna od najznačajnijih zajedničkih aktivnosti odnosi se na razvoj novog međunarodnog master programa u oblasti nuklearnih tehnologija na Univerzitetu u Novom Sadu. Prirodno-matematički fakultet na pripremi programa radi uz podršku i stručnu pomoć profesora sa Departmana za nuklearno inženjerstvo Pen Stejt Univerziteta.

Tokom posete Novom Sadu razgovarano je o mogućnostima uključivanja nastavnika i stručnjaka sa Pen Stejt Univerziteta u realizaciju budućeg master programa, razvoju i modernizaciji nastavnih sadržaja, kao i o drugim oblicima akademske i stručne saradnje.

Ova saradnja predstavlja važan korak ka jačanju obrazovnih i stručnih kapaciteta Univerziteta u Novom Sadu u oblasti nuklearnih tehnologija, posebno u trenutku kada interesovanje za razvoj nuklearne energetike i pratećih stručnih kompetencija ponovo dobija sve veći značaj.

PMF i Pen Stejt Univerzitet planiraju da saradnju nastave kroz konkretne zajedničke aktivnosti, razmenu znanja i iskustava, uključivanje stručnjaka u nastavu i razvoj novih obrazovnih programa u oblasti nuklearnih tehnologija.

Međunarodna saradnja

Održan sastanak Unije PMF-ova: Akcioni plan za rešavanje problema nedostatka nastavničkih kadrova

Na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, u sredu, 23. septembra 2026. godine, održan je sastanak predstavnika Unije prirodno-matematičkih fakulteta Republike Srbije. Sastanak je bio posvećen jednom od najvećih izazova u domaćem prosvetnom sistemu – nedostatku nastavničkih kadrova iz oblasti prirodnih nauka, matematike i informatike.

Pored rukovodstva domaćina – dekana, prodekana i direktora departmana novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta, sastanku su prisustvovali dekani, prodekani i nastavnici iz oblasti Metodike nastave sa srodnih fakulteta širom zemlje:

  • Prirodno-matematički fakultet u Kragujevcu,
  • Prirodno-matematički fakultet u Nišu,
  • Prirodno-matematički fakultet u Kosovskoj Mitrovici,
  • Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu,
  • Fizički fakultet Univerziteta u Beogradu,
  • Fakultet za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu,
  • Hemijski fakultet Univerziteta u Beogradu,
  • Matematički fakultet Univerziteta u Beogradu,
  • Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu.

Glavna tačka dnevnog reda bila je prezentacija Predloga akcionog plana za prevazilaženje ovog gorućeg problema. Plan je izrađen na osnovu detaljne i sveobuhvatne analize koju je sproveo Centar za razvoj obrazovanja PMF-a u Novom Sadu.

Učesnici su aktivno diskutovali o predloženim merama, iznoseći konstruktivne predloge i iskustva iz svojih sredina. Postignut je visok stepen saglasnosti oko toga da je neophodno hitno i sistemsko delovanje.

U narednom periodu, Unija prirodno-matematičkih fakulteta Republike Srbije fokusiraće se na detaljnu razradu predloženog plana, definisanju operativnih timova za realizaciju i postavljanju realnih vremenskih rokova, uz aktivno uključivanje nadležnih državnih institucija.

Kroz zajednički rad fakulteta i saradnju sa relevantnim ministarstvima, cilj je da se problem nedostatka kvalifikovanog nastavnog kadra u školama reši u optimalnom roku i time osigura kvalitet obrazovanja budućih generacija.

Događaji

Održan 29. Water Workshop „Kvalitet voda“

U okviru 29. Water Workshop-a „Kvalitet voda“ učesnici su kroz predavanja i diskusije sagledali ključne izazove u upravljanju sistemima za vodosnabdevanje i tretman otpadnih voda, sa posebnim fokusom na male sisteme i manja naselja. Obrađene su teme izbora i projektovanja malih vodovodnih sistema, kontrole procesa, bezbednog vodosnabdevanja i distribucije vode, kao i upravljanja otpadnim vodama u područjima sa i bez kanalizacione infrastrukture. Naglasak je stavljen i na kriterijume za izbor odgovarajućih tehnologija tretmana i primenu tehnologije u skladu sa lokalnim uslovima. Učesnici su imali priliku da čuju i iskustva iz prakse kroz upravljanje malim PPOV, kao i iskustva u upravljanju industrijskim otpanim vodama u industriji mesa.

Program je obuhvatio i savremene teme poput cirkularne ekonomije, otpornosti sanitarnih usluga, upravljanja atmosferskim vodama i digitalizacije laboratorija.

CPD kurs je učesnicima pružio praktičnu osnovu za razumevanje i kontrolu bioloških procesa u postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda. Predavanja su dopunjena računskim vežbama i diskusijom sa pitanjima usmerenim ka operaterima, čime je znanje povezano sa praktičnim upravljanjem postrojenjima.

Laboratorijski deo omogućio je učesnicima da se upoznaju sa praktičnim aspektima projektovanja laboratorija, kontrole kvaliteta i pouzdanosti analitičkih rezultata. Predstavljen je primer iz prakse sa postrojenja koja koriste SBR tehnologiju, dok je kroz temu TOC prikazan proces od uzorkovanja vode do dobijanja pouzdanih rezultata.

Studentska sekcija je kroz panel „Naučni preseci: Kako nas zaštita životne sredine povezuje?“ uspešno okupila istraživače sa različitih departmana Prirodno-matematičkog fakulteta, potvrđujući da su interdisciplinarni pristupi ključni za rešavanje izazova životne sredine. Najvažnija poruka događaja je da, uprkos različitim naučnim terminologijama, metodologijama i potencijalnim preprekama, otvorena komunikacija i saradnja na multidisciplinarnim projektima donose najefikasnija rešenja za zaštitu okoline.

Događaji, Nauka i projekti

Studenti PMF-a u samom svetskom vrhu – bolji od većine starijih kolega iz prestižnih institucija

Tim studenata Departmana za matematiku i informatiku Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, kao jedan od najmlađih, osvojio je izvanredno sedmo mesto u konkurenciji 91 tima iz 26 zemalja na prestižnom svetskom takmičenju. Štaviše, u tri od sedam kola finalne evaluacije njihovo rešenje dalo je treći najbolji rezultat, pa su dobili i specijalnu zahvalnicu za rezultate na takmičenju koje je organizovalo Odeljenje za istraživanje i napredni razvoj američke kompanije AMD, jednog od najvećih proizvođača hardvera za izvršavanje algoritama veštačke inteligencije.

Timovi su se takmičili u razvoju agentskih sistema za optimizaciju tokova za raspoređivanje i povezivanje komponenti korisničkih kola na takozvanim FPGA čipovima. Reč je o posebnoj klasi čipova koji na hardverskom nivou mogu da menjaju namenu nakon što izađu iz fabrike, što im omogućava visok stepen prilagođavanja algoritmu koji je potrebno izvršiti. Iz tog razloga, FPGA čipovi su posebno značajni i pogodni za područja primene u kojima je neophodno donošenje odluka u realnom vremenu, poput autonomnih vozila i humanoidne robotike.

Uspeh studenata PMF-a posebno je značajan ukoliko imamo u vidu da nije reč o studentskom, već o istraživačkom takmičenju bez ograničenja u pogledu starosti i iskustva učesnika. Dok je većina drugih timova uključivala i studente doktorskih studija, pa čak i postdoktorske istraživače i inženjere iz kompanija poput Qualcomm-a i Baykar-a, sa višegodišnjim iskustvom u oblasti, tim PMF-a bio je sačinjen isključivo od studenata druge i treće godine osnovnih studija. Članovi našeg tima bili su studenti Luka Kurešević, Jovan Zdravković, Marjan Martinov i Lazar Jeromela, uz mentorstvo dr Stefana Nikolića, docenta na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu.

Ovaj tim ostvario je bolji plasman od timova sa renomiranih institucija poput Superračunarskog centra u Barseloni i Univerziteta Kalifornije u Berkliju, ali i od nekoliko rešenja koja je za potrebe poređenja razvio sam organizacioni tim AMD-a, što možda i najbolje govori o uspehu koji su ostvarili.

Prirodno-matematički fakultet ponosan je na studente koji su ostvarili ovaj značajan rezultat, kao i na sve naše studente koji postižu izuzetne rezultate na različitim međunarodnim takmičenjima.

Dostignuća

Požar u Deliblatskoj peščari – Obnova mora biti zasnovana na zaštiti biodiverziteta

Obnova Deliblatske peščare ne sme predstavljati jednostavno vraćanje pređašnjeg stanja, već ekološki zasnovanu revitalizaciju u kojoj je očuvanje biodiverziteta osnovni prioritet.

Deliblatska peščara nije šumsko područje, već područje sa jedinstvenim mozaikom peščarskih, stepskih i šumskih ekosistema, tako da cilj sanacionih mera ne sme biti vraćanje šumskih površina samo po sebi, već uspostavljanje i održavanje prirodnog odnosa između šumskih, stepskih i peščarskih ekosistema, uz očuvanje njihove ukupne biološke i predeone raznovrsnosti.

Požar je već napravio ogromnu štetu; pogrešna sanacija bi mogla napraviti dodatnu. Zbog toga, oporavak ovog područja treba iskoristiti kao priliku da se njegova zaštita vrati osnovnom cilju zbog kojeg je ovaj Specijalni rezervat prirode i ustanovljen – očuvanju jedinstvenog prirodnog mozaika staništa i jedinstvenog biodiverziteta Deliblatske peščare.

Program revitalizacije treba da izradi nezavisan multidisciplinarni tim naučnika i stručnjaka iz oblasti biologije i zaštite prirode, šumarstva, pedologije, hidrologije, agronomije, klimatologije, energetike i drugih relevantnih disciplina.

Program revitalizacije mora biti predmet otvorene i transparentne javne rasprave, uz aktivno učešće naučne i stručne zajednice, zainteresovanih građana, državnih institucija i organizacija civilnog društva.

Deliblatska peščara je jedno od najznačajnijih područja za očuvanje biodiverziteta u Srbiji, čija vrednost daleko prevazilazi nacionalne okvire. Ekološke posledice aktuelnog požara mogu dugoročno uticati na vrste, staništa i ekosisteme, kao i na očuvanje i funkcionisanje jednog od najvrednijih prirodnih područja naše zemlje.

Prema raspoloživim podacima, na području Deliblatske peščare registrovano je preko 180 zaštićenih vrsta, ne računajući ptice, prema međunarodnim i nacionalnim kriterijumima. Među njima je preko 70 vrsta biljaka i životinja obuhvaćenih Direktivom o staništima Evropske unije i Bernskom konvencijom, i preko 130 strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta u Srbiji. Pored njih, prisutno je više od 30 endemičnih, reliktnih i retkih taksona koji nisu obuhvaćeni listama zaštićenih vrsta.

Na ovom području, registrovano je i 18 Natura 2000 tipova staništa, od kojih će određeni broj biti, ili je već, izložen negativnim posledicama požara i drugih antropogenih pritisaka. Posebno je značajno da za čak 39 vrsta biljaka ili životinja Deliblatska peščara predstavlja jedno od najpogodnijih područja za dugoročan opstanak populacija u Srbiji. Ova činjenica zahteva izuzetno pažljivu procenu posledica, kao i aktivne mere zaštite.

Požar je već naneo ozbiljnu štetu živom svetu, kao i njihovim prirodnim staništima. Stvarne razmere posledica biće moguće utvrditi tek nakon potpunog gašenja požara i detaljne terenske procene.

Pored ekstremno nepovoljnih vremenskih prilika, potrebno je ispitati i druge faktore koji su mogli doprineti nastanku i nekontrolisanom širenju požara, uključujući sastav i strukturu antropogeno formiranog šumskog pokrivača, stanje i održavanje protivpožarnog sistema, kao i pravovremenost i efikasnost reakcije u prvim fazama požara. Ta analiza treba da bude stručna, transparentna i zasnovana na proverljivim činjenicama, kako bi se utvrdile slabosti sistema i smanjio rizik od ponavljanja sličnih događaja. Poznato je da su požari u Deliblatskoj peščari bili relativno česti i u prošlosti, povremeno i velikih razmera (posebno 1996. i 2007. godine), ali nikada nisu imali prostorni obuhvat, trajanje i posledice kao ovogodišnji. Stoga je neophodna temeljna procena i revidiranje dosadašnjih koncepata i prakse upravljanja i gazdovanja ovim područjem, posebno iz ugla neophodne integrisanosti bezbednosnih (smanjenje frekvencije javljanja požara uz sprečavanje vraćanja peska u nekontrolisano pokretno stanje) i ekosistemskih principa (optimizacija sastava i strukture prirodnih i antropogeno formiranih ili uslovljenih tipova staništa, u funkciji zaštite biodiverziteta), uz uvažavanje ekonomske održivosti u okviru prakse šumarskog gazdovanja.

Nakon gašenja požara, prioritet treba da bude sveobuhvatna procena nastale štete i izrada Programa revitalizacije Deliblatske peščare. Smatramo da taj program ne sme da ponovi pristupe u kojima su ekonomski interesi imali prednost nad očuvanjem prirodnih ekosistema.

Posebno je važno da se, pre sanitarnih radova i uklanjanja požarom oštećene vegetacije, identifikuju i zaštite preživeli refugijumi, skloništa i druge strukture značajne za opstanak zaštićenih vrsta, kako neposredne sanacione intervencije ne bi izazvale dodatni gubitak biodiverziteta.

Obnovu je potrebno zasnovati na savremenim ekološkim principima i usmeriti ka vraćanju Deliblatske peščare njenom izvornom ekosistemskom okviru.

Specijalni rezervat prirode „Deliblatska peščara“ je zaštićen kao najveće evropsko područje izgrađeno od naslaga eolskog peska, sa izraženim oblicima dinskog reljefa i karakterističnim mozaikom peščarskih, stepskih i šumskih ekosistema, kao i ekološki specifičnim predstavnicima flore i faune. Zbog toga, upravljanje ovim prostorom mora biti zasnovano na naučnom, stručnom i odgovornom pristupu očuvanju prirodnih procesa i karakteristične mozaičnosti staništa.

Posebnu pažnju potrebno je posvetiti očuvanju i obnovi stepskih i peščarskih staništa, koja predstavljaju izvorne i ekološki najznačajnije elemente prirodnog predela Deliblatske peščare. U tom smislu, na odgovarajućim površinama potrebno je primenjivati mere aktivnog upravljanja koje mogu uključivati kontrolu sukcesije šumske i žbunaste vegetacije, uklanjanje invazivnih i neželjenih vrsta, kao i druge mere kojima se sprečava zarastanje otvorenih staništa. Cilj takvih mera nije smanjenje šumskih površina samo po sebi, već uspostavljanje i održavanje prirodnog odnosa između šumskih, stepskih i peščarskih ekosistema, uz očuvanje njihove ukupne biološke i predeone raznovrsnosti.

Dosadašnjim pristupom upravljanju ovim prirodnim dobrom, koji je podrazumevao sadnju neadekvatnih drvenastih vrsta, primarni cilj zaštite je izgubljen, a značajan broj posebnih prirodnih vrednosti i retkosti, koje su prvobitno i bile osnov zaštite, danas više ne naseljavaju ove prostore, ili su im populacije dramatično redukovane. Uzrok tome je upravo nestanak stepskih površina usled širenja neadekvatnih drvenastih vrsta. Zbog toga je neophodno preispitivanje daljeg održavanja i obnove nerazumno velikog obima antropogeno formiranih šumskih sastojina, pre svega crnog i belog bora i bagrema, jer one nisu deo prirodnih staništa Deliblatske peščare, a njihovo prisustvo doprinosi promeni njenog izvornog ekološkog karaktera.

Za dugoročno i održivo rešavanje ovog pitanja, neophodna je detaljna analiza svih prirodnih i antropogenih faktora koji su doveli do postojećeg stanja. Na osnovu rezultata analize, potrebno je sprovesti opsežnu, multidisciplinarnu i institucionalno utemeljenu ekspertizu koja će predstavljati osnov za planiranje i sprovođenje budućih mera revitalizacije, obnove i dugoročnog očuvanja čitavog područja. Zbog toga, na programu revitalizacije treba da radi nezavisan multidisciplinarni tim naučnika i stručnjaka iz oblasti biologije, ekologije i zaštite prirode, šumarstva, pedologije, hidrologije, agronomije, klimatologije, energetike i drugih relevantnih disciplina. Njegov zadatak ne bi bio samo saniranje neposrednih posledica požara, već i sagledavanje svih kumulativnih pritisaka na Deliblatsku peščaru, otklanjanje ili značajno redukovanje rizika od sličnih ekoloških katastrofa u budućnosti, kao i donošenje dugoročnih planskih dokumenata za trajnu zaštitu i opstanak autohtonih peščarskih i stepskih elemenata na ovom prostoru.

Zbog toga, pored analize efekata samog požara i neadekvatnog upravljanja ovim prirodnim dobrom, analiza treba da obuhvati i procenu uticaja postojećih i planiranih vetroparkova, kao i drugih privrednih i infrastrukturnih projekata realizovanih ili planiranih u neposrednom okruženju Deliblatske peščare. Njihovi uticaji ne mogu se posmatrati izolovano od požara i drugih faktora koji istovremeno deluju na ovaj osetljivi ekosistem.

Važno je i da program revitalizacije bude predmet otvorene i transparentne javne rasprave, uz aktivno učešće naučne i stručne zajednice, zainteresovanih građana, državnih institucija i organizacija civilnog društva.

Požar predstavlja ogromnu štetu, ali istovremeno otvara pitanje kakvu Deliblatsku peščaru želimo u budućnosti? Cilj obnove ne treba da bude jednostavno vraćanje stanja koje je postojalo pre požara. Potrebna je obnova prirodnog, otpornog i funkcionalnog kompleksa ekosistema, u kojem će očuvanje biodiverziteta biti osnovni prioritet.

Požar je već napravio ogromnu štetu; pogrešna sanacija bi mogla napraviti dodatnu. Zbog toga oporavak ovog područja treba iskoristiti kao priliku da se njegova zaštita vrati osnovnom cilju zbog kojeg je ovaj Specijalni rezervat prirode i ustanovljen ‒ očuvanju jedinstvenog prirodnog mozaika staništa i jedinstvenog biodiverziteta Deliblatske peščare.

Beograd, 27. avgust 2026. godine

Dekan Biološkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu
dr Ljubiša Stanisavljević, redovni profesor

Dekan Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu
dr Srđan Rončević, redovni profesor

Direktor depratmana za biologiju i ekologiju
dr Goran Anačkov, redovni profesor

U pripremi saopštenja učestvovali:

dr Dmitar Lakušić, redovni profesor
Univerzitet u Beogradu – Biološki fakultet

dr Imre Krizmanić, vanredni profesor
Univerzitet u Beogradu – Biološki fakultet

dr Ljiljana Tomović, redovni profesor
Univerzitet u Beogradu – Biološki fakultet

dr Gordana Tomović, redovni profesor
Univerzitet u Beogradu – Biološki fakultet

dr Aleksandar Ćetković, vanredni profesor
Univerzitet u Beogradu – Biološki fakultet

dr Tomica Mišljenović, docent
Univerzitet u Beogradu – Biološki fakultet

dr Jelena Burazerović, naučni saradnik
i koordinator Grupe za istraživanje slepih miševa
Univerzitet u Beogradu – Biološki fakultet

Aktuelnosti

KAUST Global Fellowship program za istraživače na početku karijere

Sa zadovoljstvom vas obaveštavamo da se 1. septembra 2026. godine otvaraju prijave za KAUST Global Fellowship program (poziv za 2027. godinu).

Ovaj program stipendiranja pruža istraživačima na početku karijere (uključujući doktorande završnih godina) priliku da sprovode samostalna istraživanja na Univerzitetu nauke i tehnologije „Kralj Abdulah“ (KAUST), uz obezbeđeno finansiranje, mentorstvo i pristup vrhunskim istraživačkim kapacitetima.

📅 Rok za podnošenje nacrta projekta (Concept Note): 1. septembar – 1. oktobar 2026.

📅 Rok za podnošenje kompletne projektne prijave (isključivo na poziv): 15. januar 2027.

🔗 Više informacija

Međunarodna saradnja, Stipendije i konkursi

Inovacioni radar prepoznaje PMF kao „ključnog inovatora“ za 6 novih inovacija u okviru istraživačko-inovativnog projekta PANDORA

Projekat PANDORA (Horizont Evropa) se fokusira na unapređenje veštačke inteligencije i inženjeringa podataka kako bi se podstakle industrijske inovacije i unapredila ekonomija EU. Bavi se izazovima u obradi podataka generisanih Internetom stvari (Internet of Things), sa ciljem stvaranja jedinstvenog tržišta podataka za globalnu konkurentnost Evrope. PANDORA ima za cilj da razvije okvire vođene veštačkom inteligencijom za pripremu i isporuku pouzdanih skupova podataka, poboljšavajući tačnost i održivost veštačkih modela u IoT sistemima. Misija PANDORA projekta je povećanje autonomije, pouzdanosti i energetske efikasnosti u upravljanju skupovima podataka IoT-a za pametnije i brže uređaje u ekosistemima pametnih okruženja. Zamolili smo rukovodioca projekta na PMF-u, prof. Dušana Jakovetića i njegov tim, da nam objasne prirodu ovih inovacija.

Automated Data Labelling & Annotation Tool (DACL)

Ova inovacija omogućava pripremu podataka za treniranje AI modela na osnovu nekompletnih podataka prikupljenih u industrijskim okruženjima. Inovacija objedinjuje mehanizme za izvođenje nedostajućih vrednosti na osnovu transfer learning tehnika mašinskog učenja, automatsko labeliranje parcijalno-labeliranih podataka i njihovu augmentaciju koristeći fundamentalne modele za tabelarne podatke, te kontrolu kvaliteta baziranu na detekciji autlajera. Inovaciju relizovala Dušica Knežević.

Self-validated, causal, robust, and resilient Continuous Learning (CRV) for Long-Term Autonomy and Intelligence

Ova inovacija omogućava kontinualno treniranje prediktivnih AI modela. Ključni inovativni element je energetski-efikasno ažuriranje prediktivnih modela u operativnoj fazi njihovog korišćenja u industrijskim okruženjima, bez kompletnog, vremenski zahtevnog retreniranja modela, a uz očuvanje prediktivnih performansi za promenljive tokove trening podataka. Za razliku od prethodnih pristupa kontinualnom učenju koji adresiraju probleme klasifikacije, ova inovacija se bavi problematikom predviđanja numeričkih varijabli, te tako zadovoljava realne potrebe industrijskih okruženja koja koriste AI tehnologije za kontrolu i upravljanje proizvodnim procesima. Inovaciju su realizovali Stefan Nikolić i Dušan Simić.

Federated Representational Learning Module (FRLM)

Ova inovacija omogućava kolektivno (federativno) treniranje modela za redukciju dimenzionalnosti podataka i detekciju anomalija u distribuiranim industrijskim sistemima zasnovanim na IoT tehnologijama. Ključni inovativni element je primena memorijskih auto-enkodera adaptiranih za distribuirana okruženja u kojima IoT uređaji prikupljaju visoko-dimenzionalne podatke. Inovaciju realizovao Mihailo Ilić.

Adaptive Federated AI Training Service

Ova inovacija kombinuje CRV i FRLM inovacije u servis za treniranje raznorodnih AI modela u AIoT sistemima. Inovacija obezbeđuje kompatibilnost UNSPMF inovativnih pristupa kontinualnom i federativnom učenju u industrijskim okruženjima sa modernim MLOps alatima i praksama. Inovaciju su realizovali Mihailo Ilić, Dušan Simić i Stefan Nikolić.

Inovacije Data Summarization and Fusion Component (DRFEC) i Trustworthy Data Generation and Annotation Service su inovacije u kojima je UNSPMF davao istraživačku ekspertizu za druge PANDORA partnere koji su bili tehnički realizatori tih inovacija.

Čestitamo PANDORA timu sa Prirodno-matematičkog fakulteta!

Dostignuća

Naučni radovi studenata PMF-a nagrađeni od strane Univerziteta u Novom Sadu u školskoj 2025/2026. godini

Univerzitet u Novom Sadu dodelio je nagrade za najbolje naučne i stručne radove studenata u školskoj 2025/2026. godini. Među ovogodišnjim dobitnicima značajan broj nagrada dodeljen je i studentima Prirodno-matematičkog fakulteta.

Ovo značajno priznanje predstavlja potvrdu kvaliteta istraživačkog rada naših studenata, njihove posvećenosti naučnom radu, kao i predanog mentorskog rada nastavnika i istraživača Prirodno-matematičkog fakulteta.

Dobitnici nagrada za školsku 2025/2026. godinu:

  • Anastasija Garić
    • Tema: ZnO nanočestice iz komine grožđa: zelena sinteza i fotokatalitička primena
    • Mentor: prof. dr Danijela Šojić
  • Katarina Jovanović
    • Tema: Sinteza ZnO nanočestica na bazi ekstrakta omana i fotokatalitička primena
    • Mentor: prof. dr Danijela Šojić
  • Levente Erdeš i Lehel Erdeš
    • Tema: Fotokatalitička primena modifikovanih ZnO nanočestica na bazi ekstrakata omana
    • Mentor: prof. dr Danijela Šojić
  • Marko Pajić
    • Tema: Fotokatalitička primena modifikovanih ZnO nanočestica na bazi ekstrakata komine grožđa
    • Mentor: prof. dr Danijela Šojić
  • Dunja Krulj
    • Tema: Morfološke odlike vrsta roda Hypericum u funkciji forenzičkih ispitivanja
    • Mentor: dr Milica Rat
  • Nikola Jakovljević
    • Tema: Raznovrsnost semena vrsta porodice Caryophyllaceae u Srbiji, kao osnova za razumevanje evolutivnih odnosa
    • Mentor: dr Milica Rat
  • Isidora Cvetić i Nađa Krstić
    • Tema: Dizajn i validacija PCR prajmera za antioksidativne enzime kod sirfida (Diptera: Syrphidae)
    • Mentor: prof. dr Jelena Purać
  • Branka Rakić, Nikola Jakovljević i Nina Kažić
    • Tema: Uticaj mikroplastike polivinil hlorida na oksidativni status medonosne pčele (Apis mellifera)
    • Mentor: dr Srđana Đorđijevski
  • Ena Matarić
    • Tema: Aciklična bojenja grafova pod pojačanim lokalnim uslovima
    • Mentor: doc. dr Kristina Ago

Svim nagrađenim studentima i njihovim mentorima čestitamo na ostvarenim rezultatima i želimo im još mnogo ovakvih uspeha u budućnosti.

Dostignuća

„Peti element“ na PMF-u: znanje kao glavna supermoć

Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu uspešno je realizovao prvo izdanje kviza znanja „Peti element“, zabavno-edukativnog takmičenja namenjenog učenicima srednjih škola. Kviz je organizovan uz podršku Centra za promociju nauke Republike Srbije, sa ciljem da se prirodne nauke mladima približe na zanimljiv, dinamičan i savremen način.

Ideja „Petog elementa“ bila je da pokaže da biologija, geografija, matematika i informatika, fizika i hemija nisu samo školski predmeti, već nauke koje objašnjavaju svet oko nas, razvijaju radoznalost, kritičko mišljenje i sposobnost rešavanja problema. Kroz niz pitanja, zadataka, rebusa, asocijacija i izazova, učenici su imali priliku da pokažu znanje, ali i timski duh, snalažljivost, brzinu i kreativnost.

Za prvo izdanje PMF kviza znanja prijavilo se ukupno 100 takmičara, raspoređenih u 20 ekipa iz 12 škola. Učesnici su dolazili iz Šida, Zrenjanina, Kikinde, Bačkog Petrovca, Inđije, Pančeva, Vrbasa i Novog Sada, što je već na samom početku pokazalo da među srednjoškolcima postoji veliko interesovanje za prirodne nauke kada se one predstave kroz igru, takmičenje i druženje.

Takmičenje je bilo organizovano po kup sistemu, od prvih krugova do završnice održane. Ekipe su se nadmetale kroz pet igara simboličnih naziva: „Napiši me“, „Pogodi me“, „Saznaj me“, „Spasi me“ i „Otkrij me“. Svaka od njih bila je osmišljena tako da proveri drugačiju vrstu znanja i veština – od brzih odgovora na pitanja iz pet naučnih oblasti, preko prepoznavanja naučnika na osnovu ponuđenih tragova, do rešavanja rebusa, zagonetki i asocijacija.

Veliko finale okupilo je četiri najbolje ekipe: „Baci pet!“ iz Elektrotehničke škole „Mihajlo Pupin“ iz Novog Sada, „Dušanove gimnazijalce“ iz Gimnazije „Dušan Vasiljev“ iz Kikinde, „Svetine junake“ iz Gimnazije „Svetozar Marković“ iz Novog Sada i ekipu „C12“ iz Gimnazije u Inđiji. Finalisti su pokazali visok nivo znanja, odličnu saradnju u timovima i spremnost da se bore za titulu.

Posebnu atmosferu takmičenju dali su sami učesnici, koji su „Peti element“ shvatili mnogo ozbiljnije od običnog školskog kviza. Polufinalisti su se za nastup pripremili ne samo znanjem, već i timskim identitetom. Pojedine ekipe dizajnirale su svoje majice i na PMF dovele navijače koji su ih bodrili tokom takmičenja. Tako je kviz, pored naučnog i obrazovnog karaktera, dobio i pravu takmičarsku energiju, uz aplauze, navijanje i vidljivo uzbuđenje učesnika.

Pobednik prvog PMF kviza znanja „Peti element“ postala je ekipa „C12“ iz Inđije, drugo mesto osvojila je ekipa „Dušanovi gimnazijalci“ iz Kikinde, dok je treće mesto pripalo ekipi „Svetini junaci“ iz Novog Sada.

Najuspešnijim ekipama uručene su novčane nagrade iz ukupnog nagradnog fonda od 150.000 dinara. Prvoplasirana ekipa osvojila je 75.000 dinara, drugoplasirana 50.000, a trećeplasirana 25.000 dinara.

Organizatori su istakli da su u pripremi i realizaciji kviza učestvovali brojni nastavnici, saradnici i studenti PMF-a, koji su osmislili pitanja, zadatke, rebuse, asocijacije i druge takmičarske izazove, ali i pomogli u organizacionom i tehničkom delu događaja. Posebno je naglašeno da je veliko interesovanje učenika, profesora i volontera pokazalo da ovakav format ima potencijal da postane tradicionalno takmičenje Prirodno-matematičkog fakulteta.

Obraćajući se takmičarima, dekan Prirodno-matematičkog fakulteta prof. dr Srđan Rončević poručio je da su svi učesnici zapravo pobednici, jer su pokazali spremnost da se bore znanjem i da su, samim tim, pobedili neznanje. Ta poruka bila je i najlepši zaključak prvog izdanja kviza – da rezultat na tabeli jeste važan, ali da su radoznalost, trud, saradnja i ljubav prema nauci ono što ostaje kao najveća vrednost.

Prvo izdanje „Petog elementa“ pokazalo je da prirodne nauke mogu biti ozbiljne, korisne i izazovne, ali istovremeno i zabavne. Kroz ovaj kviz PMF je još jednom otvorio svoja vrata srednjoškolcima i pokazao da je fakultet mesto na kome se znanje ne samo stiče, već i deli, proverava, slavi i pretvara u zajedničku supermoć!

Događaji