You are browsing archives for
Пројекат „Дунавске сарадње“ SOFTA (Signals, Operators, and Frames via Time-Frequency Analysis) организовао је радионицу „Global and local analysis of operators – GOALS2025“ у новосадском огранку САНУ у периоду од 8. до 12. октобра 2025. године.
Скуп је окупио више од тридесет учесника и био је врло успешан. Радујемо се наставку пројекта и даљој сарадњи са нашим гостима.
Канцеларија за међународну сарадњу Природно-математичког факултета са великим задовољством организовала је Lunchtime Talk #8 на тему „Доказ концепта у науци“, који је одржан у просторијама факултета. Др Наташа Слијепчевић, научна сарадница на Департману за хемију, биохемију и заштиту животне средине, поделила је своје богато искуство и знање у имплементацији пројекта SedSubMat, који се финансира из Фонда за науку Републике Србије, као наставак BEuSED пројекта.
У оквиру презентације, др Слијепчевић је обухватила кључне аспекте развоја иновација, фокусирајући се на процес од идеје до доказа концепта. Учесници су имали прилику да сазнају:
Овај догађај је био прилика за све присутне да се детаљније упознају са изазовима и приликама које доноси имплементација научних пројеката и развијање иновација.
У четвртак, 17. априла 2025. године, на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду одржана је радионица у оквиру пројекта TwinSubDyn (Horizon Europe – Twinning Western Balkans), посвећена развоју вештина научне комуникације и промоцији науке широј публици.
Радионица је била веома добро посећена, што јасно указује на растуће интересовање међу истраживачима и наставним кадром у вези са успешним представљањем свог рада широј публици – на јасан, ангажован и друштвено релевантан начин.
Кроз интерактивна предавања и отворену дискусију, учесници су стекли практичан увид и чули лична искуства говорника који су годинама активно укључени у различите облике научне комуникације.
Током три сата, учесници су истраживали како да науку учине видљивијом, инспиративнијом и доступнијом онима изван академског света. Јасан циљ радионице био је да оснажи учеснике да размишљају креативно и да поделе своја истраживања на начин који људи могу да разумеју, повежу се и желе даље да прате.
Радионица научне комуникације потврдила је важност научне комуникације, не само као вештине, већ и као одговорности сваког истраживача који жели да остави утицај изван научних часописа.
Lunchtime Talk #7 о вештачкој интелигенцији одржан је 4. марта 2025. на Природно-математичком факултету у организацији Канцеларије за међународну сарадњу.
Причом о феномену вештачке интелигенције смо наставили традицију одржавања скупова које смо назвали lunchtime talks, а који су савршен начин да о актуелним темама и успешним пројектима чујемо из прве руке – од наших успешних професора. Мото ових скупова је „Колеге – колегама“ а циљ развој културе дељења, повезивања и промоције науке у оквиру ПМФ-а.
Колега, професор Милош Радовановић, редовни професор на Департману за математику и информатику је поделио део свог знања и истраживања о вештачкој интелигенцији и приближио нам шта јесте и шта све није вештачка интелигенције, шта све може, али и не може да уради за нас. Тако је и насловљено одржано предавање: Artificial Intelligence: What It Is (Not), and What It Can (Not) Do – With Case Studies in Graph Embedding.
Проф. Радовановић је на интересантан и практичан начин предочио шта су вештачка интелигенција (AI) и машинско учење (ML), какви су различити типови AI система и које су могућности и слабости најсавременијих AI и ML техника. Такође, професор је говорио о AI методама за уграђивање графова, што нам омогућава да користимо „класичне“ AI и ML технике развијене за табеларне податке на графовима, отварајући огромне могућности за изградњу интелигентних система који раде на подацима графикона, укључујући апликације за класификацију, груписање, предвиђање веза и детекцију аномалија.
Колега је такође представио резултате своји успешних пројеката финансираних од стране Фонда за науку: завршени пројекат под акронимом GRASP и текући под акронимом TIGRA (ФН Програм за развој пројеката из вештачке интелигенције).
Демистификација вештачке интелигенције као вруће теме је многима од нас дала идеју о тренутним приступима AI, као и о онима који су још далеко од „решених“. Једнако важно, овим педавањем смо освестили колико је, пре свега, важно користити AI одговорно, сврсисходно, етично и на добробит човечанства.
Шумарски факултет у Прагу (Чешки универзитет природних наука – CZU) поново је обезбедио подршку за нови пројекат фокусиран на ловни туризам на европском нивоу. Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду (Катедра за ловни туризам Департмана за географију, туризам и хотелијерство) наставља сарадњу са овом институцијом на овом пројекту након веома успешне заједничке реализације пројекта HUNTOUR. Поред ових институција, на пројекту ће учествовати и Пољопривредни факултет Универзитета у Загребу (Хрватска) и Факултет шумарства и животне средине Универзитета Аристотел у Солуну (Грчка).
SHUNTDIEM, скраћени назив пројекта, надовезује се на успех претходно завршеног пројекта HUNTOUR и јединствен је у својој области. Тренутно, ниједан други пројекат не бави се питањем ловног туризма унутар Европске уније. Пројекат ће производити едукативне материјале, успоставити заједнички академски курс о ловном туризму и покренути интернет платформу за професионалце и ентузијасте у области ловног туризма. Као кулминација, биће организована летња школа за студенте из партнерских земаља, која ће понудити примере најбоље праксе на терену.
др Милосава Матејевић, руководилац пројектног тима Природно-математичког факултета у Новом Саду
Пројекат има за циљ да скрене пажњу на ловни туризам у Европи, подигне свест о његовом значају и негује позитивнију и одрживију перцепцију лова, посебно међу младима. Циљеви пројекта укључују унапређење знања и вештина у ловном туризму, фокусирање на променљиве услове изазване глобалним климатским променама, обезбеђивање стратешког развоја у сектору и унапређење међународне сарадње уз језичке вештине учесника. Иницијатива ће укључивати различите образовне радионице за професионалце и ширу јавност у свакој земљи учесници. Кључни исходи ће укључивати предавања из области ловног туризма која ће се истовремено одржати на сва четири партнерска универзитета уз помоћ дигиталних алата, веб платформу за заинтересоване стране у ловном туризму, као и унапређени и дигитализовани вишејезични речник ловног туризма, првобитно развијен у оквиру пројекта HUNTOUR. Студенти и академици са сва четири универзитета такође ће имати прилику да учествују у заједничкој летњој школи, са акцентом на практични, експериментални приступ ловном туризму.
Пројекат је одобрен на три године и суфинансиран је из програма Еразмус+ у оквиру позива за развој кооперативних партнерстава. Чешки универзитет природних наука у Прагу је главни координатор пројекта. Цео тим састао се први пут у новембру у Прагу.
др Владимир Марковић, администратор пројектног тима Природно-математичког факултета у Новом Саду
Дана 18. новембра 2024. године, у просторијама Департмана за математику и информатику Природно-математичког факултета, одржан је тренинг за припрему и писање пројеката из програма ИДЕЈЕ 2024 Фонда за науку Републике Србије.
Тренинг је обухватио преглед доступних позива Фонда за науку, специфичности текућег позива ИДЕЈЕ 2024, захтеве апликационог формулара, критеријуме за евалуацију, примере успешних пројеката са ПМФ-а, као и радионицу за идентификацију заинтересованих страна – крајњих корисника резултата пројеката у циљу очекиваног утицаја пројекта (impact).
Учесници тренинга имали су јединствену прилику да од професорице Јелене Пураћ, координаторке пројекта B-Health, чују драгоцена искуства стечена током рада на пројекту подржаном кроз програм ИДЕЈЕ. Њена презентација обухватила је кључне препоруке које могу олакшати рад будућим тимовима на сличним пројектима.
Овај тренинг представља важну прилику за развој и усавршавање припрема пројектних предлога, применљивих на различите позиве са посебним акцентом на Хоризонт пројекте.
Тренинг представља важан ослонац и подршку научним радницима Факултета. Спроведен је у организацији Канцеларије за међународну сарадњу, водила га је Шеф Канцеларије Гордана Влаховић.
Велико нам је задовољство да објавимо вест да је у оквиру Interreg VI-A IPA Хрватска-Србија програма суфинансираног од стране Европске уније одобрен пројекат под називом „Creating energy and environment conditions for greener and sustainable Croatia-Serbia cross-border region“ (акроним: CREATEGREEN). Лидер пројекта је Научни институт за ветеринарство „Нови Сад“, док су партнери на пројекту Град Сомбор, Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет, Град Осијек и Предузетнички инкубатор BIOS из Осијека. Пројекат ће се реализовати у периоду од 15. јуна 2024. до 14. јуна 2026. године.
Међународна конференција о биолошким наукама (IBSC2024), резултат дугогодишње сарадње између Универзитета „Принц од Сонкле“ (PSU) и Универзитета у Новом Саду (УНС), одржана је 28. и 29. октобра 2024. године у Хат Јаи-у на Тајланду, као девета у низу овог међународног догађаја.
Домаћин овогодишње конференције био је Природно-математички факултет Универзитета „Принц од Сонкле“, који је организовао догађај у складу са принципима одрживог и еколошког менаџмента. Тема конференције, „Bio4: Expanding the Horizon“, усмерена је на подстицање размене знања и продубљивање међународне сарадње кроз сесије које промовишу иновације и савремене трендове у биолошким наукама.
Другог дана конференције, посебан акценат стављен је на представљање међународних програма Horizon Europe и Erasmus+, као и на успешне пројекте у оквиру ових иницијатива. Организоване су и панел дискусије на теме развоја науке и изврсности, глобалних изазова и трансфера технологија.
Конференција IBSC2024 пружила је учесницима прилику за размену најновијих научних сазнања и идеја, као и за унапређење сарадње између партнерских универзитета. У пријатељској и колегијалној атмосфери, домаћини са Тајланда топло су угостили делегацију од 10 предавача са Универзитета у Новом Саду.
Са нестрпљењем очекујемо наредну IBSC конференцију, која ће се одржати за две године у Новом Саду, и прилику да угостимо наше колеге са Тајланда.
Дана 26. октобра 2024. године је настављена традиција доделе награда и стипендија „Доцент др Милена Далмација“.
Kомисија за доделу награда и стипендије и Управни одбор Фондације „Доцент др Милена Далмација“” донели су одлуку да ове године:
Награду „Доцент др Милена Далмација“ за докторску дисертацију која је дала највећи научни допринос из области заштите животне средине добије др Анка Јевремовић, за докторску дисертацију под називом „Оптимизација зеолита (FAU, BEA и MFI) за уклањање пестицида из водених средина“ урађену на Факултету за физичку хемију, Универзитета у Београду.
Специјална признања „Доцент др Милена Далмација“ за докторске дисертације које су дале велики научни допринос из области заштите животне средине добили су:
Стипендију Фондације „Доцент др Милена Далмација“ за период од 01.10.2024. до 30.06.2025. године добила је Маша Инђић, студент III године смера Основне академске студије заштите животне средине, Природно-математичког факултета, Универзитета у Новом Саду.
Једнократне помоћи за најуспешније студенте који су завршили прву годину студија добили су:
У периоду од 30. септембра до 1. октобра 2024. године, у просторијама Департмана за математику и информатику Природно математичког факултета, одржане су радионице о комуникацији у оквиру пројекта SmartWaterTwin.
Циљ радионица био је стицање основних и усвајање постојећих знања о комуникацији, њеним формама и елементима, уз посебан нагласак на важност комуникације приликом креирања Хоризонт пројеката и CDE елемената (Комуникација, Дисеминација и Експлоатација).
Радионица је окупила учеснике који су имали прилику да стекну увид у основне концепте комуникације, као и у кључне елементе за ефикасно преношење истраживачких резултата ка ширем аудиторијуму. Енергична радионица је укључивала теоријске елементе и практичне активности које су додатно допринеле активном ангажовању учесника. Учесници су се фокусирали на напредније аспекте комуникације, посебно на CDE елементе и прилагођавање порука различитим циљним групама. Кроз симулације и групне активности, учесници су имали прилику да примене научено у стварним ситуацијама, што је додатно допринело интерактивности и успеху обуке.
Овакве радионице пружају значајну прилику за унапређење комуникационих вештина и њихову примену како у приватном тако и у професионалном развоју са посебним фокусом на Хоризонт пројекте.
