Структура студијског програма

Назив студијског програма

Назив студијског програма је Математика (2 године, 120 ЕСПБ).

Врста студија и исход процеса учења

Мастер студијски програм Математика представља мастер академске студије из поља чисте (теоријске) математике на Универзитету у Новом Саду, а које се изводе на Природно-математичком факултету.

Стручни, академски, односно научни назив

По њиховом завршетку се стиче звање Мастер математичар.

Структура студијског програма

Изборни предмети су подељени у три групе. Прву чине двa предмета алгебарске орјентације од којих студент бира један. Другу групу чине 17 изборних предмета од којих студент бира барем 4 и тиме се профилише за једну од области математике. У трећу групу спадају методичко-психолошко-педагошкии предмети. Тиме омогућавамо студенту који је претходно завршио неки од студијских програма М3 или М4, ако жели, да сакупи 30 ЕСПБ из те класе плус 6 поена школске праксе и тиме буде квалификован да ради у школи. Студент се избором овог смера оријентише ка обимнијем изучавању софистициранијих теоријских резултата (и тако се усмери на професију математичара-истраживача). Знање студената се употпуњује понудом више специјализованих предмета, од којих су неки преузети са мастер студијског програма МБ: Примењена математика. Ови изборни предмети су садржајно независни, тако да не изискују посебне услове за упис, осим дефинисаних година студија на којима се они налазе у понуди, како би се обезбедило њихово логичко надовезивање на садржаје усвојене у склопу обавезних предмета. Наравно, сваком предмету додељен је адекватан износ ЕСПБ поена, као и фонд часова. Настава се на предавањима изводи претежно фронтално, уз примерено коришћење класичних и савремених визуелних средстава. Полазећи од специфичне природе математике као науке, највећи део вежби је теоријског карактера, и на њима се увежбавају изложени теоријски принципи и анализирају типични проблеми и њихова решења, након чега студенти самостално примењују усвојене технике. Код једног броја предмета (углавном из методике математике и нумеричке математике), предвиђене су и вежбе на рачунару или други облици практичних вежби (нпр. наставна пракса) или самостални рад студената.

Трајање студија

Њихово трајање је 2 године.

Бодовна вредност предмета

Бодовна вредност сваког предмета исказана је у табели распореда предмета по семестрима и годинама студија, као и у табелама спецификације предмета. Укупна вредност студија је 120 ЕСПБ.

Предуслови за упис предмета

Предуслови за упис појединих предмета или групе предмета су назначени у табелама спецификације предмета.

Изборни предмети са других студијских програма

Изборни предмети са сродних студијских програма понуђени су студентима  и налазе се у листама понуђених изборних предмета.

Прелазак са других студијских програма

Услови за прелазак са других студијских програма у оквиру сличних области дефинишу се на основу важећих студијских програма Природно-математичког факултета у Новом Саду. Критеријуми и услови преношења ЕСПБ прописани су општим актом Природно-математичког факултета у Новом Саду.

Сврха студијског програма

Сврха студијског програма Математика је образовање математичара-истраживача, који се касније даље усавршавају у научно-истраживачком раду, што укључује и формирање научног подмлатка на универзитетима, научним институтима, као и другим институцијама и привредним субјектима у којима реализација истраживачких и развојних пројеката подразумева моделирање практичних проблема уз коришћење напреднијих математичких структура. Као секундарана сврха, која се постиже правилним избором предмета, образовање наставног кадра за примену савремених методичких принципа, техника образовне технологије у припремању и извођењу наставе математике у основним и средњим школама

Циљеви студијског програма

Циљ мастер студијског програма Математика је усвајање напреднијих, али ипак темељних знања из свих најзначајнијих подобласти из система дисциплина теоријске математике, што нарочито укључује: математичку анализу (са применама у геометрији и физици), топологију, апстрактну алгебру, дискретну математику, основе математичке логике, као и одабране теме нумеричке математике и статистике. Такође, циљ је и детаљније, дубље и шире изучавање основних теоријских резултата модерне математике, као почетна фаза увођења младих математичара у научно-истраживачки рад на пољу математике. У сваком случају, реализацијом овог студијског програма се на врхунском нивоу развијају апстрактне и аналитичко-синтетичке менталне способности, самосталност и инцијатива у решавању математичких проблема, као и критички однос према изучаваној материји.

Компетенције дипломираних студената

Опис општих и предметно-специфичних компетенција студената

У зависности од одабраног модула, мастер математичар ће бити оспособљен за:

  • улазак у истраживачки рад, оспособљен за даље самообразовање из подручја математике и других наука. Ово подразумева како научно-истраживачку делатност на универзитетима и научним институтима, а тако и учествовање у реализацији развојних и других пројеката у привредним субјектима, пошто се очекује да је флексибилност мишљења и адаптибилност на нове ситуације и способност примене теоријских знања главна одлика мастер математичара који заврше наш студијски програм;
  • Такође, у круг компетенција ових стручњака спадаће и комплетна основна оперативност у примени рачунара у свом делокругу рада.

Опис исхода учења

Успешан студент ће по завршетку овог програма у целости овладати

  • основним концептима и теоријским поставкама математичких наука;
  • опремљен и оспособљен свим потребним вештинама неопходним у математичким истраживањима.
Курикулум

Обавезни предмети укупно носе 79 ЕСПБ (65.83%), Изборни предмет 1 носи 5 ЕСПБ, док остатак „слободни“ изборни предмети (30%). Укупно, изборни предмети носе 34.17% поена. „Слободни“ изборни предмети су по тематској и методолошкој блискости разврстани у две групе: А – математички предмети (анализа, топологија и геометрија, алгебра, логика и дискретна математика, нумеричка математика) и Б  – методичко-психолошко-педагошки предмети.

 На пример, студент може да направи следећи избор предмета:

  • први семестар (32 ЕСПБ): Парцијалне диференцијалне једначине, Нумеричка анализа 2, Топологија, Прстени, поља и теорија Галоа, Математичка логика (све обавезни предмети);
  • други семестар (28 ЕСПБ): Математичка логика, Функционална анализа (обавезни предмети), Теорија графова (Изборни предмет 1), Теорија одлучивања, Једначине математичке физике (изборни предмети);
  • трећи семестар (30 ЕСПБ): Теорија кривих и површи, Мера и интеграл, Алгебарска топологија (обавезни предмети), Теорија непокретне тачке, Теорија формалних језика, Теорија непокретне тачке (изборни предмети);
  • четврти семестар (30 ЕСПБ): Завршни рад (обавезни предмети), Универзална алгебра (изборни предмет), Теорија скупова (изборни предмети).

Распоред обавезних предмета по семестрима и годинама студија

Изборни предмети на студијском програму