Информатика (2 године, 120 ЕСПБ) – модули: Рачунарске науке, Софтверско инжењерство, Информационе технологије – 2012/2013-2016/2017

Назив и циљеви студијског програма

Назив студијског програма је Мастер Информатика (2 године, 120 ЕСПБ).

Студијски програм Информатика обухвата мастер академске студије из поља рачунарских наука на Универзитету у Новом Саду, које се изводе на Природно-математичком факултету.

Стручни, академски, односно научни назив

По њиховом завршетку се стиче звање другог степена мастер информатике.

Трајање студија

Њихово трајање је 2 године, укупна вредност студија је 120 ЕСПБ.

Структура студијског програма

Овај студијски програм садржи три изборна модула: Рачунарске науке, Софтверско инжењерство и Информационе технологије. Курикулумом програма се дефинишу 2 обавезна предмета са укупно 15 ЕСПБ + завршни (мастер) рад – 30 ЕСПБ. По плану студијског програма на Изборном модулу Рачунарске науке студент има 6 обавезних предмета са укупно 39 ЕСПБ. Изборни модул Софтверско инжењерство има 4 обавезна предмета са укупно 30,5 ЕСПБ. Изборни модул Информационе технологије има 4 обавезна предмета са укупно 30 ЕСПБ.

Изборна настава на студијском програму је подељена у 28 изборних предмета из којих је потребно одабрати довољан број поена да се достигне 120 ЕСПБ. За Изборни модул Рачунарске науке је то 36 ЕСПБ, за Изборни модул Софтверско инжењерство 44,5 ЕСПБ и за Изборни модул Информационе технологије 45 ЕСПБ.

Садржаји обавезних предмета односе се на припрему, планирање и праћење софтверских пројеката, као и на критичку оцену и анализу пројекта; квалитативне и квантитативне методе научног и стручног истраживања у области рачунарских наука; критичку анализу фактора од утицаја на одржавање равнотеже између ефикасности посла, сагласности са законом и професионалне праксе у области рачунарских наука. Завршни (мастер) рад треба обавезно да садржи: предмета теме рада; преглед постојећег стања предметне области; циљ рада; добијени резултати рада.

Изборни модул Рачунарске науке садржи предмете којима се знање студената употпуњује савременим и опште прихваћеним теоријама, методама и практичним вештинама потребним за њихов будући позив из анализе алгоритама, формалних и програмских језика, интелигентних система, као и из сложенијих, неопходних математичких теорија и метода. Наставни план изборног модула Софтверско инжењерство обухвата савремене аспекте у области софтверског инжењерства (моделовање и дизајн софтверских архитектура; објектно-оријентисани развој софтвера; софтверске компоненте и слично). Изборни модул Информационе технологије у оквиру обавезних и изборних предмета садржи теоријске и практичне наставне садржаје за моделирање и имплементацију сложених информационих система.

За извођење наставе користе се класичне методе као и савремене методе применом рачунарске и комуникационе опреме. На предавањима, за обраду наставних садржаја, користи се аудиторна метода уз коришћење рачунарске опреме. Вежбе се реализују у рачунарским учионицама на одговарајућем софтверском окружењу.

Предуслови за упис предмета

Предуслови за упис појединих предмета или групе предмета су назначени у табелама спецификације предмета.

Изборни предмети са других студијских програма

Изборни предмети са сродних студијских програма понуђени су студентима студијског програма и налазе се у листама понуђених изборних предмета.

Прелазак са других студијских програма

Постоји могућност преласка са једног на други студијски програм користећи пренос бодова за исте или сродне предмете. Критеријуми и услови преношења ЕСПБ прописани су општим актом Природно-математичког факултета у Новом Саду.

На овај студијски програм могу се уписати студенти који су завршили основне академске студија из области рачунарских наука и информатике са циљем наставка образовања у овој области. Основна сврха овог студијског програма је школовање стручњака из области информатике са три усмерења. Једно је за рачунарске науке, друго за софтверско инжењерство а треће је за информационе технологије. Ова усмерења су препозната као неопходни кадровски ресурси за развој друштва базираног на знању односно информационог друштва које је већ значајно развијено у земљама Европске уније. Наведена усмерења покривају део који се односи на софтверску индустрију, односно на развој и примену софтверских система.

Циљеви студијског програма су следећи:

• Оспособљавање за успешан како индивидуални тако и тимски рад;
• Разумевање и критичка оцена информационих захтева софтверских система;
• Упознавање са техникама  моделовања и дизајна софтверских архитектура;
• Развој информационих система;
• Обезбеђивање теоријске основе за разумевање модерних сервиса за управљање базама података и њихову интеграцију у информациони систем;
• Примена формалних метода за тестирање софтвера;
• Дизајнирање и имплементација дистрибуираних система као и њихову интеграцију;
• Преглед развоја заснованог на компонентама у свим фазама развоја софтвера;
• Пројектовање и креирање компајлера за програмске језике.

Образовање свестраних стручњака из области информатике, који ће бити у стању да учествују у раду софтверских тимова и да дају допринос изучавању информатичких наука, као и да решавају нестандардне проблеме који се јављају у информатичкој пракси.

Опште компетенције су:

• Управљање пројектима у свим фазама развоја софтверских система;
• Примена научних односно стручних метода у реализацији пројеката у области рачунарских наука и информатике;
• Придржавање етичких и друштвених норми у реализацији пројеката.

Предметно-специфичне компетенција су:

• Усмерење за рачунарске науке;
• Усмерење за софтверско инжењерство;
• Усмерење за информационе системе.

Исходи учења су:

• Развој софтверске подршке у одређеним областима математике;
• Оспособљеност за научно-истраживачку делатност на универзитетима и научним институтима и самосталан научни рад;
• Разумевање утицаја апстраховања, моделовања, архитектуре и образаца на развој софтверског производа;
• Практична реализација имплементације информационих захтева и критичка оцена улоге софтверских алата и метода у инжењерству;
• Способност да се дискутује о одликама и недостацима различитих методологија развоја информационих система;
• Јасно разумевање различитих система за управљање базама података и њихових карактеристика;
• Критичка оцена значаја тестирања софтвера и процена потребе и корисности формалних метода приликом тестирања;
• Критичка оцена различитих могућности интеграције, дизајна и употребе објектно-базираних дистрибуираних система;
• Критичка оцена тренутне основе за еволуцију софтвера, коришћење технике реинжењерства за миграцију и апстракцију софтвера;
• Јасно разумевање теоријске основе развоја заснованог на компонентама;
• Познавање најновијих истраживачких смерова и достигнућа у области информационих технологија.