Информационе технологије (1 година, 60 ЕСПБ)

Врста студија

Студијски програм МАС Информационе технологије обухвата мастер академске студије из поља информационих технологија на Универзитету у Новом Саду, које се изводе на Природно-математичком факултету.

Стручни, академски, односно научни назив

По завршетку студија стиче се звање другог степена мастер информатичар.

Структура студијског програма

Услов за стицање звања мастер информатичар је да студент положи три обавезна предмета предвиђена програмом (предмети „Методе истраживања“, „Стручна пракса“ и „Мастер рад – истраживање“), успешно одбрани мастер рад и сакупи укупно 60 ЕСПБ. Курикулумом програма се дефинишу три обавезна предмета од 16 ЕСПБ + завршни (мастер) рад од 20 ЕСПБ. Изборна настава на студијском програму је подељена у 15 изборних предмета из којих је потребно одабрати довољан број бодова да се достигне 60 ЕСПБ.

Садржај обавезног предмета „Методи истраживања“ се односи се на квалитативне и квантитативне методе научног и стручног истраживања у области информатике. Обавезни предмети „Стручна пракса“ и „Мастер рад – истраживање“ треба да унапреде компетенције свршених студената у практичном и научно-истраживачком раду респективно. Завршни (мастер) рад треба обавезно да садржи: предмет теме рада; преглед постојећег стања предметне области; циљ рада; добијени резултати рада.

Изборни предмети обухватају следеће теме: припрема, планирање и праћење софтверских пројеката, као и на критичку оцену и анализу пројекта; критичка анализа фактора од утицаја на одржавање равнотеже између ефикасности посла, сагласности са законом и професионалне праксе у области информатике; савремене аспекте у области софтверског инжењерства (моделовање и дизајн софтверских архитектура; објектно-оријентисани развој софтвера; софтверске компоненте и слично); сигурност и безбедност система, као и теоријске и практичне наставне садржаје за моделирање и имплементацију сложених информационих система. У оквиру овог студијског програма дозвољено је бирати предмете са других активних студијских програма у оквиру Факултета до 12 ЕСПБ уз одобрење шефа студијског програма и Већа Департмана за математику и информатику (предмети нису наведени у структури студијског програма и зависе од понуде студијских програма на Факултету).

За упис на Мастер академске студије могу конкурисати лица која су завршила основне академске студије (по Закону о високом образовању) у трајању од 4 године, након извршене еквиваленције положених испита и остварених минимум 240 ЕСПБ. Услови уписа на мастер академске студије наведени су у Правилнику о упису студената на студијске програме Природно-математичког факултета. Постоји могућност преласка са једног на други студијски програм користећи пренос бодова за исте или сродне предмете. Критеријуми и услови преношења ЕСПБ прописани су Општим актом Природно-математичког факултета у Новом Саду.

За извођење наставе користе се класичне методе као и савремене методе применом рачунарске и комуникационе опреме. На предавањима, за обраду наставних садржаја, користи се аудиторна метода уз коришћење рачунарске опреме. Вежбе се реализују у рачунарским учионицама на одговарајућем софтверском окружењу.

Трајање студија

Студије трају једну годину, а њихова укупна вредност је 60 ЕСПБ.

Бодовна вредност предмета

Бодовна вредност сваког предмета исказана је у табели распореда предмета по семестрима и годинама студија, као и у табелама спецификације предмета.

Завршни рад

Студијским програмом је предвиђена израда завршног рада. Завршни (мастер) рад треба обавезно да садржи: предмет теме рада; преглед постојећег стања предметне области; циљ рада; добијени резултати рада.

Предуслови за упис предмета

Предуслови за упис појединих предмета или групе предмета су назначени у табелама спецификације предмета.

Основна сврха овог студијског програма је школовање стручњака из области информатике са акцентом на област информационих технологија и софтверског инжењерства. Поред тога, сврха овог програма је и припрема студента за рад у настави из области информатике у основним и средњим школама.

Ова усмерења су препозната као неопходни кадровски ресурси за развој друштва базираног на знању односно информационог друштва које је већ значајно развијено у земљама Европске уније, Сједињеним Америчким Државама, Аустралији, Јапану итд.. Наведена усмерења покривају део који се односи на софтверску индустрију, односно на развој и примену софтверских система.

Србија је почев од 2000. године такође изложена повећаној потреби за информатичким кадровима због повећаних инвестиција и појаве страних компанија и стандарда како у области информатике, тако и у другим областима које имају потребу за информатичком подршком.

Циљеви студијског програма су следећи:

• Оспособљавање за успешан како индивидуални тако и тимски рад.
• Разумевање и критичка оцена информационих захтева софтверских система.
• Упознавање са техникама моделовања и дизајна софтверских архитектура.
• Развој информационих система.
• Обезбеђивање теоријске основе за разумевање модерних сервиса за управљање базама података и њихову интеграцију у информациони систем.
• Примена формалних метода за тестирање софтвера.
• Дизајнирање и имплементација дистрибуираних система као и њихову интеграцију.
• Преглед развоја заснованог на компонентама у свим фазама развоја софтвера.
• Образовање свестраних стручњака из области информатике, који ће бити у стању да учествују у раду софтверских тимова и да дају допринос изучавању информатичких наука, као и да решавају нестандардне проблеме који се јављају у информатичкој пракси.
• Oбразовање свестраних стручњака у области информатике, који ће бити у стању да раде као предавачи у основним и средњим школама.

Опис општих и предметно-специфичних компетенција студената

Опште и предметно-специфичне компетенције су:

• Познавање и примена метода анализе и синттезе у процесу решавања проблема.
• Управљање пројектима у свим фазама развоја софтверских система.
• Примена научних односно стручних метода у реализацији пројеката у области информационих технологија.
• Оспособљеност за праћење и примену нових технологија у пракси.
• Придржавање етичких и друштвених норми у реализацији пројеката.

Опис исхода учења

Исходи учења су:

• Развој софтверске подршке у разним областима.
• Оспособљеност за научно-истраживачку делатност на универзитетима и научним институтима и самосталан научни рад.
• Разумевање утицаја апстраховања, моделовања, архитектуре и образаца на развој софтверског производа.
• Практична реализација имплементације информационих захтева и критичка оцена улоге софтверских алата и метода у инжењерству.
• Способност да се дискутује о одликама и недостацима различитих методологија развоја информационих система.
• Јасно разумевање различитих система за управљање базама података и њихових карактеристика.
• Критичка оцена значаја тестирања софтвера и процена потребе и корисности формалних метода приликом тестирања.
• Критичка оцена тренутне основе за еволуцију софтвера, коришћење технике реинжењерства за миграцију и апстракцију софтвера.
• Јасно разумевање теоријске основе развоја заснованог на компонентама.
• Познавање најновијих истраживачких смерова и достигнућа у области информационих технологија.
• Стицање низа теоријских и практичних знања за извођење наставе информатике уз познавање савремених трендова у информатици и употребу савремених информационих технологија и опреме.