Биоинформатика (4 године, 240 ЕСПБ)

Назив и циљеви студијског програма

Студијски програм – Основне академске студије Биоинформатика.

Циљ студијског програма је оспособљавање студената за самосталан рад и даље усавршавање у интердисциплинарној области биоинформатике, кроз усвајање основних биолошких и рачунарских вештина везаних за специфично подручје обраде биолошких и биомедицинских података. Дипломирани студенти, као стручњаци са интегрисаним знањем у области биоинформатике могу успешно да наставе своје образовање на мастер академским студијама из специфичних области биологије или информатике или и да се укључе у рад институција које раде у областима биологије, медицине, фармације, прехрамбене индустрије фармацеутске и хемијско-технолошке индустрије и других грана које генеришу велике податке.

Врста студија и исход процеса учења

Основне академске студије у трајању од 4 године (8 семестaра).

По успешном завршетку студија, студент је способан да:

• Прикупи биолошке и сродне податке,
• Дефинише проблем
• Примени одговарајуће информатичке алате у анализу података
• Тумачи обрађене податке

Стручни, академски, односно научни назив

Након завршених студија и сакупљених најмање 240 ЕСПБ бодова студент стиче академски назив Дипломирани биоинформатичар.

Услови за упис на студијски програм

Упис кандидата се врши на основу Конкурса који расписује Универзитет у Новом Саду, а спроводи Природно-математички факултет. Да би кандидат конкурисао за упис на прву годину студијског програма ОАС Биоинформатика треба да има завршено средњошколско образовање у четворогодишњем трајању и да положи пријемни испит из математике и биологије.

Структура студијског програма

У оквиру студијског програма ОАС Биоинформатика, у трајању од 4 године, курикулум садржи 42 предмета укључујући стручну праксу и дипломски рад – истраживање и дипломски рад – израда и одбрана. Од укупног броја предмета, 32 су обавезни, а остале предмете студент бира из одговарајућих изборних блокова. Структура курикулума је тако направљена да су студенти подједнако изложени предметима из биолошке и рачунарксе области, односно у сваком семестру се налазе предмети који припадају и биолошкој и рачунарској области. Изборни блокови садрже предмете који припадају само биолошкој области или изборне блокове који садрже предмете само из рачунарске области.

Услови за прелазак са других студијских програма у оквиру истих или сродних области студија

Прелазак на студијски програм Биoинфoрмaтикa са других сродних студијских програма може се вршити преношењем ЕСПБ. Критеријуми и услови преношења ЕСПБ прописани су општим актом Природно-математичког факултета у Новом Саду.

Сврха студијског програма ОАС Биоинформатика је образовање стручњака из области биоинформатике и компјутерске биологије који би могли да одговоре на нове изазове у биологији и биомедицини.

Формиран стручни кадар из области биоинформатике би успешно одговорио на очекивани пораст потражње за стручњацима биоинформатичког профила у Србији. Такође, дипломирани студенти биу могли да узму учешће на међународном биоинформатичком тржишту преко фриленс модела запошљавања. Овако образовани кадрови су оспособљени за комплексно сагледавање биолошких и биомедицинских података и за примену најсавременијих расположивих информатичких алата у решавању конкретних, практичних ситуација, као и за самостално перманентно стручно усавршавање праћењем најновијих научно-техничких достигнућа. Сврха студијског програма ОАС Биоинформатика је припремање студената за активно учешће у процесу информатизације и дигиталне трансформације друштва и у складу је са циљевима дефинисаним стратегијом развоја Високог образовања. Поред биологије и биомедицине, студенти ће моћи да примене своје знање и у другим пољима као што су пољопривреда, прехрамбене, фармацеутске и хемијско-технолошке индустрије. Програм обезбеђује могућност наставка образовања на одговарајућим мастер академским студијским програмима из области биологије и информатике.

Циљ студијског програма ОАС Биоинформатике је образовање високо стручног кадра са академским звањем дипломирани биоинформатичар. Образовање стручњака са академским звањем дипломирани биоинформатичар претпоставља постизање општих компетенција и академских вештина, као и овладавање предметно-специфичним вештинама потребним за обављање ове интердисциплинарне професије. Циљеви студијског програма су да дипломирани студенти, као стручњаци са интегрисаним знањем у области биоинформатике могу успешно да наставе своје образовање на мастер академским студијама из специфичних области биологије или информатике или и да се укључе у рад у приватних или јавних институција из области биологије, медицине, фармације, прехрамбене индустрије фармацеутске и хемијско-технолошке индустрије и других грана који генеришу податке.

Најважнији специфични стручни циљеви су:

• Упознавање са основним биолошким дисциплинама и разумевање различитих биолошких процеса;
• Упознавање са основним рачунарским и информатичким принципима, методама и техникама  потребним за решавање проблема помоћу рачунара као и усвајање основних знања, метода и техника о програмирању и програмским језицима, алгоритмима, оперативним системима, базама података и информационим системима уз употребу најновијих технологија и алата;
• Развијање вештина за проналажење неопходних извора података, адекватног квалитета, и формата за решавање постављених задатака;
• Оспособљени су за решавање конкретних проблема биолошке или биомедицинске природе и развијање и коришћење одговарајућих вештина и алата из рачунарских и информационих наука;
• Стицање вештине за анализу података и доношење нових закључака и налаза;
• Стекну развијено интердисциплинарно мишљење и способност повезивања области у оквиру биолошких и рачунарских наука;
• Обучени су за независна истраживања у области биоинформатике;
• Оспособљени су за унапређење знања из биоинформатике кроз стручно усавршавање.

Опис општих и предметно-специфичних компетенција студената

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће опште способности:

• логичног мишљења, формулисања претпоставки и извођења закључака;
• оваладавања методама и процесима биомедицинских и сродних истраживања;
• пласирање и публиковања различитих научних и стручних информација;
• давање мишљења и размењивање идеја;
• тимски истраживачки рад;
• примену стечених знања у пракси;
• научно засновану интерпретацију података у биоинформатици;
• формирање става о неопходности перманентног усавршавања;
• поштовање професионалне етичности.

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће предметно-специфичне способности:

• фундаментално знање из: биологије, молекуларне биологије, генетике, рачунарских наука, математике и статистике;
• способност сакупљања, чувања и сортирања различитих врста биолошких података, биомедицинских и других сродних података;
• способност формирања и одржавања различитих врста база са биолошким и биомедицинским подацима;
• способност анализе података, идентификације постојећих проблема и предлагања могућих биоинформатичких решења;
• способност примене одговарајућих рачунарских алата у биологији, биомедицини и другим сродним областима;
• способност развоја нових софтверских биоинформатичких решења у широј области биологије и биомедицине;
• способност примене статистичких метода у областима биологије и биомедицине;
• разумевање биолошких и биомедицинских података, њихова анализа и интерепретација након завршене биоинформатичке обраде.