Skip to main content

Дијалог култура 15.03.2009. – ХОРИЗОНТИ СЛОБОДАНА ЈОВАНОВИЋА

Дијалог култура 15.03.2009.

Тема: ХОРИЗОНТИ СЛОБОДАНА ЈОВАНОВИЋА

Гост емисије је историчар, др Саша Марковић, аутор истоименог научног рада, предоченог на научном скупу „Европске идеје, античка цивилизација и српска култура“. Рад је објављен 2008. године, у зборнику радова наведеног скупа. „Стваралаштво Слободана Јовановића открива многоликост духовног обличја овог изузетног интелектуалца. Његово бављење националном историјом, аналитичко сагледавање одређених догађаја светске историје, чије су последице условиле суштинске промене, улажење у конкретно, теоријско промишљање, социолошка истраживања, књижевна критика и проучавање идеја појединих историјских личности, тешко да је могуће сагледати кроз призму занатског одређења било ког профила“ истиче историчар др Саша Марковић у раду „Хоризонти Слободана Јовановића“ и додаје: „Јовановић је постигао да буде и историчар националне историје, и теоретичар државе и права, и историчар политичких теорија, и књижевни критичар и психолог политике и политичког деловања и на крају, као оквир свега, културолог.“

Кључне речи: Слободан Јовановић, култура, право, држава, национални идентитет, образовање

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторка: Марица Јунг

Дијалог култура 01.03.2009. – МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ И ЊЕГОВА ТЕОРИЈА ЛЕДЕНИХ ДОБА; ДЕДА МИТА МИЛАНКОВИЋ И ЊЕГОВИ ПОТОМЦИ; МИЛАНКОВИЋИ И МУЗИКА

Дијалог култура 01.03.2009.

Тема: МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ И ЊЕГОВА ТЕОРИЈА ЛЕДЕНИХ ДОБА; ДЕДА МИТА МИЛАНКОВИЋ И ЊЕГОВИ ПОТОМЦИ; МИЛАНКОВИЋИ И МУЗИКА

Милутин Миланковић је 1909. године напустио Беч и успешну инжењерску каријеру стручњака за конструкције од армираног бетона, прихвативши позив да преузме катедру примењене математике на Филозофском факултету Београдског Универзитета. Могућност да се бави искључиво науком још од студија беше његова велика жеља. Да добије позив да дође на Београдски универзитет, најзаслужнији био је професор Богдан Гавриловић, и он математичар, који је запазио Милутина Миланковића пре одласка у Беч, када је Миланковић након положене матуре дошао у Београд да посети свог деда-стрица Димитрија – Миту Миланковића. Уз претходни осврт на Милутиново епохално дело „Канон осунчавања Земље и његова примена на проблем ледених доба“ у овој емисији кренули смо трагом потомака Димитрије Миланковића – деда Мите. Наша саговорница је деда Митина пранунука – Вера Миланковић, композитор, пијаниста и редовни професор на Факултету музичке уметности у Београду. У њеном дому на Сењаку евоцирамо породична сећања на Миту Миланковића и дипломатске и животне путеве његових потомака, деде и оца Вере Миланковић у бурним временима током и после Првог и Другог светског рата. Емисија такође први пут осветљава дар за музику у неколико генерација Миланковића. У емисији слушамо и прелудијуме Вере Миланковић у њеном извођењу.

Кључне речи: Милутин Миланковић, климатологија, дипломатија, темперација, историја музике, транспозиција духовне музике

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајстори: Атила Францишковић и Марица Јунг

Дијалог култура 15.02.2009. – ХЕМИЈА – ЈЕДНА ОД НАУКА КОЈЕ СУ ИЗМЕНИЛЕ ЖИВОТ У XX ВЕКУ

Дијалог култура 15.02.2009.

Тема: ХЕМИЈА – ЈЕДНА ОД НАУКА КОЈЕ СУ ИЗМЕНИЛЕ ЖИВОТ У XX ВЕКУ

Од недавно, студенти пете године односно мастер студија на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду, као један од изборних предмета имају форензичку хемију, хемију у уметности и аналитичке аспекте зелене хемије. Ови предмети уведени су на предлог др Слободана Гаџурића, доцента на Природно-математичком факултету, на Департману за хемију Катедре за аналитичку хемију Универзитета у Новом Саду. Са њим разговарамо о овим новим предметима, а претходно о хемији, као једној од наука које су измениле свет у XX веку, те о аналитичкој хемији, хемији комплексних равнотежа и рачунању у хемији, које такође предаје. У закључку се осврће на правце развоја аналитичке хемије. Др Гаџурић је докторирао на Политехничком факултету Универзитета у Прованси – Марсеј.

Кључне речи: хемија, аналитичка хемија, форензичка хемија, хемија у уметности, аналитички аспекти зелене хемије

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторка: Војислава Вукеља

Дијалог култура 01.02.2009. – БЕЖИЧНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ КАО ПОДОБЛАСТ ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈА КОЈА СЕ НАЈДИНАМИЧНИЈЕ РАЗВИЈА

Дијалог култура 01.02.2009.

Тема: БЕЖИЧНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ КАО ПОДОБЛАСТ ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈА КОЈА СЕ НАЈДИНАМИЧНИЈЕ РАЗВИЈА

„Синхронизационе секвенце и бификс анализа“ јесте назив магистарске тезе мр Чедомира Стефановића, асистента на Департману за енергетику, електронику и телекомуникације – Катедре за телекомуникације и обраду сигнала Факултета Техничких наука у Новом Саду. Синхронизација је неопходна за успешан пријем сигнала. Шта се подразумева под појмом стратегија синхронизације, шта је то синхронизација на нивоу рама, о синхронизацији не само на основу синхросеквенце, него и на основу редундансе – коју уноси заштитни код, шта су то процеси претраге и такозвани бификс приступ – су питања на које тажимо одговор у овој емисији, уз претходни осврт на развој телекомункација као научне дисциплине. Са мр Чедомиром Стефановићем такође разоварамо о бежичним сензорским мрежама као новој динамичној области у телекомуникацијама, са освртом на пројекат агро сенс који се одвија на релацији: Нови Сад – Фиренца – Љубљана.

Кључне речи: телекомуникације, синхронизација, бежичне сензорске мреже, прецизна пољопривреда

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторка: Војислава Вукеља

Дијалог култура 07.12.2008. – КУЛТУРА, ДРУШТВО И ИНЖЕЊЕРСКА ПРОФЕСИЈА

Дијалог култура 07.12.2008.

Тема: КУЛТУРА, ДРУШТВО И ИНЖЕЊЕРСКА ПРОФЕСИЈА

Кроз разговор са др Смиљаном Мирков професорком социологије на Вишој техничкој школи у Зрењанину, у емисији настојимо да сагледамо сазнајну, културну и социо-културну покретљивост инжењерске професије, као и одраз примене науке на развој индустрије чији је вртоглави успон обележио целу једну епоху и преобразио је у индустријско доба, те како нове технологије, затим наступајуће доба знања и атрактивна менаџерска звања условљавају положај инжењерске професије данас. У емисији се предочавају резултати обимне студије др Смиљане Мирков о инжењерској професији, њеном положају у друштву и развојним процесима од почетака индустријског доба до доба транзиције у нас и глобализма у свету.

Кључне речи: инжењерска професија, културна покретљивост, социо-културна покретљивост, индустријско доба, менаџерска звања

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајстор: Влада Ракић

Дијалог култура 09.11.2008. – ТЕОРИЈА ВЕЛИКОГ ПРАСКА И ЕКСПЕРИМЕНТ У CERN-у

Дијалог култура 09.11.2008.

Тема: ТЕОРИЈА ВЕЛИКОГ ПРАСКА И ЕКСПЕРИМЕНТ У CERN-у

Како се према савременим сазнањима одвијала еволуција космоса, које све теорије постоје, како у погледу постанка тако и у погледу судбине васионе, шта наука зна о градивним елементима њене материје, шта је то тамна материја, да ли теорија о тамној енергији у потпуности објашњава загонетку о све убрзанијем ширењу космоса уместо очекиваног успоравања, и на која питања о постанку васионе се очекују одговори од експеримента у CERN-у, које су карактеристике тог експеримента и како је његов акцелератор настао… јесу тема разговара с нуклеарним физичарем др Душаном Мрђом, доцентом на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду.

Кључне речи: еволуција космоса, велики прасак, тамна материја, тамна енергија, CERN

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајстор: Јеролим Зарифовић