Аутор: PMF

Дијалог култура 13.09.2009.

Тема: ФИЛОЗОФИЈА ТЕХНОЛОГИЈЕ

Филозофија технологије је нова област филозофије која се тек у новије време развија. Та научна дисциплина тражи одговоре на питања о будућности технологије и шта она обећава, да ли се развија на добробит људском роду или представља претњу за њега и како у целини човечанство треба да се постави према технологији. Један од погледа је технолошки детеминизам, који постулира да технологија значајно утиче на већину међуљудских и друштваних интеракција. Те интеракције одређују човечанство, његов начин размишљања, па чак и сам идентитет људског бића и та прича је почела још у време прве човекове производње артефаката: произведени предмет је постајао или оруђе или оружје, способно да се употреби за добро или за зло. Други филозофски поглед заговарају присталице тзв. аутономне технологије, уверени да технолошка еволуција почиње да се развија и неовисно од човека, да поприма и неки свој, често непредвидив ток, те да је човечанство одавно изгубио контролу над технологијом. С професором канадског Универзитета Принс Едвард Ајленд, др Небојшом Кујунџићем, разговарали смо након његовог предавања у Коларчевој задужбини у Београду: „Дилеме технолошког детерминизма – један поглед на филозофију технологије“.

Кључне речи: филозофија технологије, технолошки детерминизам, аутономна технологија, друштвене, културне и технолошке интеракције, технолошка еволуција

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторка: Марица Јунг

Дијалог култура 30.08.2009.

Тема: ТАЈНА ВЕЛИКОГ ЋУТАЊА КОСМИЧКИХ ЦИВИЛИЗАЦИЈА

Повод: Међународна година астрономије

Да ли је извесно да у мноштву галаксија и гроздова галаксија и безброј њихових светова у бескрајном простору универзума – бића са интелигенцијом настањују само наш свет и нашу планету – јесте питање које наука још није одгонетнула. О историји трагања астронома за ванземаљским цивилизацијама, чији почетак наука званично смешта у август 1931, открићем таласа који зраче из Млечног пута, које је у Бел лабораторији детектовао Карл Јански, али чију је славу у историји промишљања о постојању „браће по разуму“ касније превазишао нобеловац Енрико Ферми чувеним питањем: „Где су они?“, у емисији говори наш најреспектабилнији астроном др Милан Димитријевић. У емисији користимо снимак излагања које је Димитријевић одржао у Огранку САНУ у Новом Саду.

Кључне речи: ванземаљске цивилизације, космичке цивилизације, ванземаљска бића са интелигенцијом, огранак САНУ у Новом Саду

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторка: Марица Јунг

Дијалог култура 16.08.2009.

Тема: УТИЦАЈ САЗНАЊА О КОСМОСУ И ЧОВЕКОВОЈ ПРИРОДИ – НА ПСИХОЛОГИЈУ И ПСИХОЛОГИЈУ РЕЛИГИЈЕ

Галилејева потврда (пре безмало 4 века) Коперникових открића да земља, а самим тим и човек, нису у центру васионе и потом Дарвиново дело објављено пре 150 година „Порекло врста путем природног одабира“ судбоносно су утицали на бројне сазнајне области, као и на формирање нових научних дисциплина. Та открића битно су демистификовала човеково место у универзуму и његово одређење као врсте на планети Земљи. Развоју психологије у XIX веку нови импулс даје и Фројдов концепт да је човек нагонско биће. О томе, као и о парадигми да је човек разумско биће и о одразу религија, традиција и култура на човеково поимање свог друштвеног бића, те о савременим правцима у психологији у емисији говори М.А. психолошких наука Универзитета у Новом Саду Роберт Хаук запослен у Центру за социјални рад у Сомбору.

Кључне речи: историја психолошких наука, културна антропологија, психологија религије, психологија и култура, психологија и религија, трансперсонална психологија

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторка: Марица Јунг

Дијалог култура 02.08.2009.

Тема: БОГДАН БРУКНЕР: ПРАИСТОРИЈСКИ ДИЈАЛОЗИ ЦИВИЛИЗАЦИЈА

„Неолит у Војводини“, докторска теза коју је академик Богдан Брукнер одбранио пре 45 година на Филозофском факултету у Београду јесте дело које је тог, у оно време младог научника, одмах увело у круг најреспектабилнијих наших и европских археолога. Када смо ових дана уочили да се истоимена књига угледног археолога који је оставио несамерљив допринос у проучавању праисторије средње Европе, панонског и балканског простора, недавно нашла на интернет аукцији, вратили смо се архивском снимку интервјуа који смо са њим сачинили пре пет година не наслућујући да ће то бити његов последњи интервју за електронске медије, а можда и једини сачуван на нашим просторима. Академик Брукнер се у њему осврће на праисторију Паноније и средњег Подунавља, те на резултате истраживања којима је посветио више од пола века плодоносног рада и на чијем трагу је био већ у научним наслућивањима својих раних стваралачких година.

Кључне речи: неолит у Војводини, Винчанска култура, Гомолава, праисторија Европе, Богдан Брукнер

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторка: Марица Јунг

Дијалог култура 05.07.2009.

Тема: ДИЈАЛОЗИ КУЛТУРА И ЕЛЕМЕНАТА КУЛТУРЕ У ГРАДИТЕЉСКОМ НАСЛЕЂУ ВОЈВОДИНЕ XVIII, XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВЕКА

Магистарска теза „Стамбене палате у војвођанским градовима од барока до историзма“ историчара уметности Богдана Јањушевића из Завода за заштиту споменика културе Војводине представља први синтезни рад о профаној архитектури у Војводини XVIII, XIX и почетка XX века. Мр Богдан Јањушевић у емисији указује на значај формирања грађанског сталежа у формирању урбаних средина у XVIII и XIX веку и на репрезентативне стамбене објекте који се граде, те на урбани контекст у који су смештени, а у корелацији са историјским збивањима и социо-културним карактеристикама те епохе, као и на доминантне филозофске правце тог времена и друге феномене чији се утицај препознаје на појединим стиловима, правцима у архитектури, укусима и градитељској моди. Барок у Војводини, класицизам, романтизам, као и примери ханзенатике, карактеристичне по црпљењу инспирације у византијској и оријентално-исламској архитектури, те историзам као доминантан архитектонски израз у профаној архитектури војвођанских градова, оживљени су и животним причама појединих објеката.

Кључне речи: профана архитектура у Војводини, барок, класицизам, романтизам, ханзенатика

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајстори: Момчило Ђурђевић и Сабина Недић

Дијалог култура 21.06.2009.

Тема: СТЕРИЈИНА ЕВРОПСКА ПРОСВЕТНА РЕФОРМА

Посветивши се, од 1840. до 1848. године просветним реформама и образовању институција културе и науке према узору на европске, Јован Стерија Поповић је за свега 8 година интензивног и напорног рада донео такве преображаје у формирању школског система у нас, на пољу развоја високих школа, у постављању темеља научних и културних институција и култури у целини које ни један појединац ни до тада, ни касније није био у стању да се њима тако свеобухватно и визионарски бави. У то време свог деловања, у својству начелника Министарства просвете, учинио је много, али углавном није наилазио на разумевање. Оштри напади и упорне осуде, уместо признања, Стерију су одвела до разочарања и песимизам, па чак и до закључка да његов просветитељски пројекат није успео. Шта је касније време показало и које је све образовне, научне и културне установе Јован Стерија Поповић покренуо, разговарамо са Јеленом Ратков-Квочка, професорком књижевности Гимназије у Сремским Карловцима, чија је магистарска теза посвећена Стеријином укупном стваралачком опусу.

Кључне речи: Јован Стерија Поповић, Стерија и просветна реформа, Европа и научне и културне институције, млади таленти, школска позоришта, едукативни туризам

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајстор: Момчило Ђурђевић

Дијалог култура 24.05.2009.

Тема: ФИЛОЗОФСКЕ ТЕОРИЈЕ КОЈЕ РАЗМАТРАЈУ ПОЈАМ ЖИВОТА, ФЕНОМЕН ЊЕГОВОГ НАСТАНКА И ТЕОРИЈЕ РАЗВОЈА

Повод: Двестогодишњица рођења Чарлса Роберта Дарвина и стопедесетогошњица објављивања његовог дела „Порекло врста путем природног одабира“

Проф. др Мирко Аћимовић, заменик шефа Катедере за филозофију Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, уједно председник Уређивачког одбора часописа за филозофију „Архе“, у емисији предочава најзначајније филозофске концепте и епистемолошке аспекте теорија које разматрају појам живота и феномен његовог настајања, као и развој – од хеленске природне онтологије живота до дарвинизма и савремених теорија живота, чему је посветио неколико научних радова.

Кључне речи: живот, живо, душа, ентелехиха, креационизам, еволуција, дарвинизам

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторка: Марица Јунг

Дијалог култура 26.04.2009.

Тема: КОРЕНИ И ТЕМЕЉИ ПОРЕДАКА КРОЗ ВЕКОВЕ И ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ ДО НАШИХ ДАНА

Повод: Друго издање „Политичке теорије I“ академика Војислава Становчића

Изазови и одговори, опстанак заједница, темељи поредака и цивилизација, етика и политика, грађанска самосвест, морална аутономија, моћ/власт, легитимност, утопије и идеологије – само су неке од кључних речи које откривају интерес шире читалачке публике за „Политичке теорије I“ академика Војислава Становчића, исписане на 870 страница. Од првог издања и 2007. године, када је то дело добило награду града Београда за најбољу књигу из хуманистичких и друштвених наука, у научно-стручним освртима могли смо чути и прочитати оцену да је оно капитално у нашој политичкој науци од средине XX века до данас, да спада међу она остварења која су у самом врху светске науке у области политичке теорије, да готово еницикопедијски обухвата изузетно широко подручје политичких идеја и институција, да се карактерише и дубином њихове критичке анализе, као и успешним синтезама које су изведене на основу релевантне грађе из више области – политичке антропологије, политичких система и политичке социологије, етике, правне теорије и историје цивилизација у чијим темељима писац налази религијска начела која су основа за све цивилизације и нормативне поретке. Ова књига је оцењена и као допринос разматрању људске природе и положаја човека као друштвеног бића (роб – поданик – грађанин), те доприноси развоју демократске политичке културе и духа толеранције („Не чини другоме…“). Уз одабране одломке у емисији презентирамо и снимке излагања академика Данила Басте, самог аутора, академика Војислава Становчића и рецензента проф. др Илије Вујачића са промоције одржане у САНУ у Београду, крајем 2007. године, код првог издања наведеног дела.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајстор: Златоје Чоловић

Дијалог култура 12.04.2009.

Тема: ПОЛИТИКА ФИЛОЗОФИЈЕ, ПРАВО И ИЛУЗИЈА И РЕКВИЈЕМ ЗА XX ВЕК

О затвореном друштву и коренима трибалне свести од старозаветног предања до данас, о отвореном друштву, те о питању: зашто је тако често демократија губила битку са тоталитаризмом и апсолутизмом кроз историју наше цивилизације, затим о аристократији, федерализму односно регионализму, демократији и слободи у филозофији Алексиса де Токвила, Александра Кожева и Карла Попера… о моћи филозофске мисли, о ефектима образовања са или без мудрости и етике, о духу просвећености и културе, као и шта о томе сазнајемо из апела за молитву у поезији Томаса Стернса Елиота – у емисији разговарамо са др Слободаном Бељанским, уз осврт на његове погледе у огледима: „Регионализам као пут ка отвореном друштву“ и „Хроника узалудног отпора“; филозофском огледу: „Политика филозофије“; књижевно-филозофским огледима: „Поетика права“, „Право и илузија“ и „Реквијем за XX век“. Гост такође у емисији скреће пажњу на однос културе и зла и скокове, односно појавне облике смисаоних коинциденција и синхорницитета у европској књижевности, уметности и филозофији у првој половини XX века. Др Бељански је правник, теоретичар права, писац, публициста, аутор преко стотину радова у области правне филозофије, правне антропологије, кривичног права, филозофских, књижевних и књижевно-филозофских огледа.

Кључне речи: трибална свест, отворено друштво, регионализам, демократија, Томас Стернс Елиот, XX век

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторке: Војислава Вукеља и Марица Јунг

Дијалог култура 29.03.2009.

Тема: ПРЕДУЗЕТНИЧКЕ ТЕЖЊЕ СТУДЕНАТА У ВОЈВОДИНИ

Гост емисије је социолошкиња др Слободанка Марков, редовни професор Универзитета у Новом Саду, ауторка истоименог научног рада. Коаутор истраживања је проф. др Смиљана Мирков. Др Слободанка Марков у емисији говори о добијеним резултатима спроведеног истраживања, а пре свега о предузетничким тежњама студената у Војводини у односу на професије за које се оспособљавају, о утицају друштвеног статуса родитеља, о роду и предузетничким тежњама студената, о утицају личног предузетничког искуства студената, о перцепцији студената друштвено-економских услова за развој приватних бизниса у нас, о перцепцији властитих способности за предузетничке подухвате и о спремности студената да стичу потребна знања за предузеништво. На крају даје портрет једног типичног студента са неизраженим предузетничким тежњама и оног са израженим предузетничким тежњама.

Кључне речи: социологија предузетништва, млади, студентска популација

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторка: Марица Јунг