Дијалог култура 03.03.2013.

Тема: МОЛЕКУЛАРНА БИОЛОГИЈА – КЛИЦИНА ЛИНИЈА, БЕСМРТНОСТ КЛИЦЕ, ЗАКОНИ НАСЛЕЂИВАЊА, ТЕОРИЈЕ О ТРАНСМУТАЦИЈИ ВРСТА, DNK, RNK, ЦЕНТРАЛНА ДОГМА МОЛЕКУЛАРНЕ БИОЛОГИЈЕ

„Молекуларна биологија се можда најбоље дефинише као наука која изучава функционалне односе између биолошких макромолекула – примарно DNK, RNK и протеина, и утицај тих макромолекула на ћелијско и организмално функционисање, било у одржавању хомеостазе или током динамичких фаза – на пример, ћелијске деобе или телесног развића. Молекуларна биологија је дете биохемије, науке која изучава хемијска својства биолошких макромолекула и генетике, науке која изучава утицај гена на форму и функцију живог света и може се рећи да је молекуларна биологија приступ и начин којим се генетика објашњава и употпуњује физичким ентитетима – биолошким макромолекулима“, објашњава Александар Вујин, докторант у лабораторији Др Моник Зетка на Департману биологије Универзитета Мек Гил у Монтреалу и додаје: „Осим биохемије и генетике, са којима ју је некада тешко разграничити, молекуларна биологија интерагује са другим биолошким гранама попут ћелијске биологије, биологије развића, али и оним попут еволуционе биологије и екологије. Све више се развија сарадња и са физичким наукма, пре свега са физиком, што је резултирало развојем биофизике као посебне гране, али и информатиком, што је резултирало у развој мултидисциплинарног поља биоинформатике“.

Александар Вујин, који је и студирао на Универзитету Мек Гил у Монтреалу, после чега је две године био асистент на предметима Молекуларна биологија и Еукариотска целуларна, односно ћелијска биологија, сада на истом универзитету, који је један од најпрестижнијих у свету у тој области, спроводи експерименте и изучава механизме бесмртности клице чему је посвећена његова докторска теза. У лабораторији Др Моник Зетка, овај млади научник први је који је започео пројекат везан за бесмртност клице. Он скреће пажњу да су у свету, претходних десет до петнаест година изоловани многи мутанти који дају овај фенотип. Његов рад фокусира се на покушај наласка механизма који клицу штите у раном периоду од разних генотоксичних супстанци и ефеката.

У овој првој емисији Александра Вујина питамо и о историјату настанка молекуларне биологије. Вујин почиње од открића која су претходила настанку молекуларне биологије. Упућује у суштину открића чешког фратра Грегора Мендела средином 19 века и механизме закона наслеђивања која носе његово име, те како је до њих дошао. У наставку указује на доприносе Дарвина и Ламарка својим теоријама о еволуцији односно трансмутацији врста. „Први који су препознали хромозоме као физичке ентитете унутар ћелија који одлично одговарају Менделовим наследним факторима, и понашају се у складу са Меднеловим законима, јесу биолози Теодор Бовери и Волтер Сатон“, каже Вујин објашњавајући њихове експерименте и закључке цитолошких опсервација на морским организмима на самом почетку 20 века. „Интересантна је и чињеница из историје медицине да је Бовери први повезао абнормално стање хромозома у ћелијама рака са патологијом ове болести и стога први уочио да је рак у бити генетска болест“, каже Вујин.

У емисји, између осталог, чућемо и како је биолог и генетичар Томас Хант Морган дошао до открића хромозома у преносу наследних особина за шта је добио Нобелову награду из медицине 1933. Сазнаћемо и који лабораторијски рад и која уочавања су довела Хермана Милера до открића, од изузетне важности за развој молекуларне биологије, да радијација има непосредан утицај на учесталост мутација у популацији организама за шта је добио Нобелову награду за медицину 1946? У вези са овим последњим Вујин указује и на Милерову класификацију мутација, као и на то да је овај научник препознао да је у људској моћи да промени структуру и функцију наследног материјала живог света, чиме су отворена врата смисленим манипулацијама и применама у индустрији, медицини, пољопривреди и омогућен настанак биотехологије, примењене гране молекуларне биологије.

Последњи блок посвећен је настанку молекуларне биологије, открићима DNK и RNK, те централној догми молекуларне биологије.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторка: Марица Јунг