Рачунарске науке (3 године, 180 ЕСПБ) – 2017/2018-2023/2024

Врста студија и исход процеса учења

Студијски програм Рачунарске науке представља један од два програма основних академских студија из области информатике на Универзитету у Новом Саду које се изводе на Природно-математичком факултету.

Стручни, академски, односно научни назив

По завршетку студија стиче се звање првог степена информатичар.

Структура студијског програма

Услов за успешан завршетак студијског програма је да студент положи све обавезне предмете предвиђене програмом и да сакупи најмање 180 ЕСПБ поена. План студијског програма састоји се из обавезних предмета и скупа изборних предмета.

Предвиђена су 22 обавезна предмета (укупно 140 ЕСПБ): осам у првој, шест у другој и осам у трећој години студија. Ови предмети представљају у свету општеприхваћене основе (базу) потребне за основно академско образовање сваког информатичара (без обзира на специјализације), којима су обухваћене основе програмирања (процедуралног и објектно-оријентисаног), алгоритама, база података, оперативних система, рачунарских комуникација, мрежа и неопходних математичких апарата. Такође, обавезни предмети употпуњују ово знање савременим и општеприхваћеним теоријама, методама и практичним вештинама из рачунарских наука, која спадају у области анализе алгоритама, формалних и програмских језика, интелигентних система, као и из сложенијих, неопходних математичких теорија и метода.

Знање студената се употпуњује понудом изборних предмета. Студенти бирају одговарајући број од понуђених изборних предмета сходно жељама и потребном броју ЕСПБ поена за успешан завршетак године, односно студија. Изборни предмети су скуп више специјализованих (прилагођених узрасту студената, као и циљу студијског програма) информатичких предмета, и има их укупно 17. Већина ових изборних предмета су садржајно независни, тако да не изискују посебне услове за упис, осим дефинисаних година студија на којима се они налазе у понуди, како би се обезбедило њихово логичко надовезивање на садржаје усвојене у склопу обавезних предмета.

На предавањима се за обраду наставних садржаја користи аудиторна метода, претежно фронтално, уз коришћење рачунарске опреме и осталих савремених визуелних наставних средстава, али се користе и поједине групне и индивидуалне методе наставе. Сходно савременим трендовима академског образовања информатичара, акценат вежби је на практичном раду студената на рачунару, као и на осталим видовима индивидуалне и групне наставе, као што су пројекти, семинарски радови, домаћи задаци, реферати и друго. Код неких предмета предвиђене су и теоријске вежбе, фронталне, групне и индивидуалне, где се увежбавају изложени теоријски принципи и анализирају типични проблеми и њихова решења, након чега студенти самостално примењују усвојене технике на практичним вежбама, односно у додатним облицима самосталног рада.

Трајање студија

Дужина студија је 3 године, укупна вредност студија је 180 ЕСПБ.

Бодовна вредност предмета

Бодовна вредност сваког предмета исказана је у табели распореда предмета по семестрима и годинама студија, као и у табелама спецификације предмета.

Завршни рад

Овим студијским програмом није предвиђен завршни рад, у складу са могућношћу која је остављена у Закону.

Сврхе студијског програма Рачунарске науке су:

• опште образовање информатичара, способних за практичан рад на рачунарима у привреди у свим фазама и улогама током развоја софтвера, са разумевањем односа развоја софтвера са другим аспектима пословања и теоријском основом;
• образовање информатичара за учествовање на развоју и примени софтверских система, као и за рад у примени рачунарских наука у образовању, безбедности, здравству и другим областима људског рада;
• усађивање разумевања дубљих принципа рачунарских наука, чиме се студент оспособљава за савладавање напреднијих информатичких техника и примена;
• припрема за даље студије у области рачунарских наука.

Избором одговарајућих изборних предмета, студент се већ на основним студијама може лагано специјализовати ка општијим пословним применама (информациони системи, софтверско инжењерство, управљање…) или ка фундаменталнијим областима информатике (системски софтвер, симулације, рачунарске мреже…).

Информатичари, експерти у рачунарским наукама, су неопходни кадровски ресурси за развој друштва базираног на знању односно информационог друштва које је већ значајно развијено у земљама Европске уније, Сједињених Америчких Држава, Аустралије, Јапану итд.

Србија је почев од 2000. године такође изложена повећаној потреби за информатичким кадровима због повећаних инвестиција и појаве страних компаније и стандарда како у области информатике, тако и у другим областима које имају потребу за информатичком подршком.

Циљеви студијског програма за стицање звања информатичар су:

• упознавање са основним информатичким принципима, методама и техникама потребним за решавање проблема помоћу рачунара, као и за примену рачунара у различитим областима људског деловања;
• усвајање основних знања, метода и техника о програмирању и програмским језицима, програмским парадигмама (структурираном, објектно-оријентисаном и функционалном програмирању), алгоритмима, оперативним системима, базама података и информационим системима;
• упознавање са основним математичким дисциплинама неопходним за анализу, разумевање, решавање проблема, као и за успешну примену информатичких принципа и техника;
• надградња основних информатичких знања напреднијим принципима и техникама из области рачунарских наука;
• припрема за успешну примену информатичких техника у пракси;
• припрема за даљу надградњу знања, као теоријска и практична подлога за усвајање сложенијих садржаја из области информатике – тј. за даље студирање на мастер студијама;
• развој високог степена апстрактног, аналитичког и синтетичког, логичког мишљења и разумевање различитих ступњева апстракције у информатичком домену;
• развијање иницијативе и способности за самостално решавање проблема помоћу рачунара правилном употребом усвојених информатичких принципа и техника.

Опис општих и предметно-специфичних компетенција студената

Информатичар који заврши овај студијски програм стећи ће:

• способност за анализу и синтезу;
• способност за примену знања у пракси;
• способност доношења одлука;
• способност учења;
• уже-стручна знања (информатика).

Опис исхода учења

Успешан студент ће по завршетку студија имати:

• основна знања из базичних области математике;
• способност логичког мишљења, формулације претпоставки и извођења закључака на формалан и формализовани начин;
• способност разумевања и формулисања проблема и његовог моделирања да би се омогућила његова анализа и решавање;
• програмерске вештине у процедуралној, функционалној и објектно-оријентисаној парадигми програмирања;
• разумевање свих фаза у циклусу развоја софтвера: захтеви, анализа, дизајн (пројектовање), имплементација, тестирање и одржавање;
• практичне вештине у коришћењу програмских окружења, система за управљање релационим базама података и CASE алата;
• разумевање текућих принципа, техника и трендова у развоју информатике;
• способност да самостално примени принципе и технике информатике у пракси у решавању проблема из различитих домена.