Структура студијског програма

Назив и циљеви студијског програма

Циљ студијског програма Професор физике је академско образовање кадрова за извођење наставе у основним и средњим школама из области физике и астрономије.

С обзиром да је с једне стране физика фундаментална наука али и веома широка а с друге стране да су савременом тржишту потребни специјализовани стручњаци оспособљни за извођење наставе у основним и свим врстама средњих школа, овај студијски програм је конципиран тако да задовољи оба критеријума. Основна знања физике неопходна свим физичарима па тиме и онима који су се определили за извођење наставе у основним и средњим школама, студенти добијају из обавезних предмета који су заједнички за студијски програм основних академских студија Физика и основних академских студија Професор физике. Поред тога, овај студијски програм студентима, у складу са њиховим амбицијама и афинитетима, обезбеђује усмеравање ка области извођења наставе физике у основним и средњим школама.

Врста студија и исход процеса учења

Ове студије спадају у студије првог степена, основне академске студије.

Стручни, академски, односно научни назив

Завршетком овог студијског програма, студент добија назив дипломирани професор физике.

Структура студијског програма

Студије се изводе кроз наставу (користећи савремене методе) предмета, који су наведени у Курикулуму и распоређени у семестре. Два семестра чине академску годину. Укупан број ЕСПБ бодова у академској години износи најмање 60.

Предмети у овиру овог програма су сврстани у групе: академско-опште образовни предмети, теоријско-методолошки предмети, научно-стручни предмети и стручно-апликативни предмети. Предмети у оквиру овог програма су такође сврстани у обавезне и изборне предмете.

Предмет, поред предавања може да обухвата експерименталне – лабораторијске, демонстрационе и рачунске вежбе, израду домаћих задатака, праксу, израду и одбрану семинарских радова. Важна компонента студијског програма је и самостални рад студента на савлађивању предвиђених садржаја.

Трајање студија

Укупно трајање ових студија је 4 године (8 семестара), за које студент треба да стекне најмање 240 ЕСПБ. Да би студент завршио студије мора да има положене све обавезне предмете и положену по макар једну опцију сваког изборног предмета, тако да укупно сакупи најмање 240 ЕСПБ.

Бодовна вредност предмета

Бодовна вредност сваког предмета исказана је у табели распореда предмета по семестрима и годинама студија, као и у табелама спецификације предмета.

Бодовна вредност студијског програма је 240 ЕСПБ.

Завршни рад

Студент на четвртој години студија може уместо два изборна предмета са четврте године да изабере израду дипломског рада.

Предуслови за упис предмета

Предуслови за упис појединих предмета или групе предмета су назначени у табелама спецификације предмета.

Сврха студијског програма

Сврха студијског програма је висококвалитетно образовање студената за успешно обављање основних академских и стручних послова у области извођења наставе физике и астрономије у основним и средњим школама а који ће у својој области играти водећу улогу. Студијским програмом је обезбеђено стицање свих неопходних компетенција за образовање стручњака високо образовног профила.

Постојање оваквог студијског програма је потпуно оправдано и корисно за цело друштво, с обзиром на сврху савремене физике – разумевање физичких процеса и материје. Наиме, физичари су стручњаци који су неопходни у сваком савременом друштву јер представљају кључни елемент у развоју нових извора енергије, нових материјала, нових технологија… Такође су неопходни у свим областима савремене науке и технике уопште. Заштита животне средине, савремена медицина, метеорологија, астрономија и астрофизика, савремено образовање, као и низ других области се не могу развијати без физичара. Штавише, физика, њени методи и модели данас налазе примену и у областима као на пример економија, берзанско пословање…

Стога је потпуно јасно да је у сваком развијеном друштву, неопходно квалитетно образовање кадрова за извођење наставе физике у основним и средњим школама. Наиме, добри стручњаци овог профила треба да мотивацију за изучавање физике подигну на што већи могући ниво, код што је могуће већег броја деце, без обзира којим ће се пословима деца у својим животима бавити. Такође, не мање битно је да ови стручњаци својим високопрофесионалним радом подржавају и усмеравају децу која су показала таленат ка природним и техниким наукама а пре свега ка физици.

Стручњаци овог профила се школују да могу квалитетно изводити све облике наставе физике у основним исредњим школама. Поред тога, могу извршити низ различитих основних физичких анализа, користити различите постојеће моделе и друго.

Квалитетно академски образован дипломирани професор физике има широку лепезу могућности бављења својом струком као нпр. у основним и средњим школама, домовима ученика, при владином сектору…

Циљеви студијског програма

Примарни циљеви овог студијског програма јесу постизање академских и стручних компетенција из области физике и наставе физике али и савладавање вештина и метода за њихово стицање и даље усавршавање. Не мање важни циљеви су и развој креативних способности и вештина за извођење свих облика наставе физике и њеног даљег развоја и усавршавања.

Најважнији општи циљеви студијског програма јесу да пруже стимулативно окружење за стручно и лично усавршавање студената, да на занимљив и интелектуално изазован начин искористи методе за учење, да развије аналитичко, критичко и самокритичко мишљење и приступ у сврху подизања квалитета наставе физике у школама на што је могуће виши ниво.

Најважнији стручни циљ је да образује и оспособи стручњаке који су у стању да мотивишу децу за изучавање физике, да деци квалитетно и на занимљив начин пренесу знање али и истовремено поседују основни и проширени ниво знања из теоријских и експерименталних  принципа и метода физике.

Крајњи циљ је да студенти на крају студија стекну одговарајуће квалификације а за које је неопходно да су:

  • показали знање у области, на нивоу коришћења стручне литературе а које обухвата и аспекте који се ослањају на кључна знања из студија;
  • у стању да професионално примене своје знање и разумевање;
  • развили способности смишљања и одбране аргумената;
  • развили способност решавања проблема унутар поља студија;
  • развили способност прикупљања и тумачења потребних података;
  • развили способност размишљања о релевантним друштвеним, научним или етичким питањима;
  • у стању да о свом раду обавештавају стручну и ширу јавност;
  • развили способности за наставак студија.

Стручни циљеви јесу да студентима буде пружено:

  • Разумевање основне улоге физике у савременом свету
  • Познавање и разумевање циљева наставе физике у основним и средњим школама
  • Познавање начина преношења информација и знања из физике
  • Познавање начина рада са децом, колегама и осталим субјектима у сектору образовања
  • Познавање основних метода и приступа у настави, учењу и оцењивању
  • Развијање способности за стварање атмосфере једнакости код свих ученика без обзира на социо-културно-економске разлике
  • Развој способности комуникације и изградње правилних међуљудских односа како са децом тако и са колегама
  • Познавање математике и математичких метода које су од значаја за физику
  • Широко познавање основа теоријске и експерименталне физике
  • Познавање основа примењене физике
  • Проширено познавање и разумевање основа структуре материје и метода за њено изучавање
  • Познавање основних принципа рада савремених апарата, прибора и инструмената
  • Разумевање и познавање основних принципа мерења и обраде података

Студијским програмом су дефинисане и опште методе и стратегије за стицање компетенција:

  • За стицање знања и разумевање – акумулирање знања се махом постиже кроз предавања и разне облике вежби и праксе чија је сврха да продубе, појасне и истакну практични значај садрҗаја датих на предавањима. Овде је такође укључен део усмереног учења кроз семинарске радове на различитим нивоима а у складу са напредовањем студената. Програм је тако конципиран да после стицања основа за бављење струком студент има висок степен слободе да себе самоусмери у одређеном смеру унутар струке а у складу са сопственим амбицијама и жељама.
  • Опште способности типа могућности анализе, решавања пробема, интеграције теорије и праксе, синтезе… Углавном се постижу предавањима пропраћеним различитим типовима вежби а посебно у основним предметима. Веома је важно и укључивање студената у решавање практичних проблема у оквиру вежби или праксе.
  • Опште способности типа способности комуникације кроз усмена излагања и писане извештаје, коришћење информационих технологија, способност рада у тиму или независно, интеграција и процена информација из различитих извора, ефективно и перманентно учење. Део ових компетенција се стиче и кроз стицање осталих компетенција. Ове компетенције се континуално развијају, надограђују и усавршавају кроз читав програм а посебно са порастом сложености семинарских радова или практичних проблема које студент треба да реши.
  • Предметно-специфичне способности типа планирања решавања практичног проблема, коришћење лабораторијских метода за добијање података, анализа добијених података и њихова критичка обрада, припрема извештаја, презентација извештаја, ефективно коришћење рачунара у пракси – постижу се махом кроз лабораторијске вежбе али и израду семинарских радова и стручну праксу.

С обзиром да је и оцењивање студената један од неопходних корака у стварању квалитетних стручњака за дату област, начини и методе оцењивања су дати за сваки предмет посебно.

Компетенције дипломираних студената

Опис општих и предметно-специфичних компетенција студената

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће опште способности:

  • Анализе, синтезе и предвиђање решења и последица
  • Развоја аналитичког, критичког и самокритичког мишљења и приступа у сврху решавања проблема
  • Развоја комуникационих способности и спретности, сарадње са ужим социјалним и међународним окружењем
  • Примене професионалне етике
  • Перманентног учења и усавршавања
  • Овладавања методима, поступцима и процесима истраживања
  • Креативности
  • Примене знања у пракси
  • Рада у оквиру тима или независно
  • Прикупљања и тумачења података
  • Размишљања о релевантним друштвеним, научним или етичким питањима
  • Овладавање методима, поступцима и процесима истраживања

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће предметно-специфичне способности:

  • Познавања појединих стратегија преношења знања и учења
  • Познавања појединих стратегија саветовања деце и родитеља
  • Познавања основа ефикасног комуницирања са групама и индивидуама
  • Стварања атмосфере погодне за учење
  • Одабира метода правилног оцењивања и напретка и достигнућа деце у учењу физике
  • Ефикасног коришћења времена
  • Познавања основних начина одговарања на различите потребе деце
  • Планирања наставе и спровођења планираних активности
  • Основног и проширеног познавања и разумевања основа теоријске и експерименталне физике
  • Даљег академског и стручног усавршавања
  • Идентификације суштине процеса и критичког размишљања
  • Коришћења постојећих модела
  • Налажења и коришћења научне или стручне литературе уз употребу кључних знања из области студирања
  • Критичког избора и употребе литературе уз помоћ стручњака
  • Професионалне примене знања и разумевања
  • Основног разумевања и познавања природе и начина истраживања у физици
  • Познавања и разумевања основа модерне физике
  • Рада под стручним руковођењем
  • Познавања страног језика у сврху стручне комуникације
  • Разумевања етике везане за физику и наставу физике
Курикулум

Структура курикулума обухвата распоред предмета по семестрима и годинама студија, број часова активне наставе и број ЕСПБ бодова.

Опис предмета садржи назив, тип предмета, годину и семестар студија, број ЕСПБ бодова, име наставника, циљ курса са очекиваним исходима, знањима и компетенцијама, предуслове за похађање предмета, садржај предмета, препоручену литературу, методе извођења наставе, начин провере знања и оцењивања и друге податке.

Курикулум је конципиран тако да студент на свакој години студија може добити најмање 60 ЕСПБ тако да након завршетка студија има најмање 240 ЕСПБ.

Програм садржи обавезне и изборне предмете. Изборни предмети на овом студијском програму су понуђени у одговарајућој години и семестру. Сваки изборни предмет се бира из одговарајуће групе изборних предмета понуђених у датом семестру. На месту где је предвиђен изборни предмет, студент мора изабрати макар један од понуђених предмета.

Студент врши избор предмета уз консултације са студентским саветником за изабрани студијски програм. Студентски саветник је по правилу из реда наставника.

Опције изборних предмета наведених код дате школске године, у датом семестру (зимски или летњи) могу се изабрати у тој или наредној школској години у одговарајућем семестру. До краја студија мора бити положена по макар једна опција за сваки изборни предмет.

Пријављивање изборних предмета се врши при упису године.

Студент не може бирати изборне предмете из других студијских програма а који нису сврстани у једну од група изборних предмета на овом студијском програму.

Распоред предмета по семестрима и годинама студија за студијски програм Професор физике

Изборна настава на студијском програму