Оптометрија (3 године, 180 ЕСПБ)

Назив и циљеви студијског програма

Основне струковне студије Оптометрија, студије првог степена.

Циљ Основних струковних студија Оптометрија је стручно образовање и оспособљавање за рад кадрова из области оптометрије и оптичарства на нивоу високог образовања.

Стручни, академски, односно научни назив

Завршетком овог студијског програма студент стиче академски назив Струковни оптометриста.

Предуслови за упис студијског програма

Да би конкурисао за упис на Основне струковне студије Оптометрија, кандидат треба да има завршено средњошколско образовање у трајању од четири године.

Структура студијског програма и трајање студија

Студије се изводе кроз наставу предмета (предавања, лабораторијске и практичне вежбе, колоквијуми, консултације са предметним наставницима) и делимично кроз стручну праксу.

Листа предмета са бодовном вредношћу исказаном у ЕСПБ сваког предмета и структура студија су наведени у Курикулуму. Предуслови за упис појединих предмета су дати за сваки предмет појединачно у спецификацијама предмета. Израда и одбрана завршног рада је обавезна.

Потребно време за извођење студијског програма износи три школске године, односно шест семестара. Обим студијског програма износи 180 ЕСПБ.

Да би студент завршио студије мора да има положене све обавезне предмете, као и положену по макар једну опцију сваког изборног предмета, реализовану стручну  праксу и написан и одбрањен завршни рад тако да укупно сакупи најмање 180 ЕСПБ.

Сврха студијског програма је висококвалитетно образовање студената за успешно обављање стручних послова у области оптичарства и оптометрије. Студијским програмом је обезбеђено стицање свих неопходних компетенција за образовање стручњака високообразовног профила. Постојање оваквог студијског програма је потпуно оправдано и корисно за цело друштво, с обзиром на главну сврху оптометрије – корекција вида и откривање болести којe могу захватити око или визуелни систем човека. Наиме, оптометристи су стручњаци за примарну бригу о здрављу вида.  Школују се да могу извршити преглед ока у сврху откривања дефеката у виђењу, знакова повреда, очних болести или абнормалности и проблема везаних за виђење.

Квалификовани оптометриста ради дијагностику, саветује и, када је неопходно, преписује, припрема и обезбеђује наочари и остала оптичка помагала. Обраћање оваквом стручњаку свакако може бити потребно и корисно, без обзира да ли пацијенту није потребно никакво даље испитивање и третман, или су пацијенту потребна корекциона сочива или даље упућивање офталмологу. Квалификовани оптометриста има широку лепезу могућности бављења својом струком као нпр. у приватној пракси, очним клиникама…

Савремене студије оптометрије су базиране на фундаменталним наукама, оптометријским студијама и пракси. С обзиром да се на Природно-математичком факултету образују стручњаци из области физике која равноправно са осталим гранама обухвата и оптику, сасвим је природно да је оптометрија потпуно у складу са основним задацима и циљевима Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду.

Примарни циљ студијског програма је да образује и оспособи за рад стручњаке из области оптичарства и оптометрије на нивоу високог образовања за обављање оптометријске праксе.

Општи циљеви програма су да пруже стимулативно окружење за стручно и лично усавршавање студената, да развије аналитичко, критичко и самокритичко мишљење и приступ у сврху решавања проблема, да оспособи студенте за коришћење основних информационих технологија и страног језика, савладавање неопходних садрҗаја из области менаџмента, маркетинга и економије с обзиром на њихову ваҗност у пословању свих савремених, пре свега малих предузећа.

Најважнији стручни циљеви јесу да студентима пружи:

• интегрисано знање теоријских и примењених принципа анатомских, физиолошких и перцептуалних аспеката визуелног система;
• детаљно познавање структуралних и функционалних аномалија визуелног система, широког опсега оптичких апарата, прибора, материјала, широког опсегa оптичких помагала и њиховог издавања клијентима;
• обавештеност о правним, етичким и комерцијалним ограничењима у оптометрији;
• способност да теорију преточе у праксу;
• развој комуникације и изградње правилних и хуманих међуљудских односа тако да могу ефикасно комуницирати са пацијентима, лекарима и осталим стручњацима са којима се сусрећу у пракси;
• разумевање улоге оптометрије у систему бриге за здравље људи;
• разумевање метода за корекцију вида.

Студијским програмом су дефинисане и опште методе и стратегије за стицање компетенција:

• стицање знања и разумевање: кроз предавања и разне облике веҗби и праксе чија је сврха да продубе, појасне и истакну практични значај садрҗаја датих на предавањима; програм је тако конципиран да после стицања основа за бављење струком студент има висок степен слободе да себе самоусмери у одређеном смеру унутар струке, а у складу са сопственим амбицијама и җељама;
• опште способности (типа могућности анализе, решавања пробема, интеграције теорије и праксе, синтезе…): махом кроз предавања пропраћена различитим типовима веҗби, а посебно на основним предметима; једна од круцијалних стратегија је и укључивање студената у решавање практичних проблема, а у оквиру стручне праксе;
• опште способности (типа способности комуникације кроз усмене презентације и писане извештаје, коришћење информационих технологија, изградња менаџерских способности, способност рада у тиму или независно, увида у економске и социјалне релације оптометрије, интеграција и процена информација из различитих извора, ефективно и перманентно учење): део ових компетенција се стиче и кроз стицање осталих компетенција; ове компетенције се континуално развијају, надограђују и усавршавају кроз читав програм.
• предметно-специфичне способности типа планирања решавања практичног проблема, коришћењa лабораторијских метода за добијање података, анализe добијених података и њихова критичка обрада, припремe и презентацијe извештаја, ефективноg коришћењa рачунара у пракси: постиҗу се углавном кроз лабораторијске веҗбе али и стручну праксу.

Циљеви се усклађени са захтевима области оптометрије и тржишта рада, привредног развоја и дефинисаним квалификацијским оквиром.

Опис општих и предметно-специфичних компетенција студената

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће опште компетенције:

• анализе, синтезе и предвиђањa решења и последица;
• развоја аналитичког, критичког и самокритичког мишљења и приступа у сврху решавања проблема;
• развоја комуникационих способности и спретности, сарадње са социјалним окруҗењем;
• разумевања и познавања професионалне етике;
• перманентног учења и усавршавања;
• креативности;
• примене знања;
• менаџмента;
• тимског или независног рада.

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће предметно-специфичне компетенције:

• идентификације патологије ока у сврху упућивања клијента офталмологу;
• ефикасног и сигурног прегледа ока пацијента, интерпретације симптома и историје у сврху примене тестова и планирања даљег третмана пацијента;
• разумевања теорије и праксе оптичких помагала;
• обавештености о правним, етичким и комерцијалним ограничењима у оптометрији;
• критичког приступа за оцењивање нових концепата, процедура, техника и производа у оптометрији;
• темељноg познавањa и разумевањa оптометријске струке;
• примене знања, разумевања и вештина у решавању стручних проблема;
• повезивањa основних знања из различитих области струке и њихове примене;
• праћења и примене новина у струци;
• теоријског и детаљног практичног знања и разумевања оптике;
• математичке способности – примену знања и разумевање;
• примене знања и разумевања принципа рада најваҗнијих инструмената који се користе у оптометрији, њиховог самосталног коришћења;
• описа, анализе и критичке обраде измерених података;
• употребе информационо-комуникационих технологија у овладавању знањима оптометрије;
• преписивања и израде оптичког помагала.