Структура студијског програма

Назив и циљеви студијског програма

Назив студијског програма је Докторске студије Математике (3 године, 180 ЕСПБ).

Студијски програм Математика представља докторске студије из области математичких наука на Универзитету у Новом Саду, а које се изводе на Департману за математику и информатику Природно-математичког факултета.

Стручни, академски, односно научни назив

По њиховом завршетку се стиче звање Доктор наука –  математичке науке.

Структура студијског програма

Право уписа на докторске студије имају кандидати који су на основним академским и мастер академским студијама математике или сродних дисциплина остварили најмање 300 ЕСПБ. У складу са стратешком оријентацијом образовне институције да омогући активан развој научног подмлатка, докторске студије су конципиране по принципу слободног избора свих предмета. Студент бира или му се након уписа додељује саветник (тутор). Саветник и студент на основу склоности кандидата конципирају стручне и научне специфичности у реализацији курикулума. Конкретно, то значи да се врши конзистентан и циљно оријентисан избор од 8 изборних предмета (полажу се током прва 4 семестра) који чине теоријски темељ области научног интересовања студента. Поред тога, студент припрема и 4 семинарска рада, кроз које демонстрира и развија способност самосталне истраживачке делатности. Сваки предмет и семинарски рад носи по 10 ЕСПБ, што укупно чини законом дефинисан обим од 120 ЕСПБ за прве две године студија. Трећа година је посвећена изради докторске дисертације, која носи преосталих 60 ЕСПБ.

Трајање студија

Њихово трајање је 3 године (6 семестара), укупна вредност студија је 180 ЕСПБ

Бодовна вредност предмета

Бодовна вредност сваког предмета исказана је у табели распореда предмета по семестрима и годинама студија, као и у табелама спецификације предмета.

Предуслови за упис предмета

Предуслови за упис појединих предмета или групе предмета су назначени у табелама спецификације предмета.

Сврха студијског програма

Сврха студијског програма докторских студија из математике је образовање научног кадра оспособљеног за самосталан истраживачки рад у математичким наукама, као и критичку процену истраживања из математике и сродних области. Кључни елемент у том смислу је постизање врхунског нивоа познавања и разумевања најсавременијих трендова у математици, као и упознавање са структуром научно-истраживачког процеса и вештинама које су неопходне за успешну припрему, објављивање и презентацију резултата научно-истраживачког рада, према стандардима усвојеним у математичким наукама.

Студијски програм обухвата модерне области математике које налазе мотивацију у формулисању и решавању модела за проблеме који се јављају у другим научним областима, нпр. у природним наукама, у многим областима информатичких, техничко-технолошких, економских истраживања, па и у медицинским, пољопривредним и хуманистичким наукама. На тај начин, студијски програм омогућава младим научним радницима да, поред истраживања у домену математичких наука, стичу знања за конкретне примене и укључивање у опште друштвене токове, а са циљем да користе и примене математику у подизању општег нивоа друшвеног развоја.

Циљеви студијског програма
  • савладавање фундаменталних математичких дисциплина и  овладавање модерним техникама у областима анализе, алгебре, математичке логике, дискретне математке, нумеричке математике и других математичких дисциплина, ради стицања неопходних алата за формулацију и решавање математичких модела;
  • стицање знања из одабраних области сродних наука кроз предмете у којима се обрађују садржаји везани за формулисање и коришћење математичких модела;
  • овладавање и обучавање младих кадрова у настави на универзитетима и вишим и високим школама;
  • укључивање младих истрживача у актуелне светске токове научних истраживања путем проучавања савремене литературе и радова у водећим светским часописима;
  • стицање неопходних знања потребних за развијање научне сарадње и комуникацију са математичком и широм научном јавношћу, кроз излагање самосталних резултата, као и резултата других аутора.

Компетенције дипломираних студената

Студенти који заврше докторске студије биће млади научни истраживачи који поседују савремена стручна и научна знања потребна за укључивање у светске научне токове у областима којима се баве. Они ће имати бар један рад публикован или прихваћен за публиковање у познатим светским часописима из области математике којом се баве, а тиме и потврду да ће моћи да самостално и у сарадњи са другим истраживачима наставе успешна научна истраживања. Ови млади доктори ће стећи знања потребна за укључивање у универзитетски наставни процес у областима математике на основним и мастер студијама из математике, као и на студијама у другим областима. Они ће имати потребна знања и технике за укључивање у стручне и научне тимове у другим институцијама посредне и непосредне производње, где ће својим знањима допринети квалитету научних модела са непосредном применом. Успешно савладавање овог студијског програма обезбеђује знања и методолошки приступ у анализи најразличитијих проблема управо захваљујући специфичностима математичких формулација доказа и тврђења на којима се у математици посебно инсистира.

Курикулум

Општа структура курикулума студија је врло једноставна. Предвиђено је да у прва четири семестра студент положи 12 предмета, по 3 у сваком семестру. Од ових 12 предмета, 4 су семинарски радови (по један у сваком семестру), док су преосталих 8 изборни предмети које студент бира са приложене листе (која нуди укупно 58 предмета) у консултацији са својим саветником.

Саветника (тутора) студент бира (или му се он додељује) при упису студија. Улогу саветника прузима ментор у тренутку пријаве докторске дисертације.

Када су у питању семинарски радови, студент (по потреби, уз помоћ саветника) бира руководиоца семинарског рада из реда наставника ангажованих на студијском програму. У договору с њим се дефинише и обрађује изабрано градиво. Резултати рада се јавно излажу на редовним научним семинарима ПМФ-а (из одговарајућих области), који се одржавају једном недељно у склопу рада пројеката Министарства за науку РС и других пројеката (међународних, покрајинских, итд.).

Сви изборни предмети, као и семинарски радови, носе по 10 ЕСПБ, што укупно чини 120 ЕСПБ у прве две године студија. Трећа година је у целости посвећена изради докторске дисертације, која носи 60 ЕСПБ.

 Распоред предмета по семестрима и годинама студија

Изборна настава на студијском програму