План извођења наставе на програму у текућој школској години
Испод је дат формално акредитован план, а на сајту Одсека за информатику је детаљно приказано како се он тренутно изводи. Постоје минималне разлике, али оне могу бити битне студентима.
Структура студијског програма

Назив и циљеви студијског програма

Назив студијског програма је Докторске студије Информатикe (3 године, 180 ЕСПБ).

Студијски програм Информатика представља докторске студије из области рачунарских наука на Универзитету у Новом Саду, а које се изводе на Природно-математичком факултету у Новом Саду.

Стручни, академски, односно научни назив

По завршетку се стиче звање трећег степена доктор наука – рачунарске науке.

Структура студијског програма

Право уписа на докторске студије имају кандидати који су на основним академским и дипломским академским студијама остварили најмање 300 ЕСПБ. Студијски програм је подељен у три године током којих студент полаже 8 предмета, похађа 4 семинара и пише докторску дисертацију. Сваки предмет на студијском програму носи по 7 ЕСПБ бодова, семинари намењени усмеравању кандидата ка самосталном истраживачком раду носе по 16 ЕСПБ бодова, док израда докторске дисертације носи 60 ЕСПБ бодова.

У складу са стратешком оријентацијом ове образовне институције да омогући активан развој научног подмлатка, докторске студије су конципиране по принципу слободног избора свих предмета. Студенту се након уписа додељује саветник (тутор). Саветник и студент на основу склоности кандидата конципирају стручне и научне специфичности у реализацији курикулума.

Завршни рад

Докторска дисертација је самостални научни рад студента и њеној изради је посвећена трећа година студија. Да би приступио изради докторске дисертације, студент докторских студија мора током студија прикупити најмање 180 ЕСПБ бодова и мора имати један рад прихваћен за штампу у часопису са SCI листе. Да би приступио усменој одбрани докторске дисертације, студент докторских студија поред захтева из претходног става мора имати и бар један рад прихваћен за штампу у часопису са SCI листе који се односи на истраживања из докторске дисертације.

Након успешне усмене одбране докторске дисертације студент стиче звање доктор наука – рачунарске науке.

Трајање студија

Њихово трајање је 3 године (6 семестара), укупна вредност студија је 180 ЕСПБ бодова (60 ЕСПБ бодова по години).

Бодовна вредност предмета

Бодовна вредност сваког предмета исказана је у табели распореда предмета по семестрима и годинама студија, као и у табелама спецификације предмета.

Предуслови за упис предмета

Предуслови за упис појединих предмета или групе предмета су назначени у табелама спецификације предмета.

Сврха студијског програма

Сврха студијског програма Информатика је образовање кадрова оспособљених за самостална истраживања у области рачунарских наука, као и критичку процену истраживања из те и сродних области. Успешни студенти овог програма ће бити окосница за формирање научног подмлатка на универзитетима, научним институтима, као и другим институцијама и привредним субјектима у којима реализација истраживачких и развојних пројеката подразумева моделирање проблема уз коришћење савремених достигнућа из области рачунарских наука. Тиме се поспешује развој науке, као и освајање нових информационих технологија које доприносе општем развоју друштва, а у складу са јасном оријентацијом Републике Србије ка структури информатичког друштва.

Циљеви студијског програма

Циљ студијског програма је стицање детаљног разумевања и темељног познавања најсавременијих трендова у области рачунарских наука, као и упознавање са структуром научно-истраживачког процеса, и вештинама које су неопходне за успешну припрему, објављивање и презентацију резултата научно-истраживачког рада према светским стандардима у рачунарским наукама. Тако ће се студент-докторант оспособити за самосталан научни рад али и за извођење наставе на универзитетима и вишим и високим школама. Студијски програм усмерава студента ка савременим сазнањима у области теоријског рачунарства, ка комбинаторним, вероватносним, алгебарским и математичким моделима рачунских процеса, али и ка савременим трендовима и достигнућима у разним областима софтверског инжењерства, квалитета софтвера, развоја савремених сложених информационих система.

Компетенције дипломираних студената

Програм докторских студија омогућује студентима да након завршених студија:

  • самостално  решавају практичне и теоријске проблеме из области рачунарства;
  • самостално планирају, организују и остварују научна истраживања из области рачунарства;
  • могу да се укључе у реализацију међународних научних пројеката; могу да разумеју и користе најсавременија знања у области рачунарских наука и прате њен развој;
  • критички мисле, делују креативно и независно; поштују принципе етичког кодекса добре научне праксе; комуницирају на професионалном нивоу у саопштавању научно-истраживачких резултата путем саопштења на научним конференцијама или путем објављивања радова у научним часописима;
  • и да доприносе развоју рачунарских наука и науке уопште. Ово подразумева како научно-истраживачку делатност на универзитетима и научним институтима, тако и учествовање у реализацији развојних и других пројеката у привредним субјектима, пошто се очекује да је флексибилност мишљења и адаптибилност на нове ситуације и способност примене теоријских знања главна одлика студената који заврше овај студијски програм.

Горњи наводи се операционализују захтевом да студент докторских студија мора имати бар један рад прихваћен за штампу у часопису са SCI листе који се односи на истраживања из докторске дисертације у тренутку јавне одбране дисертације. Спремност међународне научне заједнице да прихвати и објави резултате истраживања представља адекватан доказ компетентности студента докторских студија, и његове способности да се самостално бави научним радом. Овај став исказан је и у актима Акредитационе комисије, као и у актима Стручне комисије за природно-математичке науке Универзитета у Новом Саду.

Курикулум

На студијском програму постоје два облика активне наставе: предавања и студијски истраживачки рад. Сваки од прва четири семестра има сличан распоред активне наставе, у зимским семестрима су то 21 час, а у летњим 19 часова, од чега је 6 часова предвиђено за предавања у зимским семестрима, а 5 за предавања у летњим, док је 15 часова у свим семестрима предвиђено за студијски истраживачки рад, који је организован кроз семинаре. Видимо, дакле, да је у прва четири семестра, 27,5% часова активне наставе предвиђено за предавања. На последњој години докторских студија активну наставу чини само студијски истраживачки рад, који је у функцији израде докторске дисертације.

Студијски програм је подељен у три године током којих студент полаже 8 предмета, похађа 4 семинара и пише докторску дисертацију. У сваком од прва четири семестра студент слуша по два предмета и похађа један семинар, док је трећа година студија (пети и шести семестар) посвећена изради докторске дисертације.

Приликом уписа на докторске студије, сваки студент добија саветника који до избора ментора помаже студенту при одабиру предмета и артикулацији његових научних афинитета.

Изборни предмети се бирају са списка предмета који је наведен у студијском програму, а могу се бирати у оном семестру у коме је планирана настава за тај предмет.

Семинар представља тематски уже оријентисан, специјалозован облик наставе који се изводи по договору са студентима, а у директној је функцији израде докторске дисертације. Све катедре на почетку школске године објављују списак докторских семинара које ће организовати у тој школској години, а који зависи од актуелних истраживања која се на катедри проводе. Испит се полаже одбраном семинарског рада или другим обликом активности који се може признати као еквивалентан (нпр. саопштење на конференцији).

Докторска дисертација је самостални научни рад студента и њеној изради је посвећена трећа година студија. Да би приступио изради докторске дисертације, студент докторских студија мора током студија прикупити најмање 180 ЕСПБ поена и мора имати један рад прихваћен за штампу у часопису са SCI листе. Да би приступио усменој одбрани докторске дисертације, студент докторских студија поред захтева из претходног става мора имати и бар један рад прихваћен за штампу у часопису са SCI листе који се односи на истраживања из докторске дисертације.

Број ЕСПБ бодова који одговара изборним предметима и семинарима је 113, односно, 94,16% од укупног броја бодова које студент треба да реализује у прве две године студија.

Изборни предмети имају пре свега образовну функцију. Они носе 49 од 180 ЕСПБ поена (27,22%). С друге стране, семинари пропраћени разним облицима рада (испити, истраживачки рад, учешће на домаћим и међународним скуповима као облик рада еквивалентан семинару) представљају основу за самостални истраживачки рад студента. Кроз семинаре се студент докторских студија упућује у истраживачки рад који води изради докторске дисертације. Збир поена који је додељен семинарима и изради докторске дисертације је 64 ЕСПБ + 60 ЕСПБ = 124 ЕСПБ, што чини 68,89% од укупног броја ЕСПБ студијског програма. Дакле, најмање половина ЕСПБ бодова предвиђена за реализацију докторских студија односи се на  докторску дисертацију и предмете који су у вези са темом докторске дисертације.

Распоред предмета по семестрима и годинама студија за студијски програм Информатика

Изборна настава на студијском програму